1. strana



Prva impresija


Prva impresija ili prvi ustisak se stiču u samo nekoliko sekundi. Dovoljno je da pogledate drugu osobu i gotovo trenutačno je procenjujete. Koliko god bilo kratko ovo vreme i koliko god se mnogi ljudi suprotstavljali ovom utisku, činjenica je da u samo nekoliko sekundi stičemo mišljenje o našem sagovorniku na osnovu njegovog izgleda, držanja, govora tela, manira, jedva primetnih gestova. Prva impresija se brzo i lako stiče, međutim ona se teško menja. Da li je to dobra stvar ili ne, to je već pitanje koje se tiče toga koliko ste u stanju da ostavite verodostojni utisak o sebi, predstavite se u «lepom svetlu», ili sa druge strane čitate znakove koje drugi nesvesno šalju. Neretko se dešava da pojedinac nehotice ostavi loš utisak na sagovornika, te da mu potom treba mnogo vremena da to ispravi. U svim ovim situacijama se možemo okrenuti univerzalnim smernicama koje će pomoći da ostavimo poželjan prvi utisak.

stignite na vreme na sastanak -  kada se srećete po prvi put sa nekim, objašnjenje vašeg kašnjenja nije toliko bitno, koliko je bitna činjenica da ste zakasnili. Zato, planirajte da stignete minut ranije i da biste to ostvarili uzmite u obzir sve moguće zadrške koje će vas zadesiti na putu. Za prvi susret je mnogo bolje da stignete ranije, nego da kasnite, zato ne dozvolite sebi taj luksuz koji će verovatno narušiti prvi ustisak

budite ono što jeste, budite opušteni ako se osećate napeto ili nervozno povodom prvog sastanka, postoji milion malih znakova koji vas mogu odati, a to neće ostaviti dobar prvi utisak. Umesto toga budite opušteni i budite to što jeste. Smirenost je veoma bitna komponenta za ostavljanje pozitivnog utiska na drugu osobu. Ukoliko inače niste smirena osoba, postoje brojni načini da učinite sebe smirenim za prvi sastanak. Mislite pozitivno, mislite o tome šta ćete raditi, umesto da mislite šta ne bi trebalo da radite, dišite duboko i pravilno i na taj način smirite svoj puls, gradite veru u sebe misleći na protekle susrete koji su išli prema planu.

predstavite se prikladno odelo ne čini čoveka, ali fizički izgled je veoma bitan. Kada se sastajete sa nekim prvi put, on nikako ne može znati da je vaš izgled uobičajen, da li ste se posebno pripremili za ovaj sastanak i šta da očekuje od vas u budućnosti. To je savršena prilika da se prikažete u lepom svetlu. Naravno, to ne znači da treba da izgledate kao super model, osim ako inače to niste, već samo znači da treba da obratite pažnju na utisak koje će ostaviti vaše odelo. Izgled je obično prvi znak za stavarnje prve imresije. Slika vredi hiljadu reči, iskoristite mogućnost da vaš izgled priča za vas.

ne izgubite iz vida vašu individualnost dodterivanje, dolazak na vreme, iako nisu deo vaše svakidešnjice ne moraju da budu obojeni prikazivanjem u lažnom svetlu. Vi ste to što jeste i bilo bi dobro da to pokažete. Pretvaranje vam neće doneti pobedu, jer će druga strana kad tad shvatiti da je prevarena. Umesto da dopustite da do toga dođe praviće se da ste nešto što niste, opustite se tokom sastanaka, komunicirajte spontano, izrazite svoje mišljkenje i stavove i budite Vi.

pobednički osmeh smeh je zarazan! Ako se semjete, stvorićete dobru atmosferu. Retko ko ume da se nosi sa mrštenjem ili ravnodušnošću, posebno na prvom sastanku. Topao osmeh, pun poverenja će uticati opuštajuće na drugu osobu. To je znak da je komunikacija slobodna i poziv drugoj osobi da se otvori

budite pozitivni ovo se nadovezuje na osmeh. Ono što se vidi na vama, trebalo bi da izvire i iz vas. Ako to što pričate i radite nije kompatibilno, vaš sagovornik može ostati samo zbunjen. Pričajte pozitivno, čak iako ste napeti. Tenzija na prvom sastanku, ma koje god vrste on bilo, jednostavno ne prolazi.

budite ljubazni i pažljivi -  kako situacija nalaže. Znak pažnje koji će sagovorniku označiti da ga slušamo, kao i naša ljubazna naklonost, čine mnogo, a sigurno ostavljaju dobar prvi utisak.


Komunikacione veštine i aktivno slušanje


Komunikacija je veoma složena pojava jer se odvija verbalno i neverbalno, svesno i nesvesno, mi možemo namerno ili sasvim slučajno komunicirati nešto. Naša verbalna komunikacija može biti bogata ili siromašna. Mnogi ljudi razgovaraju na neadekvatan način, utrkivajući se ko će pre reći nešto. To se zove egocentrični govor. Na drugom kraju leži prava komunikacija, koja pored pričanja sadrži i aktivno slušanje sagovornika.


