Socijalne uloge i autnetična ličnost


Veliki korak u razvoju svakog čoveka predstavlja trenutak kada otkrije da može biti različit, ponašati se drugačije, predstavljati sebe u drugačijem svetlu i drugačije delovati na ljude koje sreće.


To je korak koji se obično napravi u adolescenciji. Suočen sa željom da bude prihvaćen u društvu, i da istovremeno ne pravi veće probleme kod kuće, prosečni adolescent počinje da usvaja različite oblike ponašanja koji mogu biti otpuno različiti u različitim okruženjima. Tako isti adolescent može biti pažljiv, odgovoran, vrlo kulturan ili poslušan u ophođnju kada je sa svojim ukućanima, i sa druge strane, dominantan, pa i agresivan prema svojim vršnjacima.

Iste promene odigravaju se i kod dečaka i kod devojčica. One ne moraju uvek biti ekstremne, ali svaki adolescent ih oseti. Njihove potrebe se menjaju, kao i način ostvarivanja. Ali, sada postaju svesni da sa promenom načina na koji ostvaruju svoje potrebe, ne moraju menjati i svoju ličnost. Tako, adolescenti često počinju da u društvu govore žargonskim jezikom, dok sa roditeljima i dalje razgovaraju na isti način. Takođe, njihov stav može biti nešto drugačiji, vrednosti o kojima govore ne moraju se poklapati sa vrednostima kojima su bili okruženi u svojoj porodici.

U periodu adolescencije dešava se da mladi odu previše u pravcu prihvatanja osobina koje se smatraju poželjnim. O tome je mnogo tekstova i knjiga napisano. Pubertet, kao početna faza adolescencije, poznata je kao jedna od najznačajnijih faza u životu. Postepeno uravnotežavanje zahteva okruženja i ličnih potreba predstavlja jedan od glavnih razvojnih zadataka tokom nje. Često je za adolescenta najjednostavniji način da to izvedu upravo tako što shvate da njihovo ponašanje ne mora uvek biti i nije izražavanje njihovog autentičnog osećanja i interesovanja.

Slična iskustva javljaju se i ranije u razvoju dece. Razlika je u tome što u ranijim fazama života oni ne razdvajaju svoje ponašanje od svojih emocija. Pretvaranje je maloj deci strano, kao i laganje. Ono što se obično zove pretvaranjem kod male dece vezano je za njihove fantazije, i ispitivanjem se možemo uveriti da oni zaista veruju u ono što pokazuju drugima. Kada se adolescent pretvara, on je vrlo svestan toga. Njegov razvoj je dostigao tačku u kojoj može razumeti da iskrenost ponašanja nije neophodna, da bi se cilj ostvario.


Teorija socijalnih uloga


       Jedna od najpoznatijih teorija objašnjava činjenicu da se drugačije ponašamo u različitim okruženjima i situacijama time što pretpostavlja da mi u njima preuzimamo različite uloge.

Na primer, ista žena u ulozi majke može biti brižna, nežna, posvećena, i požrtvovana, a u ulozi supruge ljubomorna, nestrpljiva, zahtevna. Razlog tome je što je njena socijalna uloga drugačija: u prvom slučaju ona pruža podršku i optimalno okruženje za razvoj svoje dece, dok u drugom ona pokušava da zadovolji neke od svojih prirodnih potreba.

       Teorija socijalnih uloga je posebno dobila na težini poslednjih decenija, jer je na osnovu nje bilo veoma lako objasniti zašto žene imaju više problema u svom procesu socijalizacije i uravnotežavanja života. Odgovor koji daje teorija socijalnih uloga je jednostavan zbog toga što je broj socijalnih uloga koje žene moraju preuzimati često veći, i brže se smenjuju u toku jednog dana.

