Strah od uspeha



Strah od promene

Sve je veći broj seminara i kurseva koji ljudima nude recept za uspeh. Bilo da se radi o poslovnom napredovanju, uspehu u ljubavi ili uspešnoj dijeti, može se naći seminar koji nudi obuku o tome kako taj cilj postići. Ono što se uglavnom nudi na tim seminarima jesu tehnike definisanja adekvatnih i realnih ciljeva, zatim određivanja etapa u procesu postizanja istih i, na kraju, procena znanja i sposobnosti osobe da  kroz te etape i prođe. Ukoliko se ovi osnovni zadaci uspešno obave svako bi trebalo da je  stanju da i ostvari zacrtane ciljeve. Ipak, u praksi se pokazuje da to ne mora biti tako.

Ono što se često dešava jeste da ljudi, čak i onda kada znaju sve one faze kroz koje je potrebno proći do ostvarenja cilja  i poseduju sve sposobnosti da kroz iste prođu, nekako ipak ne ostvaruju svoje ciljeve. Na prvi pogled, osoba sve radi ispravno, ne postoje očigledni problemi ni u a aktivnostima koje preduzima, niti u motivaciji, ali ipak cilj ostaje neostvaren. To su oni slučajevi u kojima se uvek jave iznenadne prepreke koje osujećuju napredovanje, a koje osoba nije mogla da predvidi u trenutku postavljanja cilja. Upravo se zbog ovoga u samom procesu postavljanja ciljeva velika pažnja posvećuje svim mogućim preprekama koje se na putu njegovog ostvarenja mogu javiti: Jedna od prepreka koja se po pravilu u ovakvim pripremama izostavlja jeste strah od samog ostvarenja zacrtanog cilja.


Mnoge svoje ciljeve ljudi ne ostvaruju, ne zbog toga što nisu sposobni za to, već zbog toga što su im oni potrebni upravo kao takvi, kao ciljevi koji su negde u budućnosti, a ne kao ostvarene zamisli iz prošlosti


Mnoge svoje ciljeve ljudi ne ostvaruju ne zbog toga što nisu sposobni za to, već zbog toga što su im oni potrebni upravo kao takvi, kao ciljevi koji su negde u budućnosti, a ne kao ostvarene zamisli iz prošlosti. Ostvarenje zacrtanog cilja sa sobom nosi mnoge promene koje imaju daleko šire posledice nego li sam cilj. Ukoliko se neko uporno trudi da napreduje na poslu, ali u tome nikako ne uspeva, to može biti posledica njegove realne nekompetenosti za posao koji želi, ali i njegovog straha od toga u kolikoj meri takvo unapređenje može promeniti njegov život i već ustaljene navike. Novi posao može zahtevati promenu stava prema kolegama i nove načine ophođenja za koje osoba nije sigurna da je u stanju da izgradi kod sebe. Novi posao takođe znači i veći priliv finansija što osobi, pored svih prednosti, može otvoriti i neke nove opcije za koje nije sigurna da je još uvek spremna. Vidimo da je moguće da je cilj, iako na prvi pogled deluje privlačno, osobi zapravo isto toliko i zastrašujuć. Zbog toga se ovaj ovaj cilj ne ostrvaruje.


Sreća je lepa samo dok se čeka...”

Sledeće pitanje na koje treba odgovoriti jeste koja je onda zapravo svrha postojanja takvog cilja. Njegova funkcija zapravo je dvostruka: on može služiti kao dobar izgovor za obavljanje posla u kome osoba ne uživa jer se tako predstavljen trenutni posao posmatra samo kao prelazno rešenje do ostvarenja cilja a, sa druge strane, nenapredovanje i  neostvarivanje cilja mogu biti univerzalni izgovor za sva nezadovoljsta u životu sa kojima osoba izbegava da se suoči. Na taj način cilj dok je neostvaren ima svoju funkciju i postaje zamena za pravu motivaciju na poslu i izgovor za sva nezadovoljstva, te nije ni čudo što ga osoba uporno čuva daleko u budućnosti i sabotira sebe u njegovom ostvarivanju.



Ostvarenje zacrtanog cilja sa sobom nosi mnoge promene koje imaju daleko šire posledice nego li sam cilj. Ukoliko se neko uporno trudi da napreduje na poslu, ali u tome nikako ne uspeva, to može biti posledica njegove realne nekompetenosti za posao koji želi, ali i njevog straha od toga u kolikoj meri takvo unapređenje može promeniti njegov život i već ustaljene navike


Kako možemo objasniti strah od neuspeha?

