Psihološko savetovanje



       Kada se ljudi nađu u nekim psihološkim dilemama, krizama, kada osećaju da ne mogu sami da reše neke svoje emotivne probleme, ili probleme u nekim njima važnim odnosima, razmišljaju o tome da potraže stručnu pomoć, da se obrate psihologu (ili psihijatru) i “posavetuju se” sa njim. Malo je, međutim, onih koji znaju kako savetodavni proces izgleda. Ljudi se pitaju “da li ja tamo iznesem svoje probleme, a on mi kaže kako treba da postupim, kako da ih rešim...” Savetovanje, iako se tako zove, zapravo nije proces u kojem savetnik daje klijentu “uputstvo za upotrebu”, direktivne naloge šta treba da radi i kako da se ponaša. Mada ima i direktivnih pristupa savetodavnom procesu, većina savetničkih pristupa zasniva se na pomoći klijentu da bolje razume sebe da, uz pomoć savetnika, sam otkrije šta je za njega najbolje i kako da reši probleme zbog kojih je došao. Neki klijenti imaju predstavu da je psihološko savetovanje (i psihoterapija) proces lečenja. Da je problem koji imaju neka vrsta bolesti, “psihološkog poremećaja”, a da ih savetnik leči od te bolesti. Često takva predstava izaziva otpore prema odlaženju kod psihološkog savetovanja. Zato ćemo, zbog bolje informisanosti onih koji razmišljaju o potrebi za takvom vrstom pomoći, u ovom broju objasniti šta psihološko savetovanje jeste, kako se kod nas razvija ovaj oblik psihološke pomoći, i prikazati dva savetodavno psihološka pristupa koje su kreirali i autorizovali naši stručnjaci.

Većina savetničkih pristupa zasniva se na pomoći klijentu da bolje razume sebe da, uz pomoć savetnika, sam otkrije šta je za njega najbolje i kako da reši probleme zbog kojih je došao


Šta je psihološko savetovanje 



       Savetovanje:        je interaktivni proces učenja zasnovan na ugovoru između savetnika i klijenata, koji mogu biti individue, porodice, grupe ili institucije, koji se na jedan celovit način bavi socijalnim, kulturnim, ekonomskim i/ili emocionalnim temama.


       Savetovanje se može baviti i rešavati specifične probleme, može pomagati u donošenju odluka, prolaženju kroz krizu, popravljanju međuljudskih odnosa, razvoju ličnosti, razvoju i afirmisanju lične svesnosti i odgovornosti, može se baviti osećanjima, mislima, opažanjima, kao unutrašnjim i spoljnim konfliktima. Opšti cilj je obezbediti klijentima mogućnost da rade na sebi u skladu sa dogovorenim principima, ka potpunijem ostvarivanju svojih životnih kapaciteta kao individua i kao članova svoje zajednice.


Psihološki savetnik je profesionalno osposobljena osoba koja nudi savetničku uslugu klijentima, u skladu sa standardima savetovanja koje definiše U.P.S.S. (Udruženje Psiholoških Savetnika Srbije) i koja ima nivoe veština i treninga specifikovanim u standardima koje je postavio UPSS. Savetnik je obavezan da se pridržava i određenih etičkih standarda kao što su: poštovanje autonomije klijenta, diskrecija, poštovanje privatnosti, integriteta...


Udruženje Psiholoških Savetnika Srbije


       Sa ciljem da učestvuje u stvaranju i realizaciji nacionalnih i internacionalnih standarda edukacije, stručnog napredovanja i akreditovanja psiholoških savetnika, da pomaže formiranje kompetentnih profesionalaca psiholoških savetnika sa nacionalnom i internacionalnom licencom, da se bori za zvanično priznanje psihološkog savetovanja kao profesije, da se u politici razvoja psihološkog savetovanja povezuje sa drugim evropskim i svetskim udruženjima, osnovano je Udruženje psiholoških savetnika Srbije koje je član Evropske asocijacije za savetovanje (EAC), sa statusom Nacionalne asocijacije. Detaljnije se o radu U.P.S.S. Možete obavestiti preko web sajta udruženja: www.savetnik.org . U.P.S.S. Vrši akreditaciju psiholoških savetnika koja je usklađena sa evropskim standardima tako da naši nacionalno akreditovani savetnici dobijaju i Evropski sertifikat.

