Somnabulizam

                                   - Kako se nositi sa noćnim šetnjama-


Somnabulizam, poznatiji kao mesečarenje, je fenomen manje ili više složene i koordinirane psiho-motoričke aktivnosti u stanju spavanja.  Zato se ovaj fenomen često pominje i  kao hodanje u snu. Osoba koja mesečeri  može vam na prvi pogled delovati potpuno budno. Oči su otvorene, ali je pogled staklast, dalek i zapravo će delovati kao da gleda kroz vas. Osobe koje mesečare ne opažaju stvari oko sebe adekvatno i često se ponašaju kao da je drugo doba dana, pa se može desiti da u sred noći došetaju do kuhinje da podgreju ručak ili počnu da se spremaju za posao. Nekada zamišljaju da su na drugom mestu, pa mogu da pričaju ili rade stvari koje za posmatrača nemaju mnogo smisla u datom kontekstu, ili su pak potpuno besmislene. Čak i ako vam se učini da osoba ima  smislene i koordinirane radnje, govori razgovetno i sa smislom, ona najšešće uopšte nije svesna prisustva drugih i neće vam odgovoriti ako joj se obratite.

Osoba koja mesečeri  može vam na prvi pogled delovati potpuno budno. Oči su otvorene, ali je pogled staklast, dalek i zapravo će delovati kao da gleda kroz vas. Osobe koje mesečare ne opazaju stvari oko sebe adekvatno i često se ponašaju kao da je drugo doba dana ili da su na drugom mestu

       Somnabulizam je najučestaliji u periodu detinjstva i rane adolescencije. Oko 15% dece starosti između 4 i 12 godina ima povremene somnabulne aktivnosti, a u periodu rane adolescencije ovakva aktivnost je češća kod dečaka nego kod devojčica. Ovaj problem uglavnom nestaje sam od sebe u toku perioda adolescencije, a u 4% slučajeva je prisutan kod odraslih.


Kako spavamo?


San se odvija u pet faza koje čine jedan ciklus, a u toku spavanja prosečan čovek prođe kroz 4-5 takvih ciklusa. Prve četiri faze ciklusa su poznate kao faze bez snova, takozvane NREM faze(non-rapid eye movement),dok je peta faza poznata kao faza brzih očnih pokreta ili REM faza (rapid eye movement) u kojoj se javljaju snovi. Somnabulna aktivnost se najčešće javlja tokom prvog ili drugog ciklusa spavanja i to u toku 3. i 4. faze,a može trajati od nekoliko minuta, pa čak i do više od pola sata. Ovo su faze dubokog sna pa je osobu tada i teže probuditi. Ako nekoga i probudite u toku somnabulne aktivnosti on će se, neko vreme neposredno posle toga, osećati vrlo pospano, zbunjeno i dezorijentisano. Mesečari se najčešće sami vraćaju na spavanje, ali se nakon buđenja ne sećaju šta su radili u toku somnabulne epizode, pa čak i ako se probude u toku iste.

Oko 15% dece starosti između 4 i 12 godina ima povremene somnabulne aktivnosti, a u 4% slučajeva je prisutan kod odraslih. Najčešće ovaj  problem nestaje sam od sebe u toku perioda adolescencije. Uzroci somnabulizma mogu biti raznoliki ali najčešće ne ukazuju na neki ozbiljan psihološki problem ili poremećaj



Uzroci

Somnabulizam pokazuje jasnu tendenciju porodičnog prenošenja. Češće se javlja kod identičnih blizanaca i deset puta je učestaliji kod najbližih srodnika osoba koje su imale ili još uvek imaju somnabulne aktivnosti. Takođe je učestaliji kod dece do srednje adolescencije.

Uzroci somnabulizma mogu biti raznoliki, ali najčešće ne ukazuju na neki ozbiljan psihološki problem ili poremećaj. Somnabulizam se često javlja u nekim od sledećih slučajeva:


Kod dece je teže ustanoviti uzročnike somnabulizma, ali su najšešći poznati zamor,uznemirenost, prethodni problemi sa spavanjem i groznice. Neke studije pokazuju da su deca kod kojih se javlja somnabulizam, tokom prve godine života bila nemirni spavači i češće se budila tokom spavanja.


