Strana 1

Seksualnost


Adolescencija i seksualnost


U pubertetu se javljaju sekundarne polne karakteristike. Telo adolescenata se menja i razvija. Po pravilu je adolescentima teško da prihvate ove promene i bivaju nezadovoljni svojim izgledom. Baš u ovom periodu uglavnom dolazi do anoreksije ili bulimije, upravo zbog neprihvatanja sekundarnih polnih karakteristika. Sa jedne strane se bude seksualni impulsi, a sa druge strane može doći do neprihvatanja seksualnosti i odbojnosti izgleda sopstvenog tela. Dok se devojčice stide veličine svojih grudi, muškarci se stide veličine svog penisa. Oba pola žele da saznaju nešto više o seksualnosti, a istovremeno se stide da pitaju i pričaju o tome. Uglavnom, pre nego što se stupi u seksualni odnos, adolescenti svoje potrebe zadovolje masturbacijom, posle koje nastupa osećanje krivice. Trenutno rasterećenje potreba putem masturbacije može da vodi produženom osećanju krivice, koje pritom adolescenti uglavnom ne umeju sami sebi da objasne. Često se dešava da  osoba u ovom životnom razdoblju ima istovremeno seksualne želje i želje za nežnočću, a ne ume da ih pomiri. Ovi unutrašnji konflikti se rešavaju na dva načina. Adolescent može da se opredeli za jednu, dominantniju potrebu. Tako se ponašanja uklapaju u obrazac kulture i tradicije, jer se tinejdžerkei dele na dobre devojke (nežne, fine i nevine) i loše devojke (sa kojima su dozvoljeni seksualni odnosi). Takođe, tinejdžeri se dele na fine, kojima se u našoj kulturi često daju pogrdni epiteti koji aludiraju na femininost, i na loše momke, koji su često popularni u društvu. Drugi način rešavanja konflikta između potrebe za nežnočću i seksualne potrebe je potpuna negacija ove prve. Nežnost počinje da se tretira kao slabost i zavisnost i postaje odbojna u očima adolescenata. Ovakav tip reakcija se javlja češće kod muškog, nego kod ženskog dela populacije.


Često se dešava da  osoba u ovom životnom razdoblju ima istovremeno seksualne želje i želje za nežnočću, a ne ume da ih pomiri.



Seksualnos kod tinejdžera


U periodu adolescencije mnogo je teže mladićima, jer u našoj kulturi oni treba da preuzmu inicijativu. Ako poriču svoju potrebu za nežnošću, često se nalaze u dilemi kako uopšte da priđu devojci. Ovakva pitanja mogu da preokupiraju mladića i često da dovedu do toga da se oseti manje vredno, nekompetentno za ostvarenje ljubavnog odnosa. Moguće je i da se mladić povuče u sebe i odustane od pokušaja da priđe devojci. Takva ponašanja mogu dovesti do trajnog osećanja inferiornosti. Sa druge strane, postoje problemi podudarnost seksualnih potreba kod mladića i devojka. Kako devojčice obično brže fizički sazrevaju, njima se često sviđaju stariji muškarci. Tinejdžere to može da frustrira. Njima se u ranoj adolescenciji budi seksualna i želja za vezom sa svojim vršnjakinjama, koje su im u tom periodu često nedostupne, a to je još jedan činilac koji njima može narušiti samopuozdanje. Adolescenti tada često počinu da se služe lažima da bi uspeli u svojim namerama, a to narušava njihovu sliku o sebi.  Jedan deo adolescenata prolazi kroz noramalan, neometan seksualni razvoj. Oni izrastaju u uravnotežene mladiće koji su u stanju da balansiraju seksualnu i potrebu za nežnošću. Međutim, postoje još najmanje dve skupine mladića. Jedni ostaju pasivni, jer ne skupe hrabrosti da priđu devojci. Oni se često osećaju manje vredno. Drugi postaju nasilni i misle da imaju pravo da se tako ponašaju. Takvi mladići često imaju kompleks više vrednosti, ujedno doživljavajući žene kao «nižu vrstu». Nijedna od ove dve tendencije razvoja ne vodi zdravom poimanju seksualnosti, niti mogućnosti adekvatnog doživljaja seksualnog čina.





Seksualnost kod tinejdžerki

Tinejdžerke, koje se okreću starijim muškarcima i sa njima upoznaju svoju seksualnost, suočavaju se sa dva osnovna problema. Jedan je učenje seksualnog ponašanja i pronalaženje svoje uloge, a drugi je opasnost od seksualnog napada, koji se dešava čak i u vezi. Istraživanja kažu da je većina devojaka do kasne adolescencije doživela neku vrstu seksualne traume. Problem je u tome što te informacije tinejdžerke uglavnom čuvaju za sebe, ili ih eventualno podele sa najbližom drugaricom, ali ne i sa roditreljima. Problemi stupanja u odnose sa starijim i iskusnijim muškarcima su mnogobrojni, a uglavnom se svode na to da neiskusne devojke naprave još veću konfuziju svog polnog identiteta, umesto da se razvijaju neometano. Naša kultura doprinosi konfuziji seksualnog identiteta.