       Ono što je interasantno istaći je to da se u okviru edukacija za savetnike koje akredituje U.P.S.S. razvijaju i novi savetodavni metodu čiji su autori naši stručnjaci. U ovom broju ćemo vam predstaviti dva savetodavna pristupa domaćih autora: Integrativno Emocionalno Savetovanje, čiji je autor psiholog, akreditovani psihološki savetnik Marjan Tošić, (predsednik  Udruženja psiholoških savetnika Srbije), i O.L.I.- Psihodinamsko integrativno savetovanje, čiji je autor Nebojša Jovanović, psiholog, psihoterapeut i   akreditovani psihološki savetnik (Predsednik Biofidbek Asocijacije Srbije i “Akademije Uspeha”).



       


INTEGRATIVNO EMOCIONALNO SAVETOVANJE


       Kao i svaki savetnički pristup, Integrativno emocionalno savetovanje počiva na određenim osnovnim uverenjima, psihološkim znanjima i koristi određene veštine za postizanje cilja.

Osnovna uverenja su da ljudsko biće, kao i svako drugo živo biće, čak i svako živo tkivo, ima samoisceljujuću sposobnost u povoljnim uslovima. Prema tome, u klijentu neprestano "radi" težnja ka isceljenju. Očigledno je, međutim, da je spontano samoisceljenje izuzetno retka pojava. Potrebni su određeni uslovi koji podržavaju samoisceljujuće impulse organizma. Karl Rodžers ih je sažeo u tri: saosećanje savetnika sa klijentovim načinom doživljavanja svog iskustva, bezuslovno prihvatanje vrednosnog sistema klijenta i nepatvorenost savetnika u izražavanju svojih doživljaja u kontekstu rada sa klijentom.


Ljudsko biće, kao i svako drugo živo biće, ima samoisceljujuću sposobnost u povoljnim uslovima. U savetodavnom procesu se omogućavaju ti uslovi kroz: saosećanje savetnika sa klijentovim načinom doživljavanja svog iskustva, bezuslovno prihvatanje vrednosnog sistema klijenta i nepatvorenost savetnika u izražavanju svojih doživljaja u kontekstu rada sa klijentom.


Savetovanje kao učenje o sebi


Savetovanje je učenje. Učenje veštine kako da uz pomoć drugog ljudskog bića, savetnika, naučimo da postepeno prepoznajemo, artikulišemo i doživljavamo potisnuta (blokirana, zamrznuta, nesvesna, nedovršena) osećanja izazvana različitim životnim događajima i odnosima sa ljudima. Ta osećanja su, po pravilu, bolno-dirljiva, jer su mešavina ljubavi i bola. Ono što je potisnuto je ljubav, ali ta ljubav je potisnuta bolom. Postoje više vrsta duševnih bolova. Osim povrde i gubitka, postoje, i osujećenje, sramota, stid, griža savetsti, ljubomora, zavist itd. Svi ti bolovi i osećanja su izazvani različitim životnim ugrožavajućim situacijama, od kojih su odnosi sa bližnjim verovatno najznačajniji.

Savetovanje je učenje. Učenje veštine kako da uz pomoć drugog ljudskog bića, savetnika, naučimo da postepeno prepoznajemo, artikulišemo i doživljavamo potisnuta (blokirana, zamrznuta, nesvesna, nedovršena) osećanja izazvana različitim životnim događajima i odnosima sa ljudima


Potisnuta, nesvesna osećanja i psihološko emotivni problemi

       U odnosima sa roditeljima, braćom, sestrama, drugim članovima rodbine, prijateljima, vaspitačem, učiteljem, itd. povremeno se pojavljuju osećanja koja su vrlo značajna, ona su pokrenuta, izazvana, ali nisu osvešćena, prepoznata, artikulisana, izražena i doživljena.