Mnogi ljudi razgovaraju na neadekvatan način, utrkivajući se ko će pre reći nešto. To se zove egocentrični govor. Na drugom kraju leži prava komunikacija, koja pored pričanja sadrži i aktivno slušanje sagovornika.

Slušanje je proces koji se sastoji iz pet faza: čujemo šta neko govori, pazimo, razumevamo, odgovaramo i pamtimo


Logično je da ako želimo da razumemo svet oko sebe, moramo slušati šta on ima da kaže.  Slušanje je proces koji se sastoji iz pet faza: čujemo šta neko govori, pazimo, razumevamo, odgovaramo i pamtimo. Aktivno slušanje sadrži sve ove elemente, dok pasivnom slušanju odgovara fraza «na jedno uvo uđe, a na drugo izađe». Činjenica je da pasivno slušanje prouzrokuje nerazumevanje, konflikte među ljudima pa čak i rastave braka i napuštanje posla. Sa druge strane, aktivno slušanje može sprečiti konflikt, pa čak i unaprediti naš odnos sa osobom sa kojom smo prethodno bili u konfliktu. Kada zaista čujemo, razumemo i zapamtimo šta druga strana ima da kaže, tada smo sposobni da vidimo perspektivu iz pozicije našeg sagovornika, a kao što znamo iz «tuđih cipela» svet često izgleda sasvim drugačije.

Postoji nekoliko koraka koji će vam pomoći da efektivnije i aktivnije slušate:

pričajte manje imate jedna usta, a dva uha, to bi moglo da vam kaže nešto. Ako želite da čujete šta vaš sagovornik ima da kaže, omogućite mu da to kaže tako što ćete vi pričati manje

uklonite ometajuće faktore za kvalitetnu komunikaciju i aktivno slušanje, najbolje je da napravite uslove za to. Kao kada se nekom poveravate, pa želite da to učinite na skrovitom i mirnom mestu, tako bi bilo dobro da takvo mesto nađete i za ostale vrste razgovora. Ako želite nekom da posvetite punu pažnju i slušate sa razumevanjem, mirna prostorija, bez buke i spoljašnjih uticaja će vam pružiti mogućnost za to

ne sudite prevremeno jedan od osnovnih ometajućih faktora koji dolazi iz vaše unutrašnjisti je prevremeno suđenje. Ne skačite na zaključak i ne pravite se da umete da čitate tuđe misli, jer to niko ne ume. Ukoliko budete u pravu, svejedno nećete mnogo postići, jer nećete pustiti vašeg sagovornika da sam izrazi svoje misli. Sa druge strane ukoliko donesete pogrešan prerani sud, to će u najvećem broju slučajeva frustrirati vašeg sagovornika i on će se osetiti kao da ga ne slušate.

fokusirajte se na glavnu poruku priče umesto da vam lete misli dok neko priča, umesto da zaključujete prerano ili da zanemarujete razgovor, fokusirajte se na poruku priče. Ako ste razumeli glavnu ideju, vaš sagovornik će se osetiti kao da ste razumeli njega

postavljajte iskrena pitanja vašem sagovorniku nište neće prijati više i nište mu neće više ukazivati na to da ga zaista slušate, kao što će to raditi vaša iskrena pitanja. Ukoliko zaista slušate i trudite se da razumete, postavićete pravo pitanje koje će navesti vašeg sagovornika da se zamisli. Ova pitanja mogu biti veoma korisna. Dobronamerni kriticizam znači mnogo više od pasivnog slaganja sa nečijom pričom

parafrazirajte parafraziranje znači da drugim rečima ponovite suštinu onoga što je vaš sagovornik rekao. Vi parafraziranjem postižete multiplu korist. Prvenstveno proveravate da li ste dobro razumeli poruku, sa druge strane kada drugačijim rečima ponovite isti sadržaj, on može delovati smislenije. Iznad svega, parafraziranje odaje utisak razumevanja i interesovanje za to što sagovornika ima da kaže.

emapatišite sa sagovornikom empatija je nešto što se vežba. Kada empatišete vi saosećate sa drugom osobom., vi gledate svet sa njene tačke gledišta, ali ste za razliku od nje nepristrasni. Upravo ta nepristrasnost može vašem sagovorniku da pomogne u razumevanju samog sebe. iskrena empatija znači i vama veoma mnogo, jer kada uspete da empatišete sa drugom osobom, lakše razumete ljude oko sebe, to veoma pomaže da shvatite u kakvom svetu živite, šta od njega možete da očekujete. Empatija pomaže da sagledamo realnost, a svi mi težimo da imamo što realniji pogled na svet.