Danas adolescenti dobijaju dve vrste seksualnog obrazovanja, a obe su neadekvatne. Jedan vid edukacije se odvija u učionici, gde adolescenti razmatraju pitanja anatomije i fiziologije, drugi deo «obrazovanja» se odvija u školskim hodnicima, u kojima su mnoge devojke seksualno uznemiravane od strane svojih vršnjaka ili starijih momaka.


Danas adolescenti dobijaju dve vrste seksualnog obrazovanja, a obe su neadekvatne. Jedan vid edukacije se odvija u učionici, gde adolescenti razmatraju pitanja anatomije i fiziologije, drugi deo «obrazovanja» se odvija u školskim hodnicima, u kojima su mnoge devojke seksualno uznemiravane od strane svojih vršnjaka ili starijih momaka. Kada stupe u odnos sa nekim momkom, često bivaju nagovorene na seksualni čin, što je daleko od dobrovoljnog prihvatanja istog. Ako ne prihvate ponudu, postoji šansa da će biti odbačene iz društva. Ako, sa druge strane prihvate ponudu, velika je šansa da će biti svrstane u «loše devojke» i privremeno, ili trajno uništiti svoju reputaciju. Kod devojaka se javlja konfliktno pitanje «kako da budem poštovana, a ipak seksi»? Često, one misle da moraju da izaberu samo jednu od ove dve opcije.

U današnje vreme, seksualno je aktivno oko 10% više petnaestogodišnjakinja, nego što je to bilo pre trideset godina. Kada se osvrnemo na kvalitet i količinu seksualnog obrazovanja koje devojčice dobiju do ovog uzrasta, lako zaključujemo da one gotovo bez ikakvog znanja ulaze u intimne odnose. Ukoliko se prvo seksualno iskustvo ne desi sa momkom sa kojim je devojka u intimnoj vezi baziranoj na zaljubljenosti i poštovanju, velika je šansa da će se ovo iskustvo negativno odraziti na buduću seksualnost, ili u najmanju ruku, ostatati u ružnom sećanju.


Seksualno nasilje

U Americi je objavljena studija o tinejdžerima, koje su intervjuisali na temu seksualnosti. Tinejdžere su pitali «Pod kojim okolnostima muškarac ima pravo da ima seksualni odnos sa ženom bez njenog pristanka»? 80% tinejdžera je odgovorilo da muškarac ima pravo da upotrebi silu ako je par u braku, a 70% ako par namerava da se venča. Više od polovine studenata je mislilo da ako se žena oblači zavodnički i noću se kreće sama, ona traži da bude silovana. Očigledno je da najmanje 80% tinejdžera nije znalo da muškarac nikada ne sme da prisili ženu na seksualni čin.

Jedan vid seksualnog nasilja koji preti tinejdžerkama, a koji je posebno traumatičan, je nasilje od bliskih poznanika ili u vezi. Dešava se da vršnjaci sa kojima se tinejdžerke druže, osete pravo da ih seksualno napadnu. Pritom, često oba učesnika ne shvataju ovaj čin kao silovanje. Dok se muškarac oseća da ima pravo na takve stvari i opravdava svoje postupke tako da izgleda da je devojka to sama tražila, devojke se, takođe, osećaju odgovornim za ovakav incident. Usled toga, verovatnoća prijave ovakvog incidenta je veoma mala.

Mlade devojke su, takođe, pod rizikom od silovanja u vezi. Kao što je napomenuto, veliki broj muškaraca misli da je dozvoljeno prisiliti devojku na seksualni čin. Kada dođe do toga, devojka se oseti nezadovoljno i nemoćno, međutim, ona često poveruje da je takvo ponašanje normalno, i prestaje da mu se protivi. Takve devojke uglavnom odrastaju u frigidne žene koje nikada nisu ni osetile lepotu seksualnog iskustva. One pate od anorgazmije i seks doživljavaju kao obavezu, kao svoju bračnu dužnost. Ukoliko odbiju muškarca, one imaju osećaj krivice i vrednuju sebe negativno. Usled toga, one na pasivan način izvršavaju svoje «dužnosti» i tako postaju seksualno hendikepirane. Pomoć se ne traži jer se situacija ni ne doživljava kao preteća. Na ovaj način dobar deo žena biva silovan u braku, a da toga nisu ni svesne.