       Osećanja ostaju nesvesna, neprepoznata i nedoživljena iz dva osnovna razloga:

  1. zato što u žaru života i naporu opstanka i spašavanja od ugrožavajućih situacija, nemamo vremena da ih osetimo i osvestimo (preživljavanje je važnije od duševnog blagostanja)
  2. b) zato što važni ljudi oko nas ne prepoznaju naša osećanja ka bitnu pojavu, ili osećanja zabranjuju i sankcionišu (prestani da plačeš...!).


Potisnuta, nesvesna, blokirana osećanja proizvode u organizmu napetost koja se manifestuje na različite načine i koja pokušava da se prazni na „slabim tačkama” koje svako od nas ima, koje su dobrim delom i genetski određene: čir u želucu, visok krvni pritisak, slabost vida, bolest srca, česte prehlade, bubrežne tegobe, opsesivnost, plašljivost, potištenost...

Potisnuta, nesvesna, blokirana osećanja proizvode u organizmu napetost koja se manifestuje na različite načine i koja pokušava da se prazni na „slabim tačkama” koje svako od nas ima


Uloga savetnika


Uloga savetnika je da klijenta vrati osećanjima, da ih u svojoj priči ne preskače, da je osvesti, da im dozvoli da se pokažu, da ih doživi. Malo po malo, od lakših ka težim, od skorašnjih ka ranijim, klijent tokom nedelja i meseci rada, u početku više puta nedeljno, kasnije bar jednom nedeljno, doživljava ta svoja osećanja, to svoje zaboravljeno biće, tu svoju ljubav i postepeno se vraća sebi. Drugim rečima, doživljavajući svoje bolno-dirljive istine, klijent postaje ono što jeste.


Str. 2-3

Kako nastaju psihičke tegobe?


       Ljudska duša se krivi pod pritiskom da bi preživela i sačuvala svoju suštinu, što uključuje i kapacitet za isceljenje. Nijedno dete ili odrasla osoba ne guše svoja osećanja ako ne moraju. Sva ljudska bića teže da razviju svoje pune potencijale, zadovolje svoje prave potrebe i budu srećna. Neurozu razviju kao neku vrstu kreativne adaptacije na nevolje kroz koje su prošla. Neuroza je istovremeno i cena koju individua mora da plati za svoj opstanak i blago koje čuva isceljujući potencijal i mehanizam isceljenja. Naravno, pritisak koji osećamo iz okoline (od rođenja do smrti) se doživljava kao nešto neprijatno, bolno. Ali ne treba da žurimo sa zaključkom da su svi bolni doživljaji traumatični.

Postoje bolni doživljaji sa kojima se možemo nositi, osetiti ih, integrisati i naučiti nešto iz njih. Na primer, dete padne na zemlju, oguli koleno, plače i uči kako da mu se to ređe dešava, ili kada nas neko izgrdi zasluženo jer smo nekoga bili povredili.

Postoje doživljaji koji su površno gledano bolni, ali na jednom dubljem nivou vrlo prijatni. Na primer, posete zubaru, izvršavanje obaveza, kada pomognemo nekome u nevolji žrtvujući svoju udobnost i sigurnost, kada tučom zaštitimo nekoga koga volimo, itd.

Konačno, postoji kategorija bolnih doživljaja koje ne možemo odmah potpuno osetiti, potpuno propustiti kroz telo i dušu, jer je njihovo značenje previše bolno za nas u tom trenutku. To su sve one situacije i periodi u našem životu kada su naše bazične duševne potrebe neprepoznate ili snažno i uporno frustrirane od strane upravo onih osoba koje su nam emotivno najznačajnije, a to su bližnji. Drugim rečima, radi se o našim osnovnim razvojnim duševnim potrebama (od najranijeg detinjstva do odraslog doba) bez čijeg zadovoljavanja ili bar prepoznavanja ličnost ne može da se razvija normalno.