Aktivno slušanje pomaže vama i vašem sagovorniku na različite načine. Druga osoba će se osetiti poštovano, saslušano i shvaćeno, a vi ćete zaista razumeti i biti svesniji činjenica, ili bar tuđe perspektive. Samo komunikacija koja podrazumeva aktivno slušanje predstavlja prvu komunikaciju.



2. i 3. strana




Pitam se, pitam te


Aktivno slušanje je sastavni deo dobre komunikacije, ali ne i jedini. Komunikacija bez pitanje nije komunikacija. Kada samo pričate ili samo slušate, to predstavlja monolog, vaš ili tuđ.  Da biste vodili pravu komunikaciju, neophodna su i pitanja. Pitanja postavljate sebi i drugima i to na taj način da pitanja koja postavljate sebi odgovaraju pitanjima koje postavljate drugima.  Logično je da vas o vašem sagovorniku interesuju slične stvari koje vas interesuju o vama samima. Međutim, obazrivost po pitanju tuđe otvorenosti i želje za pričom mora da postoji. Ako želite iskren razgovor, morate biti iskreni. Ukoliko ste neiskreni, vaš sagovornik nema mnogo razloga da vam se otvori. Iskrenost ne podrazumeva funkcionisanje po principu «što na um, to na drum». Vi možete biti iskreni čak iako ne želite da odgovorite na neko pitanje, ukoliko saopštitite da to ne želite. Neiskrenost stupa na scenu u onom trenutku kada se lažno predstvaljate, kada se lažno slažete sa sagovornikom, kada ste nezainteresovani za komunikaciju, a pravite se da slušate drugu osobu. Logično je zapitati se čemu vodi ovakva «komunikacija» i da li zaista želimo da trošimo vreme na nju. Poželjno je preispitati sebe u pogledu odnosa sa drugom osobom. Pitanja na koja ni trebalo iskreno odgovoriti su:

Kada odgovorite na ova pitanja iz svog ugla, probajte da odgovorite i iz ugla vaše sagovornika. Najbolje bi bilo da ga pitate, međutim nismo uvek u situaciji da postavljamo ovakva direktna pitanja. Zato, ponekad treba da čitamo između redova ili da pitamo indirektno. Sagovornika gotovo uvek možemo pitati o čemu razmišlja ili šta bi želeo da radi, međutim pitanja koja se tiču poverenja i očekivanja niti postavljamo često, niti dobijamo ekspilicitne odgovore na njih. U ovim situacijama, pitanja možemo zameniti čitanjem znakova koje odašilje sagovornik. Veštine razumevanja neverbalnih poruka nam mogu znatno pomoći


Govor tela i facijana ekspresija


I kada nismo u prilici da pitamo sagovornika sve što nas interesuje, on nam mnogo toga sam kaže svojim položajem tela, gestovima i mimikom lica. Mi samo treba da znamo da rastumačimo te poruke. Nečiju (ne)naklonost i mišljenje o nama možemo da pročitamo sami, bez ikakvih pitanja. Mnogo puta istraživana i potvrđena činjenica je da se zenice našeg sagovornika šire kada je zainteresovan za nas ili ono što pričamo. Ovo je veoma lako prepoznatljivo, samo treba obratiti pažnju. Kada vas neko gleda dok pričate i taj pogled je konstantan, najverovatnije vas sluša sa pažnjom i ima pozitivno mišljenje o onome o čemu pričate. Širom otvorenih očiju vas gleda vaš zaljubljeni partner. Najbolje ćete videti efekat raširenih zenica kada zabavljate neko dete. Deca najneposrednije reaguju. Odrasli ljudi ponekad teže da sakriju svoje emocije, međutim dok izraz lica mogu da kontrolišu, veličina zenica je sasvim siguran pokazatelj nečije zainteresovanosti za vas. Sa druge strane, ukoliko je našem sagovorniku dosadna naša priča, ne samo da zenice neće biti raširene, već će on svoju dosadu pokazati držanjem svog tela, ma koliko želeo da prikrije tu činjenicu. Kada ljudima nije zanimljivo, oni imaju odsutan pogled, postaju nemirni, glava im je povijena po strani.

Drugačiji stav ima nepoverljiva osoba. Kada neko nema poverenja u vašu priču, on to često iskazuje gledajući vas širom otvorenih očiju, takođe može dodirivati svoje uho ili se češati po bradi.