-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

3. i 4. strana


Egzotično je erotično


Odavno se postavlja pitanje o poreklu seksualne privlačnosti. Mnoga istaživanja ukazuju na značajan uticaj gena i hormona. Čak je pronađeno da je da je jedna strana mozga veća kod heteroseksualnog čoveka, nego kod homoseksualca, što ide u prilog  shvatanja privlačnosti kao nasledno određenog fenomena. Međutim, u novije vreme se pojavilo i drugačije shvatanje. Dr. Darli Berm kaže da je temperament osnovni činilac koji određuje ko će nam biti privlačan. To se objašnjava čestom razlikom u temeperamentu između dečaka i devojčica. Tako još u detinjstvu i ranoj adolescenciji, dečaci se opredeljuju za grube igre, a devojčice za mirnije. Često dečaci igraju ratoborne igre ili se bave aktivnim sportovima, dok se devojčice igraju lutkama, idu na balet i sl.  Još tada se uočavaju razlike među polovima, a lako na osnovu tih razlika, osoba suprotnog pola nam postaje neobična. Dr. Berm objašnjava da će psihičko uzbuđenje stvoriti pre ono što je «egzotično», nego ono što nam je poznato. Takvo psihološko uzbuđenje dovodi do porasta krvnog pritiska i posledično se transformiše u seksualno uzbuđenje. Naime, egzotično postaje erotično.


Dr. Berm objašnjava da će psihičko uzbuđenje stvoriti pre ono što je «egzotično», nego ono što nam je poznato. Takvo psihološko uzbuđenje dovodi do porasta krvnog pritiska i posledično se transformiše u seksualno uzbuđenje. Naime, egzotično postaje erotično.


Berm ističe da većina dečaka koji se ne uklope u temperamentalni obrazac muške agresivnosti ili aktivnosti, bivaju privučeni osobama istog pola. Za njih je, prema istom principu, erotično ono što je egzotično, a kako su oni mirni poput devojčica i njih počinju da privlače muškarci. Isti princip važi i za početke homoseksualne orijentacije kod devojčica.

Ova teorija baca novi pogled na seksualnu privlačnost. Mnogi genetičari se ne bi složili sa njom. Genetika tvrdi da je da je naša seksualna orijentacija određena genima, da se i heteroseksualna i homosekasualna orijentacija nasleđuju. Međutim,  geni nikada ne mogu objasniti u potpunosti bilo koji vid ljudskog ponašanja. Posebno seksulana orijentacija u današnjici sve više je pod uticajem sredinskih faktrora.  Takođe, razlike među polovima su sve manje izražene. Bermova teorija ne mora biti sagledana kao suprotnost genetičkim teorijama, već pre kao dopuna. Sekasualna privlačnost se može objasniti i na ovaj način.



Zavisnici od ljubavi


Ljubav je emocija koja spaja ljude i čini ih srećnim. Međutim, ljubav može i da unesrećuje, može biti prejakog intenziteta i prerasti u patologiju. Postoje ljudi koji su zavisni od ljubavi. Oni očajnički traže ljubav, neku osobu koja bi uvek bila pored njih. Kako im je to osnovna životna preokupacija, oni se neprestano nadaju da će naći ljubav, ili kada je imaju, strahuju da je ne izgube. Takvi ljudi se užasavaju nad mogućnošću da budu ostavljeni, oni osećaju strepnju i uznemirenost na svaku neobičnost u vezi, teže da održe odnos sigurnim, što često prerasta u  odnos prepun pravila i bez ikakvih inovacija. Unutrašnji život ovih ljudi je buran, međutim njihovo ponašanje je stereotipno i često neprilagođeno. Dok bi oni sebe opisali kao osećajne osobe, drugima mogu da izgledaju opsesivno, napadno i zahtevajuće, ili preterano uplašeno i nesigurno. Ovakve osobe misle da je njihova ideologija ljubavi jedina prava i traže osobu koja će se uklopiti u željeni obrazac veze.

Zavisnici od ljubavi, ljubav shvataju kao obuzimajuću i opsesivnu, međutim prožetu krutim pravilima ponašanja. Oni izbegavaju bilo kakve promene iz straha da mogu da poremete sigurnost koju su stvorili. Oni se ponašaju manipulativno, iako često to ne shvataju. Svog partnera pokušavaju da zadrže na način koji koristi samo njihovom, a ne obostranosm zadovoljstvu. Takvi ljudi se stapaju sa partnerom, jer smatraju da je ljubav posedovanje druge osobe. Ne mogu da se pomire sa različitostima, već pokušavaju da izgrade jednoličan svet u kom bi živeli po šablonu. Usled svega navedeonog, čak kada ovakve osobe i pridobiju ljubav i pažnju, u njihovom odnosu nema prave intimnosti. Sve postaje do te mere kruto, da ni one same ne mogu da se opuste i dožive pravu nežnost i pripadanje.