Simptomi

Tipičan je prazan izgubljeni pogled ,a nekada i bezizražajno lice i ošamućen stav ili nespretno kretanje i druge aktivnosti. Mesečari se najčešće sami  vraćaju u krevet,a nakon buđenja imaju amneziju na somnabulnu epizodu i ne sećaju se svojih aktivnosti. Ako se probude u toku somnabulne aktivnosti, osećaju se  zbunjeno i dezorijentisano.


Zablude o mesečarenju

Za razliku od mnogih mističnih i jezivih  predstava koje se provlače kroz filmske ili laičke priče o mesečarenju, ono je uglavnom psihološki bezazlena pojava, najčešće samo delimično neprijatna osobi kod koje se javlja, a isto tako i relativno lako rešiva.

Str.2


Bilo da se radi o detetu ili o odrasloj osobi potrebno je preduzeti mere koje će sprečiti povređivanje. To može da podrazumeva obezbeđivanje prozora i vrata od otvaranja, tj. otključavanja, sklanjanje ključeva od kola, obezbeđivanje oštrih predmeta, stepeništa, uklanjanje stvari na koje je lako da se osoba saplete itd.

Zaštita kod kuće


Bilo da se radi o detetu ili o odrasloj osobi potrebno je preduzeti mere koje će sprečiti jedinu moguću opasnu stvar u toku somnabulne aktivnosti, a to je povređivanje. Bitno je ustanoviti obim aktivnosti koji osoba ima u toku noći da bi se na adekvatan način reagovalo. To može da podrazumeva, obezbeđivanje prozora i vrata od otvaranja, tj. otključavanja u toku noći, sklanjanje ključeva od kola ukoliko je u pitanju vozač koji ima tendenciju da upali auto, obezbeđivanje oštrih predmeta, stepeništa, uklanjanje stvari na koje je lako da se osoba saplete itd. Takođe, treba izbegavati krevete na sprat, a birati one koji su što bliže podu i nemaju izložene oštre ivice. Kod osoba koje imaju tendenciju ka većim aktivnostima u toku noći, dobro je ispratiti osobu u toku aktivnosti i probati vratiti je u krevet. Tako se nekad postavljaju zvonca ili alarmi na vrata sobe da bi ukućani znali kada osoba ustaje.


Prevencija i tretman


Mesečarenje najčešće nije previše učestalo i spontano prolazi, često posle kraćeg vremena. Ako se to pak ne desi, trebalo bi istražiti moguće uzroke i potruditi se da budu otklonjeni. Za početak bi trebalo preduzeti preventivne mere kao što su:



Preventivne mere:

Jasan raspored spavanja

Fizička aktivnost

Izbegavanje psihoaktivnih supstanci

Opuštanje

Prijatno okruženje

Kultura ishrane


Saveti za dobar san


Pomoć stručnjaka

Kroz različite tretmane kontrole ponašanja, vođene od strane stručnjaka, moguće je uspešno otkloniti simptome lošeg sna. Jedna od često preporučivanih tehnika je anticipatorno buđenje

Ukoliko tehnike samopomoći ne dovedu do poboljšanja i ako se somnabulna aktivnost nastavi kroz duži vremenski period, potrebno je razmisliti o nekom vidu profesionalnog terapijskog tretmana. Ovo je naročito važno za osobe koje imaju intenzivne i rizične aktivnosti u toku noćnih šetnji i skloni su povređivanju. Pored toga, poremećaji spavanja veoma iscrpljuju organizam i mogu dovesti do hroničnog umora, povećati anksioznost i uticati na svakodnevnu efikasnost. Kroz različite tretmane kontrole ponašanja (autogeni trening, bihejvioralne tehnike itd.), vođene od strane stručnjaka, moguće je uspešno otkloniti simptome lošeg sna. Jedna od često preporučivanih tehnika je anticipatorno buđenje, koje se sprovodi tako što se osoba namerno budi 15-20 minuta pre uobičajene somnabulne aktivnosti i drži se budnom onoliko koliko obično traje somnabulna epizoda.

                                                                                 

Autor teksta

Ana Gvozdić





Ako želite da radite na razvoju svojih potencijala i kvaliteta života, uključite se u naše psihološke radionice: „Autentična ličnost“, „Životne strategije“, „Analiza snova“. O sadržaju radionica, uslovima i terminima možete se obavestiti na sajtu www.akademijauspeha.org  kontakt: jnebojsa@ikomline.net  mob.tel. 063/157-5082

Radionice se održavaju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Podgorici, Sarajevu