Upoznavši govor tela možete postati živi detektor laži. Ljudi se dosledno ponašaju kada lažu, što ne važi jedino za «profesionalne lažove». Kada je neko izvežban u laganju, to znači da poznaje sve znakove neverbalnog govora i da ih dobro kontroliše. U takvoj situaciji vam je potrebno više vežbe i iskustva da biste uvideli da vas neko laže. Međutim, ni tad nije uzaludno pokušavati, jer ljudi kada lažu doživljavaju fiziološke reakcije, njihovi moždsani talasi menjaju ritam, puls im se ubrzava i ipak odašilju znakove svojih obmana. Uobičajen izgleda osobe koja vas laže je ograničen i  krut, zavezan. Takva osoba uglavnom pravi mali broj pokreta tela. Kada pomera ruke, noge ona ih pomera prema sebi, a ne od sebe. lažljivac teži da zauzme manje ličnog prostora. Pogled nije odsutan, kao kada je sagovorniku dosadno ili neprijatno, već osoba koja laže najčešće pravi manje kontakta očima sa svojim sagovornikom. Često rukama dodiruje svoja usta ili vrat. Ono što verovatno lažljivac nikad neće uarditi je dodirivanje svojih grudi otvorenom šakom. Međutim, kao što je napoenuto ima ljudi koji znaju sve ove trikove, pa i njima manipulišu. Tako, osobe koje lažu i ne osećaju grižu savesti zbog svojih laži, mogu se služiti poznatom frazom «gleadj me u oči, pričam ti istinu». Uakoliko je nekom cilj da vas slaže i dobar je u tome, moraćete da obratite više pažnje.  Tada biste mogli da se fokusirate na emocionalne reakcije prilikom pričanja. Malo ljudi je sposobno da kontroliše svoje emocije, a one su prilikom laganja najčešće burne. Lažljivac ima odloženo pokizavinje emocija, pravi veće zastoje u priči nego što bi to obično činio, a onda odjednom nastavi razgovor. Pokazivanje emocija kasni za izrečenim. Na primer ako nekom donesete poklon koji mu se ne sviđa,  a on želi da vas obmane da mu se sviđa, prvo će vam reći «baš je lepo», a tek zatim će uslediti osmeh. Ovakav zastoj ukazuje na laž. Gestovi lažljivaca se ne poklapaju sa izgovorenim rečima. Često će vam reći da se lepo provodi na zabavi, a usput će biti namršten. Takođe, često se dešava da nesvesno osoba koja vas laže stavlja neku barijeru između vas i sebe, bilo koji predmet, koji tada doživljava kao zaklon.


Kada vas neko gleda konstantno, vaša priča mu je zanimljiva

Kada mu je pogled odsutan, vaša priča mu je dosadna

Kada neko pilji u vas, verovatno ne veruje u vašu priču

Kada pravi malo kontakta očima, moguće je da vas laže

Kada vas gleda kao da želi da pročita vaše misli, najverovatnije oseća krivicu zbog nečega


U govoru i neverbalnim znakovima možete osetiti i nečiju krivicu. Kada se vaš sagovornik oseća krivim zbog nečega, on će zauzeti defanzivan stav. Često će imati pognutu glavu, mada nije neobično i da vas gleda direktno u oči, tražeći u njima vaš odgovor. Osoba koja se oseća krivom mnogo priča, ona ne može da podnese tišinu jer je krivica izjeda iznutra. Tada je u stanju da vas obasipa detaljima priče, ne bi li vas ubedila u svoju verziju. Prilikom ubeđivanja može vas gledati direktno u oči, tražeći znakove vašeg prihvatanja. Ova osoba može i direktno tražiti potvrdu da joj verujete, kako bi se oslobodila osećaja svoje krivice.

Iako je činjenica da ljudi umeju da slažu i obmanu, najbolje je da razgovarate i iskreno pitate i slušate sagovornika. Poznavanje govora tela možete koristiti kao pomoćno sredstvo. Iako telo ne laže, ipak je bolje da se suzdržite od čitanja tuđih misli kad god je to moguće. Potpunu istinu možete dobiti jedino kada vam je neko ispriča.





Šta sve kažu naše oči?


Naše oči mogu da otkriju i najmanje promene na telu i u stavu drugih ljudi. Istraživanja su pokazala da su neke od najmanjih promena povezane sa našim nesvesnim i da utiču na krvni pritisak. Evo nekoliko finih promena koje su naše oči u stanuju da detektuju:

  1. promene tonusa kože usled promene emocija
  2. promene veličine zenice koja ukazuje na interesovanje
  3. grčenje i opuštanje malih mišića lica i glave, koji se kontrahuju sa promenom emocija
  4. skretanje pogleda koji je povezan sa obraćanjem pažnje ili promenom fokusa pažnje može da se detektuje i sa velike razdaljine
  5. kontakt očima koji može ukazivati na interesovanje ili nezainteresovanost ili pak stidljivost ili plasenje


ovi minimalni znakovi se menjaju iz trenutka i trenutak, a svako može da ih bude svestan ukoliko obraća pažnju na njih.


Oči su veoma bitne za izbor partnera


U poređenju sa ostalim primatima, jedino ljudi imaju beonjaču. Međutim, beonjača je različitih dimenzija kod muškaraca i žena. Dok muškarci imaju generalno veće oči, žene imaju veće beonjače. Iako su mnogi nesvesni ovoga, to se široko koristi prilikom zavođenja, flertovanja. Žene koje žele da zavedu muškarca imaće širom otvorene oči.