Uzrok ovakve opsesivne težnje za ljubavlju i zavisnosti od ljubavi leži u ranom detinjstvu. Ovakve osobe su često doživljavale sukobe ili odbacivanja u svom detinjstvu.


Uzrok ovakve opsesivne težnje za ljubavlju i zavisnosti od ljubavi leži u ranom detinjstvu. Ovakve osobe su često doživljavale sukobe ili odbacivanja u svom detinjstvu


Tako, one bi ostajale «gladne za ljubavlju» do odraslog doba, kada bi najzad imale moć da zadovolje svoj apetit. Sa druge strane, radi se o osobama koje su zavisne. Zavisnost se ispoljava na različite načine. Kao što postoji zavisnost od prekomernog jedenja ili upotrebe suspstanci, slično se manifestuje i zavisnost od ljubavi. Zavisne osobe podležu svojim destruktivnim ponašanjima kada su pod stresom. Gojazne osobe pod stresom se prejedaju, zavisnici od supstanci se prepuštaju alkoholu ili drogama, a zavisni od ljubavi se povlače u svoj svet mašte o idealnoj ljubavi. Ovakva ponašanja dodatno otežavaju promenu, jer dovode do kratkotrajnog olakšanja i deluju kao spas. Osoba koja je zavisna od ljubavi se oseća prijatno dok mašta o «idealnoj ljubavi», a ta prijatnost povratno deluje kao potkrepljenje. Tako ovakve osobe ni ne dovode u pitanje svoja ponašanja i emocije i često ostaju zarobljene u svetu koji su same skrojile. Ako pronađu osobu koja će ih voleti na način koji njima odgovara, koja će uspeti da se uklopi u njihov svet, postoji mogućnost da nikada ni ne shvate da žive u patološkoj ljubavi. Do promene ili traženja pomoći često dolazi kada ih partner napusti i kada se osete da je srušen njihov svet.  Pošto zavisni od ljubavi izjednačavaju stanje uzbuđenosti i zaljubljenosti sa ljubavlju, velika je šansa da ostanu nezadovoljni, neispunjeni u celoživotnom isčekivanju «prave ljubavi».




Poremećaj seksualnog uzbuđenja


Ovaj poremećaj se može manifestovati pre i za vreme seksualnog čina. Radi se o poremećaju uzbuđenja, a ne želje, tako da osoba iako želi i ima seksualno iskustvo ne oseća se ubuđenom, niti zadovoljenom.

Kod žena, ovaj poremećaj se zove frigidnost, a kod muškaraca impotencija ili poremećaj erekcije. Međutim, i kada se ne prave razlike prema polu, radi se o jedinstvenoj pojavi nedostatka uzbuđenja.

Problemi sa potencijom nisu retki. Prema istraživanjima na američkoj populaciji, oko 50% muškaraca je iskusilo povremenu impotenciju, dok oko 12% muškaraca pati od hronične impotencije. Problemi sa potencijom se povećavaju sa godinama. Hronične impotencije su mnogo ređe pre četrdesete, nego posle četrdesete godine.

Impotencija se može podeliti na primarnu i sekundarnu. Dok se primarna odnosi na potpunu nemogućnost uspostavljanja seksualnig odnosa, sekundarna se odnosi na slabljenje erekcije koja je prethodno bila normalna. Ovo slabljenje erekcije se javlja postepeno, i u zavisnosti od mnogih činilaca koji se tiču načina života i starosti.































Uzroci seksualnih problema su mnogobrojni. Ovi problemi se javljaju u toku života. Povoljnije je ako se jave nakon nekog perioda normalnog seksualnog  funkcionisanja, nego ako nastanu pre stupanja u odnose ove vrste.  Emocionalni uzroci seksualnih problema i konkretno nedostatka uzbuđenja su povezani sa interpersonalnim problemima, kao i sa individialnim teškoćama. Do impotencije i frigidnosti može doći usled neadekvatnog emocionalnog funkcionisanja uopšte. Na primer u vezi ili braku u kom se partneri često svađaju, nemaju poverenja jedno u drugo, ne neguju svoje odnose, često dolazi do poremećenog seksualnog funkcionisanja. Zatim, čak i ako ne postoje problemi u vezi ili braku, moguće je da jedan od partnera ima lične emocionalne probleme, koji mogu dovesti do smanjenja seksualne želje ili uzbuđenosti. Negativne emocije koje su povezane sa smanjenjem seksualne želje su: depresivnot, ljutnja i osećanje krivice. Kada je osoba pod uticajem jakih negativnih emocija, njeno interesovanje za seks slabi.