       Recimo, zamislimo ženu koja radi na visoko odgovornoj poziciji. Njena socijalna uloga u radnom okruženju podrazumeva priličan stepen autoriteta, veliku odgovornost, moć, mogućnost da izdaje naloge i kontrolisanje rada drugih. Istovremeno, zamislimo da ta žena ima i decu. Deca se  u svom svakodnevnom životu najčešće oslanjaju na majku. Ukoliko im je tokom dana bilo šta potrebno, kontaktiraće majku da se konsultuju sa njom. Istraživanja sprovedena u Poljskoj pokazala su da svaka zaposlena žena ima kontakt sa svojim ukućanima minimum jednom u toku radnog vremena (prosečno dva puta). Obzirom na to da je socijalna uloga koju žena preuzima u kontaktu sa svojom decom, makar i telefonskom, potpuno drugačija od one koje ima u kontaktu sa saradnicima, ona zahteva brzo prilagođavanje svaki put kada se zvono telefona oglasi ili kada se veza prekine. To brzo smenjivanje različitih socijalnih uloga koje je zahtevano od žena, neki autori smatraju glavnim uzrokom povećanog stresa kome su zaposlene žene izložene.

Iako je teorija socijalnih uloga očigledno bila uspešna u razjašnjavanju komplesnosti života savremenih žena, ona se nije mnogo bavila načinom na koji dolazi do preuzimanja različitih uloga.


       Sigurno je da se neke od osnovnih karakteristika uloga preuzimaju od roditelja. Na primer, deca odrasla u patrijarhalnom okruženju, lakše će definisati svoju socijalnu ulogu žene kroz aktivnosti vezane za kuću i brigu o deci i mužu. Sa druge strane, deca odrasla u manje patrjarhalnom okruženju teže će prihvatiti takvu scijalnu ulogu žene. Isto tako, neki muškarci će zbog ikustva u svojim primarnim porodicama lakše, a neki teže prihvatati neku socijalnu ulogu.

Ipak, čak i ako se ljudima ne dopada socijalna uloga koju preuzimaju, oni često nemaju izbora. Na primer, osoba koja je završila sa školovanjem mora preuzeti socijalnu ulogu radnika (zaposlenog čoveka), ako želi da ostvari svoju samostalnost. Način na koji će je on preuzeti zavisi od njega samog. Može postati dobar ili loš radnik može biti odgovoran, posvećen, zainteresovan i ambiciozan, ili može otaljavati posao.






Način na koji preuzimamo i prihvatamo socijalnu ulogu u mnogome određuje kako ćemo se ponašati u situacijama u kojima je ta socijalna uloga zahtevana. Kod mnogih ljudi preuzimanje socijalne uloge nije u skladu sa njihovim ličnim potrebama, željama i ličnošću. Oni preuzimaju socijalnu ulogu, ali se ne osećaju dobro u njoj. Tada oni koriste potencijal koji imaju da bi se prilagodili zahtevima okruženja.

       Kapaciteti koje osoba ima usko su vezani za njenu pravu, autentičnu ličnost. Na primer, osoba koja voli svoj posao radi sa iskrenim entuzijazmom koji ne smanjuje tokom radne nedelje. Ona nema utisak da lišava sebe nečega dobrog da bi zaradila novac za život. Sa druge strane, osoba koja ne voli svoj posao, a ipak pokazuje entuzijazam u radu, troši mnogo više energije, a sam posao joj ne pričinjava zdovoljstvo koje bi ga nagradilo. Dakle, entuzijazam koji pokazuje predstavlja jedan deo neiskrene slike koju pokazuje u svom radnom okruženju. I pored toga što ona ne uživa u svom radu, njeni saradnici je mogu videti kao posvećenu ili ambicioznu osobu. Ona to i jeste delimično, ali njeno osećanje zadovoljstva razvijaće se nezavisno od radnog mesta u krugu porodice, kroz bavljenje hobijima, ili sa prijateljima.

Savremeni život diktira preuzimanje brojnih socijalnih uloga, i malo je onih koji se osećaju u potpunosti dobro sa svakom.


Najčešće socijalne uloge

Navešćemo samo neke od socijalnih uloga najčešće zahtevanih u životu prosečne osobe na našim prostorima, u idealnom slučaju:


Socijalne uloge u porodici, partnerstvu, prijateljstvu...


- uloga roditelja o socijalnoj ulozi roditelja često se govori, pre svega u knjigama i časopisima koji se bave vaspitanjem dece. Ova uloga podrazumeva da roditelj bude uzor deci, da provodi dosta vremena sa detetom, radi na razvoju detetovih kapaciteta, nadzire dete u aktivnostima, aktivira se u slučaju svake nove situacije sa kojom se dete suočava, vodi računa o higijeni, zdravlju, ishrani, društvenom, intelektualnom i emotivnom razvoju deteta. U zavisnosti od shvatanja socijalne uloge roditelja i realnih mogućnosti osobe da u tu ulogu uđe zavisiće osećanje zadovoljstva osobe velikim delom svog života.