Naveden primer je samo jedno od mogućih objašnjenja straha od uspeha ali ono na šta se,  na kraju, svode svi ovakvi slučajevi, jesu zapravo očekivanja koja ljudi imaju od toga šta će uspeh doneti sa sobom.

Često se dešava da ljudi povezuju uspeh sa usamljenošću. Ovo je posebno izraženo kod žena koje se plaše da će, ukoliko iskažu svoju pravu snagu i usude se da vode život kakav žele, to za posledicu imati odbijanje muškaraca  i na kraju usamljenost. Postoji  i suprotno uverenje; a to je da će uspeh privući veliki broj ljudi koji će tražiti novac ili druge vrste usluga što će osobi poremetiti mir koji je u životu stekla. Odnosi sa ljudima su samo jedno od životnih polja koja se sa uspehom neminovno menjaju. Često osobe koje se uporno žale na svoju težinu i brojne neuspešne dijete ostaju sa viškom kilograma zapravo zbog toga što negde duboko u sebi  znaju da će smanjenje težine doneti brojne nove situacije u koje se inače, zbog težine, nisu upuštali i da, zapravo, nisu sigurni da li će u istima uspeti da se snađu.

Jedan od čestih razloga straha od uspeha jeste i to što se osoba navikla  na ulogu neuspešne. Biti neuspešan  ne mora biti toliko loše kao što zvuči. Biti neuspešan može značiti biti  u ulozi onoga koga sredina neguje i pazi zbog njegove navodne loše sreće. Ukoliko neko ne ostvaruje svoje ciljeve, on će uvek imati aktuelni problem zbog koga će sebi davati za pravo da očekuje toleranciju i razumevanje od ljudi iz okruženja.  Ukoliko ovakva osoba reši svoje probleme, postoji opasnost da izgubi pažnju okoline i privilegovano mesto koje je svojom nesrećom stekla.


Biti neuspešan  ne mora biti toliko loše kao što zvuči, biti neuspešan može značiti biti  u ulozi onoga koga sredina neguje i pazi zbog njegove navodne loše sreće. Ukoliko neko ne ostvaruje svoje ciljeve on će uvek imati aktuelni problem zbog koga će sebi davati za pravo da očekuje toleranciju i razumevanje od ljudi iz okruženja


Strah od zavisti

Sledeći veoma čest razlog straha od uspeha je strah do zavisti. Ovo se posebno često sreće kod ljudi koji imaju probema sa autoritetom. Ukoliko neko tvrdi da želi napredovanje na poslu i pri tom jako zavidi onima koji su u tome već uspeli i sada su mu nadređeni, on će pretpostavljati da će, ukoliko dobije to unapređenje, najverovatnije kod ostalih kolega izazvati istu tu zavist i mržnju: Biti unapređen onda zapravo znači postati meta svih onih netrpeljivosti koje i on sam oseća prema nadređenima. Zbog toga se osoba, povlačeći se dalje od cilja, zapravo štiti od mržnje i neprijateljstva za koje pretpostavlja da uspeh može izazvati.

       Svi navedeni razlozi mogu se shvatiti kao pogrešna uverenja koja osoba ima o tome šta uspeh zapravo sa sobom nosi. Ovakva uverenja mogu biti posledica straha ili nesigurnosti ili pak niskog samopoštovanja kao, na primer, kod uverenja da osoba zapravo nije zaslužila pohvale i nagrade koje bi ostvarenje ciljeva donelo, te se zbog toga i ne usuđuje da ih ostvari. U nekim slučajevima, strah od uspeha se može prevazići tehnikama kojima ljudi uče kako da se oslobode samosabotaže i pogrešnih uverenja; dok sa druge strane postoje i slučajevi kod kojih su koreni ovakvih problema dosta dublji te je psihoterapijski rad neophodan: Na primer; uverenje o tome da  pohvale za uspeh nisu zaslužene može biti, i uglavnom jeste, posledica jakog osećaja krivice koji je osoba razvila još u ranom detinjstvu. U tom, kao i mnogim drugim slučajevima, potrebno je prvo raditi na tom jakom osećanju koga osoba u najvećem broju slučajeva nije ni svesna i tek onda doći do mogućnosti da se radi na strahu od uspeha.


Kako prepoznati strah od uspeha?