Osim emocionalnih smetnji, upotreba psihoaktivnih supstanci znatno doprinosi gubljenju seksualne želje. Takođe, fizičko zdravlje je bitan faktor normalnog seksualnog funkcionisanja. Kada je zdravlje narušeno, lako može doći i do narušavanja seksualnog života. Tako premećen nivo hormona ili lučenja endokrinih žlezdi, bolesna prostata, tumor ili problemi sa krvim pritiskom su negativno povezani sa uspešnim seksualnim životom. Očigledno da je potrebno normalno psihofizičko funkcionisanje da bi se postigao normalan sekualni odnos. Ovakvo normalno psihofizičko funkcionisanje se odnosi na neometan  celoživotni razvoj. Usled toga, kao mera prevencije seksualnih problema navodi se prvenstveno dobar odnos sa roditeljima u ranom detinjstvu. Roditelji su modeli svojoj deci. Razgovori sa raditeljima o seksualnosti pomažu izgradnji sopstvenog seksualnog identiteta. Život u primarnoj porodici je prva karika u lancu stavova prema seksualnosti jedne osobe. Dalje kroz život, ako dođe do narušavanja razvoja i uslova života, takođe može doći do seksualnih problema. Međutim, tada su problemi uglavnom blaži i lakše izlečivi. Ono što svaka osoba može da učini za svoj normalan seksualni život, a time i sreću i bolju adaptiranost, se svodi na izbegavanje situacija koje nepovoljno utiču ne samo na seksualne odnose, već i na celokupno zdravlje i zadovoljstvo životom. Kada se osvrnemo na procenat muškaraca koji pati od povremene ili hronične impotencije, ostaje samo da se zapitamo koliko nas zaista živi zdravim životom.




Fetišizam


Reč fetišizam potiče od portugalske reči feticio koja znači «opsesivna fascinacija» . Fetišisti su ljudi koji ne mogu da se uzbude seksualno bez objakta koji je za njih fetiš. Međutim, u svakom od nas postoji sklonost da nas seksualno uzbudi neki neseksualni objekat. Razlika između fetišista i nefetišista je u intenzitetu ove sklonosti, jer se fetišista bez prisustva objekta na koji je fiksiran, uopšte ne može uzbuditi. Iz razlike u intenzitetu proističu i kvalitativne razlike između fetišista i nefetišista, razlike u osobinama i načinu funkcionisanja. Iz ovog razloga je fetišizam okarakterisan kao bolest. Fetišisti se prema vrsti objekta fiksacije, mogu podeliti u dve grupe: one kojima je fetiš sam oblik objekta, kao što je npr. visoka štikla ili stopalo; i one kojima je fetiš materijal objekta, kao što je kožna garderoba ili svila. Najuobičajeniji fetiši su u vezi sa rukama i nogama. Tako, to mogu biti rukavice ili papuče i čarape. Međutim, registrovano je i mnogo drugih fetiša, kao što su pupak ili grudi, zatim hrana. Trudne žene takođe mogu biti fetiš.

Uzrok ove pojave nije lako opisati. Neki naučnici smatraju da je za nastanak fetišizma veoma važno razumeti najranije detinjstvo. Naime, pretpostavlja se da je fetiš objekat koji je u ranom detinjstvu bio povezan sa seksualnim uzbuđenjem deteta. Drugi naučnici, orijentisani na proučavanje ponašanja, pretpostavljaju da se fetišizam uči. Dete koje je bilo izloženo prikazima neadekvatnog seksualnog odnosa roditelja, naučiće i samo da neadekvatno pristupa seksualnom činu.


Fetišizam je zastupljeniji kod muškaraca, nego kod žena. Pretpostavlja se da se javlja kod muškaraca koji sumnjaju u svoju «muškost», potenciju i sposobnost da zadovolje ženu, kod muškaraca koji su nesigurni i plaše se odbacivanja.



Sigurno je jedino da postoje izvesne osobine povezane sa fetišizmom. Fetišisti nisu dovoljno razvili socijalne veštine, oni se ne snalaze najbolje u interakciji sa drugim ljudima, često su povučeni i ne druže se previše i imaju znatnih teškoća da ostvare intimnu ljubavnu vezu, prožetu dubokim osećanjima. Fetišizam je zastupljeniji kod muškaraca, nego kod žena. Pretpostavlja se da se javlja kod muškaraca koji sumnjaju u svoju «muškost», potenciju i sposobnost da zadovolje ženu, kod muškaraca koji su nesigurni i plaše se odbacivanja.