-uloga člana porodice podrazumeva pomoć članovima porodice kada je potrebno, uključivanje u porodične aktivnosti, ali i emocionalanu privrženost i zalaganje za članove porodice u „spoljašnjem“ svetu. Socijalna uloga člana porodice na našim prostorima znatno je drugačija od uloge člana porodice u zapadnim zemljama, gde se pred ljude postavlja znatno manji broj zahteva i očekivanja.


-uloga člana društva podrazumeva interesovanje za društvena zbivanja, političku situaciju, prirodno okruženje i dobrobit društva čiji je pojedinac član u celini. Ne mora nužno podrazumevato angažovanje na polju preduzimanja akcija za poboljšanje života, ali uvek podrazumeva svest o sebi kao članu društva koji ne radi na štetu društva (od bacanja smeća isključivo na mesta koja za to nisu predodređena, do poštovanja svih zakona) 


-uloga partnera pre svega ovde se isli na bračnog partnera. To je jedna od najkontradiktornijih uloga, i njeihv opis se znatno razlikuje od osobe do osobe. Neke zajedničke karakteristike bi bile sledeće: provođenje vremena sa partnerom, obavljanje zajedničkih aktivnosti, zajedničko donošenje bitnih odluka, pružanje podrške u kriznim periodima života.


- uloga prijatelja kao i prethodna, definicija ove socijalne uloge mogla bi biti prilično različita u zavisnosti odbliskog okruženja osobe. Najčešće se pod ovom ulogom podrazumeva provođenje vremena sa prijateljima, obavljanje zajedničkih aktivnosti, pružanje podrške u svakodnevnom životu.


Socijalnih uloga ima još mnogo na primer socijalna uloga komšije, socijalna uloga kupca (u svakoj situaciji kada uđemo u prodavnicu i želimo nešto da kupimo), korisnika usluga (kada koristimo usluge kompanije ili osobe), socijalna uloga vezana za pdređene profesije koje za sobom povlače specifična očekivanja (službenici, ljudi u stalnom kontaktu sa klijentima, estradne zvezde, policija...)

Najveći broj ljudi ume da proceni koja od uloga mu se dopada, a koja ne. Ipak, kao što je već rečeno, nije na osobi da uvek proceni da li neku ulogu želi da preuzme na sebe ili ne.

Socijalne norme su te koje najčešće pokazuju šta koja od uloga podrazumeva, da li se u određenim slučajevima (na primer u partnerskim ili prijateljskim odnosima) dozvoljavaju odstupanja, jer ono što se očekuje od ponašanja u ovim ulogama najviše zavisi od potreba same osobe. Roditeljska uloga i uloga zaposlenog sa druge strane obično dozvoljavaju mnogo manje oscilacije. Roditelj koji nije posvećen svojoj deci lako može biti osuđen od strane okruženja. Zaposleni koji ne ispunjava ono što se od njega očekuje može izgubiti posao.







Socijalne uloge, autentičnost i napor


Preuzimajući socijalnu ulogu čovek može rešiti da li će ulagati napor da ispuni njena očekivanja. Uloge koje preuzimamo bez ovolje osećamo kao naporne i teško nam je da prihvatimo aktivnosti koje se za njih vezuju. Ipak, da bi smo ostvarili neki svoj cilj, ili ispunili očekivanja društva, prihvatamo ih, i ulažemo energiju kako bi ih valjano ispunili. Nije lepo reći, ali nekada se pretvramo i da nam se sviđa. Malo je uloga koje se ljudima uopšte ne dopadaju. Čak i oni koji ne vole sam posao koji rade, mogu voleti da idu na posao zbog socijalnih dešavanja, prilike da se pokažu ili bar, mogućnosti da se finansijski obezbede. Socijalna uloga koja podrazumeva ljubaznost, kolegijalnost i poštovanje može samo delimično biti u skladu sa našim pravim osećanjima. Ličnost koja se upoznaje sa šefom nije ista ona koja se upoznaje sa kolegama, ili podeđenima u kompaniji. Ova pojava univerzalna je, bez obzira na to  koliko mi to sami primećujemo kod sebe ili ne.