Muškarci su zainteresovani za zdrave i mlade žene. To je genetski uticaj na naše ponašanje, jer se zna da mlade žene imaju veće šanse da rode zdravo potomstvo. Zdrave žene imaju manje šanse da su im hromozomi oštećeni, te je veća garancija rađanja zdrave dece. Oči, velikih beonjača i dugih trepavica su odličan pokazatelj dobrog zdravlja žene. Žene znaju da kontaktom očima mogu da aktiviraju muškarčevu pažnju, ali i hormone.

Kada muškarci biraju partnerku, oni obraćaju pažnju na njene godine. Ovo se manifestuje nekad svesno, nekad polusvesno, međutim postoji kao činjenica kod najvećeg broja muškaraca. Sa godinama se manje veličina ušiju i nosa, međutim oči ostaju gotovo iste veličine. Tako kod starijih žena, oči izgledaju male u poređenju sa ušima ili nosem. Žene su takođe ove činjenice svesne, bar polusvesne, jer se kroz istoruju pokazalo da šmikom žene ističu svoje oči, dok starije žene nose puštenu kosu preku ušiku. Ovi «trikovi» ostvaljaju izuzetan vizuelni utisak na muškarce. Genetika ima snažan uticaj na naše ponašanje, a ove stvari se ne menjaju još od davnina. Jedino što se promenilo je činjenica da mnogi ljudi nisu svesni zašto im je nešto privlačno, a zašto odbojno. Međutim standradi privlačnosti ostaju veoma slični iz generacije u generaciju.


Žene imaju veću beonjaču od muškaraca. Prirodno ona ukazuje na zdravlje i mladost, koji su osnovni aspekti privlačenja partnera. Kozmetičkim trikovima unapređujemo izgled svojih očiju i šanse za dopadanje.


Signali očiju mogu da vam otkriju o čemu osoba razmišlja


Kada žena prilikom konverzacije gleda gore i desno, to može značiti dve stvari. Prvenstveno na ovaj način se otkriva površina beonjače i žena može nesvesno pokušati da ukaže na svoje zdravlje i mladost. Druga stvar koja je moguća je da ona razmišlja o budućnosti. Ovaj pogled uglavnom budi interesovanje kod muških sagovornika. Iako je nesvestan, uglavnom se manifestuje konstantno. Proverite gde se vaše oči kreću kada razmišljate o budućnosti.

Sa druge strane, ako vaša sagovornica gleda na gore i ulevo, to znači da razmišlja o prošlosti. Ona može zamišljati šta se desilo juče, a takođe se može truditi da se priseti nečeg davnog.  Ovi znakovi se pojvaljuju kod gotovo svake osobe koja misli u mentalnim slikama. Mali broj ljudi zamišlja događaje  u zvučnim simbolima ili preko osećanja. Ovi znakovi direktno deluju na sagovornika čak iako on nije svestan šta znače. Pogled nagore i udesno, koji pokazuje žensku mladost i zdravlje je raznim trikovima unapređen. Žene koriste senke i maskare da vizuelno uvećaju svoje oči, jer je taj način konvencionalan znak privlačnosti. Međutim, koreni su mnogo doblji i zalaze u istoriju i genetiku.


Posmatranje pogleda vašeg sagovornika vam može pomoći da znate o čemu razmišlja. Odašiljanje određenog pogleda vam može pomoći da pridobijete pažnju i interesovanje vašeg sagovornika.



Šta kažu oči:

Oči govore. Nekad smo toga svesni, pa pokušavamo da simuliramo pogled za koji znamo da ima efekta, ali iznad svega kada toga nismo svesni, oči nas otkrivaju. Opisane su poruke koje oči mogu da šalju:

  1. blisatve oči koje se sjaje od vlažnosti oka izazivaju treptaje i stvaraju svetlucav izgled koji ukazuje na snažne emocije. Snažne emocije mogu biti negativne i ukazivati na plač, ali mogu biti i jake pozitivne emocije koje ukazuju na trujumf i pobedu
  2. sužene i skupljene oči ukazuju na patnju i bol. Ovakav pogled je često upućen izvoru našego bola
  3. širom otvorene oči služe zaplašivanju. Ovaj znak se često vidi i kod životinja. Kod mužjaka može izazvati trenutačno oslobađanje hormona koje izaziva reakciju borbe ili bekstva
  4. nefokusiran pogled koji luta ukazuje na to da je naš sagovornik «odlutao» u mislima i da ne obraća pažnju na nas
  5. spušten pogled može ukazivati na skromnost ili potčinjenost. Takođe može ukazivati na stid
  6. treptanje ukazuje na tajnovitost. Ono je najmoćnije sretstvo privlačenja tuđe pažnje i želje da se podeli tajna.