Fetišisti su opsednuti objektom svoje fiksacije. Često imaju potrebu da ga ukradu gde god da ga vide. Ovakvo ponašanje, kada se intenzivira, vodi sve većoj neprilagođenosti osoba sa ovim poremećajem. Oni počinju da žive u krugu svoje bolesti iz kog je teško izaći. Retko traže pomoć, koja im postaje sve potrebnija, jer nije u pitanju samo seksualna devijantnost, već i niz drugih osobina koje prate ovaj poremećaj. Partneru fetišiste ovakvo ponašanje isprva može delovati i zanimljivo, jer se seksualni čin odvija na poseban, nekonvencionalan način. Međutim,  u razvijenoj formi, ovaj poremećaj ne samo da nije zanimljiv, već može doneti mnoštvo neprijatnosti i samom fetišisti, a još više njegovom partneru. Iz «bezazlene» igre može nastati prisiljavanje na seksualni čin određene vrste, te partner može biti uvučen u učešće u poremećaju. Umesto toga, preporučljivo je zatražiti pomoć i zbog partnerove sigurnosti i zbog dugoročne sreće osobe sa ovim poremećajem.




Masturbacija


Masturbacija je fizičko samostimulisanje erogenih zona u cilju doživljavanja seksualnog uzbuđenja, orgazma, te smanjenja telesne tenzije koja nastaje usled nezadovoljene seksualne potrebe. U ranom detinjstvu, deca dodiruju svoje erogene zone i doživlljavaju prijatnost usled toga. Mladići i devojke, uglavnom pre nego što stupe u seksualni odnos sa partnerom, iskuse neku vrstu samozadovoljstva. Nekada su mladići češće masturbirali od devojaka. Danas to više nije tako, iako još uvek mladići otvorenije pričaju o tome, dok je za žene to manje više taboo tema. Mnogi srećno oženjeni muškarci izjavljuju da masturbiraju, iako imaju redovne seksualne odnose. Samostimulacija erogenih zona se, izgleda, doživljava kao kvalitativno drugačija pojava od seksualnog odnosa sa drugom osobom. Danas veliki broj ljudi ne želi da se odrekne ni jedne od ove dve vrste zadovoljstva.

Nekada je masturbacija bila povezana sa osećanjem krivice, posebno u adolescentnom dobu. Naime, stroge moralne vrednosti i religioznost su imale veliki uticaj na ljude. Kako bi seksualna želja bila jaka, mnogi ljudi su se samozadovoljavali, a posledično osećali krivicu zbog toga. Masturbacija može da preraste u naviku, od koje se teško odvikava. Neki naučnici čak upozoravaju da navika postaje jača, ako su zabrane masturbacije veće. U ne tako davnoj prošlosti, još sredinom prošlog veka je dolazilo do toga da mnogi muškarci svakodnevno masturbiraju, posledično osećaju krivicu, ali nastavljaju sa masturabcijom, kao sa lošom navikom. Danas je liberarnije vreme. Doktor William Kraft kaže da malo ili nimalo ljudi oseća krivicu povodom masturbacije i da je to sve češća pojava. Kako su danas religiozne i moralne stege popustile, smanjila se i krivica povodom masturbacije. Savremeni doktori tvrde da masturbacija ne može da šteti čoveku, pa čak i da je prirodna forma opuštanja. Međutim, to nije uvek bilo tako. U bliskoj istoriji se masturbacija smatrala veoma štetnom pojavom.



Dr. Sylvester Graham je sredinom devetnaestog veka propagirao ideju o štetnosti ejakulacije. On je smatrao da gubitak semena, muškarcima može ozbiljno da naruši zdravlje.


Dr. Sylvester Graham je sredinom devetnaestog veka propagirao ideju o štetnosti ejakulacije. On je smatrao da gubitak semena, muškarcima može ozbiljno da naruši zdravlje. Pošto je seksualni odnos jedini način produženja ljudske vrste, Graham je upozoravao da bi najviše dvanaest puta godišnje muškarci trebalo da imaju seksualne odnose, ukoliko žele da zadrže svoje zdravlje. Masturbacija se smatrala posebno štetnom i zdravstveno i morlano. Graham je bio nutricionista i on je smatrao da zdrava ishrana može da kompenzuje narušavanje zdravlja seksualnim putem. Graham nije bio jedini u ovom uverenju. Mnogi drugi doktori su smatrali da je seks nezdrava pojava, a na masturbaciju se gledalo kao na satanizovan čin. Ova slika koja se tiče muškog seksualnog zadovoljstva je daleko povoljnija od one koja se ticala ženskog. Naime, ženski orgazam je bio smatran za prljavu, nemoralnu i bolesnu stvar. To je bukvalno bila i zabranjena tema i zabranjeni čin. O ženskoj masturbaciji nije ni bilo govora. Kada se uzmu u obzir istorijske činjenice, nije ni čudo što je ova pojava izazivala snažno osećanje krivice. Danas se promenio stav prema masturbaciji. Iako su i među naučnicima podeljena mišljena po pitanju ove pojave, više je niko ne smatra patološkom. Neki psiholozi je čak i savetuju, posebno ženama. Tako Dženet Volf, masturbaciju smatra za vođenje ljubavi sa samim sobom. Ona kaže da taj čin može da bude pun nežnosti i zadovoljstva. Poznato je da mnoge žene retko doživljavaju orgazam prilikom seksualnog odnosa sa partnerom. Dženet Volf smatra da to ne treba da ih spreči da uživaju same sa sobom. Ona čak savetuje kako na najbolji način žena može da se opusti u svom udobnom krevetu i da potpuno oseti svoju erotsku “auru”.  Masturbacija kod žena koje imaju teškoću doživljavanja orgazma sa muškarcem, može pozitivno da deluje na buđenje njihove seksualnosti i da poboljša njihove seksualne odnose. Dženet Volf podseća na savet koji je Vudi Alen dao Ani Hol: “nemoj da podcenjuješ masturbaciju to je seks sa nekim koga ja volim.”