Ovaj problem može se prepoznati ne samo po uverenju o tome šta uspeh zaista predstavlja, već i po nekim tipičnim ponašanjima osobe. Ono što često ukazuje na postojanje straha od uspeha jeste:

-problemi u procesu donošenja odluka i često oklevanje da se upusti u aktivnost čak i onda kada su šanse za uspeh očigledno dobre

-teškoće u rešavanju problema koji zahtevaju sposobnosti dosta niže od onih koje osoba poseduje

-hronično nisko postignuće

-povećanje broja grešaka u radu nakon ostvarenja nekog cilja ili nakon primanja neke pohvale

-ukoliko se osoba odluči za rad na sebi trudiće se da sabotira promene i poništi svaki i najmanji napredak

-konstantni negativizam i pesimizam


Dragana Miletic





str.2

Kako se nositi sa strahom od uspeha?


Kao i svaki drugi strah, strah od uspeha se zasniva na uverenju da će se nešto loše desiti ako postupimo na određeni način. Ako se plašimo da će nas udariti automobil dok pretrčavamo prometnu ulicu van pešačkog prelaza, strah je korisna reakcija koja će nas sprečiti da sebe dovedemo u opasnu situaciju. Strahovi koji nam mogu stvarati probleme umesto da nas sprečavaju da pravimo iste su ipak manje racionalni. Najčešće ih nismo svesni i upravo zbog toga ih se teško rešavamo. Kada nismo svesni šta nas koči, teško ćemo se protiv toga boriti.

Strahovi koji nam mogu stvarati probleme umesto da nas sprečavaju da pravimo iste najčešće nisu svesni i upravo zbog toga ih se teško rešavamo


Kako sabotirate sami sebe

Za početak je bitno da identifikujete ponašanje koje stoji u osnovi vašeg neuspeha. Šta radite kada pokušavate da sebe sabotirate u nekoj nameri? Opišite detaljno kako se odvija ta situacija.Pokušajte da opišete sve bitne tačke kroz koje prolazi vaša aktivnost a koje dovode do neuspeha. Ako vam je problem da uopštite svoje ponašanje, pokušajte da se setite konkretnog događaja u kome ste postupili na određeni samosabotirajuć način. Možete analizirati više primera, različitih situacija, a zatim iz toga izvući princip na kome se zasnivalo vaše ponašanje. Svako od nas ima svoje manje ili više ustaljene obrasce po kojima obavlja određene stvari i velika je šansa da i u ovom slučaju možete prepoznati jedan takav obrazac. Kada shvatite šta tačno radite naopako, lakše ćete uvideti šta bi trebalo da radite da biste postigli uspeh.

Ipak ovo je samo deo problema. Ljudi koji se plaše uspeha nekada i nemaju problem sa odabirom strategije uspeha koliko sa strahom da je upotrebe. Čak i da znate šta bi trebalo da činite na putu do uspeha, ukoliko se plašite posledica koje bi vaš uspeh mogao da izazove, verovatno se nećete odlučiti da tim putem krenete.

Čak i da znate šta bi trebalo da činite na putu do uspeha, ukoliko se plašite posledica koje bi vaš uspeh mogao da izazove, verovatno se nećete odlučiti da tim putem krenete.

Ako sebe sabotiramo da uradimo nešto što je očigledno korisno za nas, onda bi trebalo da tragamo za iracionalnim uverenjima koja stoje u osnovi takvog ponašanja. Ta uverenja često nisu toliko očigledna. Često se mogu čuti komentari negodovanja upućeni na račun uspešnih pojedinaca: 'Promenio se otkad je postao uspešan', 'Porodica mu se rasturila zato što je jurio za karijerom','On je običan prevarant koji je imao puno sreće i ne zaslužuje to što ima.' itd. Bilo da su ove opaske tačne ili samo zlobni komentari zavidnih, nekada ih možemo nesvesno usvojiti kao univerzalne istine koje će nas sprečiti da napravimo iste 'greške'. Postavite sebi pitanje: Šta će se loše dogoditi ako uspem? Možda vam se u prvom trenutku učini da nemate odgovor na ovo pitanje.


A šta ako uspem?!

Ovde vam može pomoći misaoni eksperiment u kome zamišljate sebe kako postižete neki uspeh. Pokušajte da se osetite kao da ste to nešto zaista postigli. Ali, umesto da se osetite zadovoljnima, pokušajte da zamislite kakve bi neprijatnosti to moglo da vam izazove. Šta će se dogoditi sada kada ste postigli uspeh? Šta biste izbegli da ste ga se odrekli?