Iako veličina zenice koja pokazuje inetersovanje nije pod svesnom kontrolom, postoji mnogo načina da svesno kontrolišete vaš pogled i šaljete željenu poruku:

Postoji nekoliko situacija u kojima je poželjno gledati drugu osobu duže nego obično:

  1. kada vam se osoba sviđa ili je volite
  2. kad je osoba udaljena, a vi pokušavate da poboljšate komunikaciju
  3. kada ste jako zainteresovani za poruku koju vam šalje sagovornik
  4. kada znate da je vaš sagovornik otvoren i žihvahan (ekstravertan) i želi da vam bude bliže
  5. kad očekujete odgovor
  6. kada pokušavate da dominirate ili da uplašite nekoga.


Metafore koje koristimo u govoru nisu slučajno skovane baš na taj način. Šta znači ne skidati pogled sa nekoga, ili skidati nekoga očima? Znači upravo to. Kada ne skidamo pogleda sa nekoga, znači da ga gledamo širom otvorenih očuju, da flertujemo sa njim. naše lice je u skladu sa našim emocijama, jer obavezno odašiljemo blagi osmeh. Ono što je najvažnije naše misli su u skaldu sa našim izgledom, jer sami sebi govorimo šta želimo. Taj govor na predsvesnom nivou naš sagovornik množe da detektuje. Kada osećamo snažnu želju za nekim, dok ga psmatramo mi razmišljamo o tome. Tada sagovornik može da ima utisak da ga skidamo pogledom. Srećom (ili na žalost) i ovo se može uvežbati i time se može manipulisati. Ako želite da vam priđe osoba koja vam se sviđa, možete se sveno ponašati na ovaj način. Gledanje uz smešak i mišljenje o određenoj temi šalju poruku baš kakvu želite. Kada sebi ponavljate poruke koje su povezane sa vašim željama ili zavođenjem, vaše držanja i telesni stav se organizuju tako da izgledate zavodnički i pozivajuće. Tada su mnogo veće šanse da dobijete to što želite. Sa druge strane, ukoliko gledate nekog i smešite mu se dok vam kroz glavu prolaze misli da ta osoba nije, niti će biti zainteresovana za vas, sami sebi umanjujete šansu za uspeh, jer vas vaše misli odaju. Mislite pozitivno, da biste izgledali pozitivno i odavali utisak kakav vi  želite.


Svesno pošaljite željenu poruku sopstvenim pogledom, smeškom i pozitivnim mislima. Vaše misli, iako ih druga osoba ne može pročitati, direktno utiču na vaše držanje i telesni stav, te vam mogu pomoći i odmoći u odašiljanju poruka i postizanju željenog efekta.



Signali flerotovanja


Postoje tajni seksualni signali koje odašiljete i koje treba da razumete kada neko flertuje sa vama. Slično kao i kada su u pitanju ostali znakovi neverbalne i telesne komunikacije, ovi signali se mogu uvežbati i slati svesno i namerno, ali u najvećem broju slučajeva spontane komunikacije se šalju instinktivno i na predsvesnom nivou su.


Odazivanje  - ovo je obrazac koji razlikuje dobar flert od odličnog flerta. Ništa vas neće tako dobro povezati sa drugom osobom kao kada se odzivate na njeno ponašanje. Ovo odazivanje znači da se ponašate u sklau da ponašanjem druge osobe, da radite sve što ona radi. Ako se ona nagne prema vama kao da hoće da vam kaže nešto važno uradite to isto. Ako se distancira kao da bi pričala nešto zvanično, nadovežite se na njeno ponašanje. Teorija koja stoji iza principa «odazivanja» kaže da mi volimo ljude koji su nam slični. Ako se neko ponaša na isti način kao i mi, lako stičemo utisak da nam je sličan, da je u istom raspoloženju, pa čak i da misli iste stvari kao i mi. Postoje dva ograničenja ovog principa. Prvo se odnosi na to da odgovarate samo na pozitivne znakove govora tela. A drugo se odnosi na to da je mnogo bolje i prirodnije da uskladite duh pokreta sa vašim sagovornikom, nego da ga bukvalno oponašate. Kao pravilo možete usvojiti da sačekate oko 50 sekundi pre nego što ispratite pokret vašeg sagovornika.


Podizanje obrva kada ugledamo nekog ko nam se dopada, neš obrve se izviju u luk nagore. Takođe, ako je osoba zainteresovana za nas, ona će izvijanjem svojih obrva odgovoriti. Nije čudno ako niste nikad primetili ovaj znak. Kao što je rečeno, uglavnom se ne odigrava svesno, a uz to traje otpriliko samo petinu sekunde. Stručnjaci tvrde da je podizanje obrve najneposredniji znak pozdravljanja između ljudi. Kako se ovaj znak manifestuje brzo i kratko, može se dogoditi da osoba koja vam se dopada ni ne stigne da ga uhvati. Ako želite da kontrolišete situaciju, najbolje bi bilo da sačekate da vam se pogledi sretnu, a da zatim blago izvijete obrve.