Dženet Volf, masturbaciju smtra za vođenje ljubavi sa samim sobom. Ona kaže da taj čin može da bude pun nežnosti i zadovoljstva. Ona podseća na savet koji je Vudi Alen dao Ani Hol: “nemoj da podcenjuješ masturbaciju to je seks sa nekim koga ja volim.”




-------------------------------------------------------------------------------------------------------




4.strana


Seksom do zdravlja


Postoje mnogi seksualni problemi i to je činjenica. Ipak, postoje i mnogi seksualni užici i višestruke koristi od seksa. Ako se prebrode razvojne nevolje, osoba postaje seksualno zrela i aktivna i spremna da uživa u seksu i od njega uzme najbolje.  Pored toga što seksualno uživanje, emocionalno ispunjava osobu, rasterećuje je tenzije i vraća joj osmeh na lice, seks se danas smatra i jednim od faktora koji preveniraju bolest. Lekari nagoveštavaju da je seksualni odnos jedna od mera prevencije infarkta. U zdravstvene svrhe oni preporučuju seksualne odnose u trajanju od najmanje 20 minuta, tri puta nedeljno. Biolog Winnifred Cutler kaže da je redovan seks dobar za vitalnost oba pola. Kod žena se reguliše nivo hormona koji utiču na plodnost, a kod muškaraca se podiže nivo testosterona, što povratno pozitivno utiče na seksualnost. Istraživanja kažu da redovan seks, najmanje jednom nedeljno, kod žena reguliše menstrualni ciklus. Međutim, ova istraživanja se odnose na redovan seks sa jednim partnerom, a ne na promiskuitetno ponašanje. Kada se često menjaju partneri i smenjuju se faze redovnog i neredovnog, burnog ili izostanka seksa, dolazi do poremećenog nivoa hormona. Nizak nivo estrogena kod žena je odgovoran za potištenost, depresiju, pa čak i srčane bolesti.

Lezbejke imaju veću predispoziciju od heteroseksualnih žena da obole od raka dojke. Ovu činjenicu je utvrdila dr Stephanie Roberts. Ispostavlja se da lezbejke, za razliku od heteroseksualnih žena, retko dožive trudnoću. Naime, trudnoća, a ne seksualna orijentacija,  je faktor povezan sa rakom dojke.


Žene koje ne prožive trudnoću  prolaze kroz više menstrualnih ciklusa od žena koje zatrudne, što znači da su izložene većoj količini estrogena, koji je u stvari faktor rizika za pojavu raka dojke


Žene koje ne prožive trudnoću  prolaze kroz više menstrualnih ciklusa od žena koje zatrudne, što znači da su izložene većoj količini estrogena, koji je u stvari faktor rizika za pojavu raka dojke. Naime, ne postoji uzročno-posledična veza između seksulane orijentacije i predispozicije za rak, već je nivo estrogena taj koji može uzrokovati rak dojke. Prema tome, svaka žena koja ne zatrudni ima veće šanse da oboli od ove bolesti. Drugim rečima, seksualni odnosi i prirodna težnja ka produžetku vrste mogu biti prevencija i od raka. Redovni seksualni odnosi sa stalnim partnerom utiču na regulisanje nivoa hormona i kod muškarca i kod žena. Naša tela postaju prirodno balansirana, pa time i zdravija.

Seks može da pomogne i u borbi protiv demencija, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Seksualna aktivnost stimuliše mlade ćelije u mozgu i na taj način se suprotstavlja bolestima koje dolaze sa starenjem organizma. Ovi nalazi upućuju da je, iz zdravstvenih razloga, veoma poželjno održavati seksualne odnose i u zrelim godinama.