Razmislite o porukama koje ste kroz život dobijali od vama bliskih ili značajnih ljudi. Kada se osvrnete na svoj život i ono što radite možete prepoznati da ste neke od tih poruka usvojili kao istine i da živite u skladu sa njima. Neke od tih poruka mogu biti i obeshrabrujuće slutnje o drugoj strani medalje uspeha.

Nije retka pojava ni da se strah od uspeha javi usled neke neprijatnosti koju ste lično doživeli nakon što ste postigli nešto za vas značajno. Svako ko ima strah od uspeha u svom iskusvu ima bar neku obeshrabrujuću epizodu koja ga je navela da pomisli kako se uspeh ne isplati.

Svako ko ima strah od uspeha u svom iskusvu ima bar neku obeshrabrujuću epizodu koja ga je navela da pomisli kako se uspeh ne isplati.


Borba sa strahom od uspeha

Ako imate strah od uspeha možete pokušati da ga rešavate od nazad:

* Krenite od efekata. Popišite sve loše čega možete da se setite, a da je vezano za negativne efekte uspeha na nekom planu.

*Sad ih prevedite u pozitivne pojmove. Umesto da razmišljate šta ne biste voleli da se dogodi, razmišlljajte o tome šta biste voleli. Ako se plašite da ćete ostati bez prijatelja, formulišite to kao želju da ostanete u dobrim odnosima sa prijateljima. Ako se plašite da nećete imati vremena za svoj hobi, formulišite to kao želju da nastavite da se bavite stvarima koje volite.

Tek kada znate šta želite da se dogodi, moćićete da smislite i kako da to postignete. Neke stvari za koje verujemo da su nerešive, ćesto umeju da budu samo naopako postavljeni  ili nejasno definisani cilj.

*Uvek postoji više načina na koje možemo postići određeni cilj. Ako se fokusiramo samo na jedan, može nam se dogoditi da on bude ograničavajuća okolnost za druge stvari koje želimo da uradimo. Prvo se zapitajte da li biste bili spremni da na drugi način izbegnete negativne efekte uspeha, ako bi takva mogućnost postojala. Da li ste voljni da isprobate drugi način koji ne uključuje samosabotažu? 

Uvek postoji više načina na koje možemo postići određeni cilj. Ako se fokusiramo samo na jedan može nam se dogodit da on bude ograničavajuća okolnost za druge stvari koje želimo da uradimo

*Sada se vratite na sam uspeh čije ste postizanje sabotirali. Testirajte nove obrasce ponašanja u mislima korak po korak i pratite šta se pri tome dešava. Imajte na umu da se uvek možete vratiti na stari obrazac ukoliko ovaj počne da pokazuje negativne efekte. To je ono što ste radili godinama pre i u čemu ste izuzetno vešti. Ali prvo testirajte novo uverenje koje kaže da je moguće postići uspeh i ne biti kažnjen zbog toga

*Može se dogoditi da se pojavi neki novi element koji će vas navesti da se ponovo osetite anksiozno i da poželite da odustanete. To je šansa da naučite da se na pravi način obračunate sa strepnjama koje se javljaju u toku dostizanja nekog cilja. Umesto da odustanete odmah, razmislite zašto bi to moglo da predstavlja problem. Da li je to zaista direktna posledica vaših nastojanja ili nešto što se može izbeći drugačijim pristupom? Menjajte pristup u hodu i prilagođavajte ga tako da tako da ne izazove otpor u  bilo kom delu vaše ličnosti sa kojim može da ima veze.


Kako održati uspeh ?

Izbegavajte ljude koji u vama izazivaju  osečaj besmisla, ljutnju i  bespomoćnost. Okružite se onima koji vam bude inicijativu, hrabrost i kreativnost .



Odreknite se negativnih formulacija. Ako je vaš govor prepun izraza koji ukazuju na nemogućnost, nerešivost, nezadovoljstvo, nepravdu, stvarate mentalno jezgro za neuspeh. Ovakvo razmišljanje podstiče anksioznost i depresivnost koji vas  sprečavaju da se pokrenete.  Da biste mislili pozitivno bitno je da se okružite pozitivnim ljudima. U socijalnoj sredini mi se povezujemo sa drugima razmenjujući obrasce ponašanja, želje i uverenja. Izbegavajte one koji u vama izazivaju  osećaj besmisla, ljutnju i  bespomoćnost. Okružite se ljudima koji u vama bude inicijativu, hrabrost i kreativnost .

                                                               Ana Gvozdić