Podešavanje obratite pažnju u kom su položaju stopala i ruke osobe koja vam se dopada. Ljudska bića teže da podešavaju svoje pokrete i položaj tela prema osobi za koju su zainteresovana. Ako nam se neko dopada, nejčešće ćemo usmeriti naš pogled, ali i telo prema njemu. Ovaj stav utiče na drugu osobu, iako ona nije svesna zašto se to dešava.


Treptanje kao što je rečeno, zenice se šire kada smo zainteresovani. Kada se zenice rašire, veća količina svetlosti ulazi u naše oči, a to izaziva treptanje. Pokušajte da češće trepćete kada vam se neko dopadne. Ako je dopadanje uzajamno, druga osoba će nesvesno težiti da usaglasi broj treptaja sa vašim. Ovo će uticati na povećanje privlačnosti između vas dvoje.


Pre nego što iskoristite praktične savete govora tela, postoji bitno upozorenje ne donosite zaključke isključivo bazirane na govoru tela, jer i oni mogu biti varljivi. Prekrštene ruke mogu da znače da niste raspoloženi za komunikaciju, ali mogu značiti i da vam je hladno, te pokušavate da se ugrejete. Najsigurniji znakovi koje telo odašilje su oni koje ste sami izazavali. Postavite se u skaldu sa pravilima privlačnosti i posmatrajte odgovor osoba koja vam se dopada. Tada ćete biti sigurniji u tumačenje, nego da po strani analizirate. Podešavanje je jedno od najvernijih parvila za tačno tumačenje goora tela.




4. strana


Test komunikacionih veština


pred vama se nalazi test koj će vam pokazati da li ste svesni vaše sposobnosti komunikacije, koliko dobro je procenjujete, kao i koliko ste zaista umešni u komuniciranju.

Na sledeća pitanja odgovorite sa «da» i «ne»

  1. mogu da primetim kakvog je raspoloženja moj sagovornik
  2. u stanju sam da rešim probleme, a da pritom ne izgubim kontrolu nad svojim emocijama
  3. lako mi je da se stavim u tuđu perspektivu prilikom komunikacije
  4. kada pričam sa ljudima, obraćam pažnju na njihov izraz lica i gestove
  5. uspevam da iskažem svoje ideje jasno i razumljivo
  6. toliko sam zauzet onim što imam da kažem da ne čujem uvek šta moj sagovornika ima da kaže
  7. kada znam šta će moj sagovornik reći, završim rečenicu umesto njega
  8. imam običaj da pogrešno protumačim nečiju poruku
  9. razgovori nabijeni emocijama čine da se osetim neprijatno
  10. teško mi je da uzrazim svoja osećanja i da ih objasnim drugima
  11. ponekad zalutam u mislima dok mi neko nešto priča


Osoba koje poseduje odlične komunikacione veštine, na prvih šest pitanja je odgovorila: «da», a na poslednjih pet pitanja: «ne». Ukoliko ste na većinu od ovih jedanaest pitanja odgovorili prema navedenom pravilu, vaša komunikaciona veština je veoma dobra, vi umete da slušate, razumevate druge ljude, snalazite se u društvenim događajima i sa lakoćom izražavate svoje misli i emocije. Ukoliko imate manje od 2/3 odgovora prema pravilu, vaša komunikaciona veština zahteva  vežbu aktivnog slušanja i razumevanja sagovornika ili vežbu iskazivanje svog mišljenja i osećanja.








Da li se muškarci i žene razlikuju u komunikaciji? 


Da, istraživanja kažu da se muškarci i žene razlikuju prema količini, načinu i doživljaju komunikacije. U grupi sačinjenoj od muškaraca i žena, utvrđeno je da muškarci više pričaju, lakše započinju konverzaciju, posebno kada se radi o neformalnim razgovorima. Takođe, muškarci su skoloni mnogo više nego žene da prekidaju svog sagovornika. Oni mnogo ređe aktivno slušaju, većinu vremena provode u borbi za reč i takmičenju ko će ispričati zanimljiviju priču. Žene takođe prekidaju, ali one to čine uglavnom kada komuniciraju sa drugom ženom. Ređe se dešava da žena prekine svog sagovornika muškog pola. Takođe je utvrđeno da žene mnogo bolje podnose kada su prekinute, dok muškarce prekidanje uglavnom nervira.



Muškarci više i češće pričaju od žena, češće prekidaju svoje sagovornike oba pola i češće započinju komunikaciju.