Vođenje ljubavi sa voljenom osobom utiče povoljno i na naše raspoloženje i optimizam. Sa biloške strane, seks može da se posmatra kao fizička aktivnost, koja je veoma potrebana da bi osoba bila zadovoljna. Takođe, seks je zadovoljenje fiziološke potrebe. Doživljavamo ga kao olakšanje. Seks zadovoljava i naše psihološke potrebe, jer se prepliće sa ljubavlju, nežnošću, potrebom za pripadanjem i deljenjem. Nakon seksualnog odnosa, osoba se varća u psihofizičku ravnotežu, njene vitalne funkcije i osećanja su rehabilitovana. Osoba je spremna da “napunjenih baterija” obavlja svoje dnevne dužnosti. Seks nas oslobađa negativne i daje nam pozitivnu energiju, snaži naše psihofizičko zdravlje i čini da lepše vidimo svet.




Nekoliko činjenica o dobrom seksu


Dobar seks obuhvata funkcionalne genitalne organe, želju za seksom i odsusutvo ometajućih misli i osećanja. Do dobrog seksa ne može da dođe ukoliko je jedan od partnera u brigama, mentalno odsutan, a fizički prisutan. Tako, bitno je da se partneri upuste u seksualna uživanja kada to oboma odgovara.  Dobar seks može da se desi i kada je jedan partner aktivniji od drugog, takođe, moguće je da proživite seksualno iskustvo puno radosti čak i bez orgazma. Ljudi koji pristupaju seksualnom činu isključivo da bi doživeli orgazam, retko doživljavaju dobar seks. Za potpuno zadovoljstvo je potrebna i psihička bliskost. Kada se ljudi vole, seks izgleda onako kako oni to žele. Kada se ljudi ne vole, seks liči na gimnastiku. Fizičko zadovoljstvo je samo pola zadovoljstva, te nikako ne može biti dovoljno da bi seks bio dobar. Veoma je bitno da u seksualni odnos, oba partnera uđu opušteno, bez predrasuda o pravilima. Jedino čista glava i mičićna opuštenost vode pravom i obostranom uživanju. Normalno je da su seksualni odnosi intenzivniji u početku veze. Tada se partneri upoznaju i međusobno istražuju. Međutim, kvalitet seksualnog odnosa ne mora da opada sa dužinom veze, već naprotiv, može i da se povećava. To što nije svaki seksualni čin uzbudljiv kao prvih nekoliko, ne znači da je seks manje kvalitetan. Ako tražite uzbuđenje istog intenziteta kao na početku veze, verovatno ćete biti razočarani. Neki ljudi tvrde da su pronašli partnere sa kojima su tokom godina u sve uzbudljivijim seksualnim osnosima. To sve zavisi od vašeg shvatanja seksa. Kao što postoje faze u fizičkom i psihičkom razvoju, tako postoje faze i u razvoju seksualnosti.


Mala je verovatnoće da ćete imati celoživotnu vezu prožetu stalnim udvaranjima i uzbuđenjem. Umesto da očekujete ovakve komercijalizovane ishode, poželjnije bi bilo da stvorite svoje zadovoljstvo.


Mala je verovatnoće da ćete imati celoživotnu vezu prožetu stalnim udvaranjima i uzbuđenjem. Umesto da očekujete ovakve komercijalizovane ishode, poželjnije bi bilo da stvorite svoje zadovoljstvo. Ukoliko ne ostavite vremena za seksualna uživanja, verovatno je da će vam se želja vremenom ugasiti. Ukoliko ste pod stalnim stresom usled različitih životnih okolnosti, verovatno je da nećete imati vremena za seks. Sa druge strane, fizička i mentalna stimulacija, probudiće vašu želju, ali ne mora da znači da će probuditi i vašu seksualnu sposobnost. Uživanje u seksu je zdravo i poželjno, zato bi bilo najbolje da vaš seksualni život bude kontinuiran proces. Ukoliko u stabilnoj vezi napravite višemesečne ili višegodišnje seksualne pauze, postoji mogućnost da muškarac više ne bude sposoban za seksualni odnos. Naime, posle perioda intenzivne frustracije usled uzdržavanja od seksa, muškarac može psihofizički da «otupi» i bude nesposoban za doživljavanje erekcije. Isto može da se desi i ženama, međutim njih je lakše ponovo stimulisati, nego muškarce. Muškarci koji sebi postavljaju visoke standarde po pitanju seksualne uspešnosti, posle dužeg perioda seksualne apstinencije mogu se osetiti anksiozno, nesigurno i doživeti seks kao napor. Iako možda razmišljaju o seksu, oni tada ne čine ništa po pitanju realizacije seksualnog čina. Umesto da zaboravite zadovoljstva koja su uticala na učvršćenje vaše veze, bilo bi bilje da ih negujete. Dozvolite sebi da budete opušteni i zadovoljni, umesto kruti i nervozni. Činite sebi zadovoljstva, umesto da čekate na njih. Vi ste gospodar sopstvenog uzbuđenja, zato ne dozvolite da vam izmakne.


Renata Senić