Socijalne uloge u koje smo uključeni sadrže ne samo očekivana ponašanja i osećanja, već i zabranjena. Na primer, socijalna uloga roditelja podrazumeva da je zabranjeno osećati da vas vaše dete nervira.  Socijalna uloga partnera podrazumeva da nemate drugog partnera. Socijalna uloga zaposlenog podrazumeva da se ne sukobljavate jako i javno sa svojim nadređenim, niti da rušite ugled kompanije u kojoj radite.


U što većoj meri ljudi prihvate socijalnu ulogu, manje je verovatno da će ih kršiti ili da će se osećati iscrpljeno jer rade nešto što nije u skladu sa njihovom autentičnom ličnošću.


Autentična ličnost je konstrukt na kome se zasnivaju neke od najpoznatijih psihoterapijskih tehnika. Postoje i autori koji tvrde da autentična ličnost ne postoji, i da je ličnost zapravo skup socijalnih uloga sa kojima se osoba tokom svakog dana sukcesivno identifikuje. Ovo stanovište retko prihvataju terapeuti koji rade sa ljudima. Njihov osnovni argument je činjenica da u radu stalno primećuju da preuzimanje neke uloge kod osobe stvara zadovoljstvo, dok preuzimanje neke druge uloge proizvodi nezadovoljstvo. Po njima, to jasno ukazuje na činjenicu da nešto „u sredini, među svim tim ulogama postoji“, nešto na osnovu čega znamo šta nam prija a šta ne, a to ne može biti ništa drugo do autentična ličnost.

Upravo zahvaljujući tome, čovek je svestan različitosti socijalne uloge koju preuzima i njegovih stvarnih stremljenja. Zato je u mogućnosti da proceni da li će od preuzimanja određene socijalne uloge i ponašanja u skladu sa njom uspeti da dobije nešto što će vredeti odricanja koje pri tome napravi. Preuzimajući na sebe da se ponašamo onako kako nije u skladu sa onim što nam odgovara rizikujemo da trošimo puno snage i vremena, a da malo od toga dobijamo.


Fleksibilnost socijalnih uloga


Današnji stručnjaci preporučuju pažljivo promišljanje prilikom preuzimanja nove socijlane uloge (na primer, prilikom započinjanja ozbiljne veze, sklapanja prijateljstava, donošenja odluke o roditeljstvu...) Nije neophodno ispuniti sva očekivanja vezana za nju, a obično postoji i mogućnost njihove modifikacije. Većina autora slaže se da je veoma bitno da se osoba, koliko je to moguće, bude zadovoljna aktivnostima koje obavlja, i da ima osećaj da je one ispunjavaju.

Socijalne uloge nisu nepormenljive kategorije.

Recimo, zaposlen čovek često više nije vezan radnim vremenom i prostorijom u kojoj obavlja posao. Njegovo ponašanje ne mora biti toliko fleksibilno ukoliko radi od kuće. Zato se mnogi ljudi danas odlučuju za tu opciju. Time smanjuju pritisak i napore koje ulažu, a svoje vreme i snagu mogu usmeriti na posao koji obavljaju, umesto na igranje uloga koje im ne prijaju.






Isto tako socijalna uloga partnera i prijatelja može se donekle ublažiti ili modifikovati uz dogovor obeju strana. Upoznavanjem, ljudi otkrivaju stvari jedni o drugima, primećujući pre svega stvari koje se razlikuju od socijalnih normi. Svaka osoba ima neka lična, specifična očekivanja od bliskih osoba, ali ona se obično ne poklapaju sa socijalnim normama. Nekome je normalno da se u društvu stalno pojavljuje sa svojim partnerom, dok je za druge to naporno. Individualna usklađivanja, i otvorenost za potrebe i stavove drugačije od socijalnih normi i socijalnih uloga su veoma važan korak u stvaranju okruženja u kome osoba neće morati da se usklađuje sa socijalnom ulogom koju preuzima, već će moći spontano da ispoljava ponašanja koja će biti prihvaćena od strane bliskih ljudi. Na taj način odnos koji je bio definisan socijalnim ulogama i normama dobija individualni pečat i kao takav može doprineti osećanju sigurnosti, stabilnosti i autentičnosti svake osobe.



Bojana Đurić