Ispostavlja se da žene na formalnim sastancima, na poslu, pričaju manje od muškaraca. One kada postavljaju pitanja, čine to tako da pitanja budu kratka i jasna, dok muškarci češće postavljaju duža pitanja. U neformalnim grupama, prilikom druženja, žene postaju mnogo komunikativnije i lakše i češće izražavaju svoje mišljenje.  Ove razlike dobrim delom potiču od vaspitanja. U našoj i sličnim kulturama do skoro je bio dominantan patrijarhalni sistem vaspitanja, po kom su muškarci bili ti koji vode glavnu reč, dok su žene bile u potčinjenom položaju. Izgleda da se koreni i danas održavaju i da će za korenitu promenu ipak trebati vremena.

Možemo se zapitati koliko je uopšte bitno kakav komunikacioni stil neko ima, koliko često priča i na koji način to radi. Istraživanja su utvrdila nekoliko činjenica:


  1. ljudi koji više pričaju su opaženi kao dominantniji, kao da kontrolišu situaciju i samu komunikaciju
  2. oni koji se ističu u komunikaciji na poslu, imaju veće šanse da postanu lideru, da dobiju unapređenje. Kada se pojedinac ne libi da iskaže svoj stav, on deluje ubedljivo, a to je jedan od osnovnih kvaliteta kojim opisujemo vođe
  3. pojedinci koji prekidaju druge su opaženi kao sposobniji i uspešniji, ali i kao nepouzdaniji, nedruštveniji i neprihvatljiviji


Ovi komunikacioni stilovi mogu da utiču na osećanja i mišljenje o sebi. Istraživanja su utvrdila da žene, kada su često prekidane u priči, počinju da misle da su nevažne. Ovo se može lako generalizovati. Prvo žena opaža da je navažna svom sagovorniku, ako se to ponovi sa nekoliko drugih sagovornika može doći do toga da žena usvoji sliku o sebi kao o nebitno osobi. Žene se često brane od ovakivih posledica, tako što brzo pričaju. Kada se ženi učini da će biti prekinuta, ona povidi glas i ubrza svvoju priču. Ovo zaista smanjuje šansu da bude prekinuta, a samim tim i da se loše oseća.


Žene koje su često prekidane u komunikaciji mogu razviti osećaj bezrednosti i bespomoćnosti, što može trajno ugroziti njihovu sliku u sebi.





Dodir je komunikaciono sredstvo


Dodir je komunikaciono sredstvo, posebno u komunikaciji izemđu različitih polova. Tada dodr može da prenese presudnu poruku našem sagovorniku. Žene dodiruju svog sagovornika onda kada su spremne da mu dopuste da im se približi. Žene često koriste dodirivanje da bi skrenule pažnju na sebe. kada žena dodirne muškarca, ona može trenutačno da probudni njegov instinkt sadžan u mozgu u okviru limbičkog sistema, gde su smešteni centri za emocije. Što je očigledniji njen dodir, veća je verovatnoća da će dobiti direktan i trenutačan odgovor. Mnogi muškarci pogrešno razumeju ženski dodir, jer je njihov limbički sistem drugačije programiran od ženskog. Za većinu muškaraca, dodir se u limbičkom sistemu očitava kao da je žena spremna za mnogo intimniju komunikaciju ili seksualni čin.

Postoje i  fine taktitke za privlačenje muške pažnje:, kao na primer:

  1. ako se «slučajno» sudarite, to je dodir većom površinom tela koji neminovno utiče na mozak muškarca
  2. na isti način utiče «slučajni» dodir rukom, direktno budeći hormone. Lako možete proveriti njegovu zainteresovanost ukoliko obratite pažnju na veličinu njegovih zenica

treba obratiti pažnju na to da je dodir sredstvo kojim žene osvajaju i manipulišu. Muškarci rade to na drugačiji način. Iako veoma burno reaguju na ženski dodir, muškarci sami ne odrašilju signale putem dodira. Oni to rade vizuelno. Na taj način oni ispoljavaju svoju dominaciju i potrebu za kontrolom. Ova razlika se često vidi. Kada ljudi u vezi odu u kafić ili restoran, najverovatnije je da će ženska osoba poželeti da sedne pored svog partnera, jer će na toj poziciji imati više mogućnosti za dodirivanje, koje je njeno tajno oružje. Sa druge strane, muškarac je najčešće vizuelni tip, te će on želeti da sedne naspram svoje partnerke, tako da može da je gleda. On svojim pogledom iskazuje dominuaciju, a kada dominira, on se oseća dobro. Ova pravila ne važe ukoliko ste otišli u društvu u kafić. Tada muškarci žele da sede pored svoje partnerke, jer na taj način šalju poruku da je ona njihova i da joj ne treba prilaziti. Dodir može biti veoma efikasno sredstvo komunikacije, međutim on je kontraprodiktivan ukoliko ga žena po svaku cenu koristi.  Kada je ugroženo osećanje sopstvene dominacije kod muškarca, nijedan dodir ne može da poboljša stvar.


Renata Senić