       Psihički poremećaji se razvijaju kao rezultat ove treće kategorije bolnih doživljaja. Postoje hiljade neurotičnih simptoma i kontinuum intenziteta neuroze od potpunog duševnog zdravlja do psihoze, sa svim međuprelazima. Naravno da genetski faktori igraju u svemu ovome važnu ulogu, ali niko ne postane neurotičan ili psihotičan samo zato što se takav rodio. Sredinski faktori su važniji ili bar isto važni kao i genetksi faktori. Pustićemo genetskim inženjerima da rade svoj posao oko popravljama ljudskih gena, a mi, savetnici ćemo raditi naš posao oko ublažavanja negativnih efekata sredine na ljudsku dušu.

Sva ljudska bića teže da razviju svoje pune potencijale, zadovolje svoje prave potrebe i budu srećna. Neurozu razviju kao neku vrstu kreativne adaptacije na nevolje kroz koje su prošla. Neuroza je istovremeno i cena koju individua mora da plati za svoj opstanak


Povratak sebi i svojoj istini


             Suština naše teorije je da savetnički proces i savetnik stvore klijentu nove psihološke uslove koje će, s jedne strane, podsetiti klijenta na duševne potrebe koje su ostale nezadovoljene, a zatim omogućiti klijentu da doživi taj gubitak u njihovom originalnom kontekstu i značenju.

           Koje su to nezadovoljene duševne potrebe sa čime se klijenti moraju postepeno suočavati i emotivno ih doživeti? Najčešče se radi o duševnim potrebama da sa našim bližnjima budemo u dobrim odnosima, da sa njima delimo životne radosti i teškoće, da sa njima imamo i prisan emotivni i fizički kontakt, da se ne rastajemo od njih na duže, da niko od njih ne doživljava neke traume i gubitke, da sa bližnjima imamo pažljiv odnos, bez uvreda i nasilja, da ne budemo odbačeni od onih koji su nam dragi, da pripadamo nekoj zajednici, da imamo dobru saradnju sa nama dragim osobama, da se smejemo i šalimo sa prijateljima, da nas naši bližnji podržavaju, da nam pomognu kada nam je teško, a i mi njima, itd.

            Nažalost, često puta su neke naše osnovne duševne potrebe nezadovoljene duže vremena, a ponekad i nikada. Na primer, tokom savetovanja klijent može postati svestan koliko mu je zapravo bilo teško kada je u detinjstvu izgubio dedu ili babu, a tada to nije osetio. Ili, klijent može konačno postati svestan svoje patnje kada je u bolnici bio odvojen od svojih roditelja nekoliko dana. Tada se pravio da mu nije teško i da je „hrabar“, ali nije bio svestan koliko je bio uplašen i bespomoćan. Ili, klijent može odjednom shvatiti koliko pati što već godinama ne govori sa svojom sestrom ili bratom, a nekada su bili nerazdvojni, itd. Ove bolne istine se moraju konačno doživeti da bi se prevazišle i integrisale.

Savetnički proces i savetnik treba da stvore klijentu nove psihološke uslove koje će, s jedne strane, podsetiti klijenta na duševne potrebe koje su ostale nezadovoljene, a zatim omogućiti klijentu da doživi taj gubitak u njihovom originalnom kontekstu i značenju.


Rezultat integrativnog emocionalnog savetovanja

             Rezultat integrativnog emocionalnog savetovanja je povećanje osetljivosti i osećajnosti prema bližnjima, a i ljudima uopšte, te povećanje kapaciteta za saradnju sa njima i postavljanje tih odnosa na nove konstruktivne osnove. Doživljavanjem bolnih istina koje su godinama krili od sebe, klijenti konačno postaju pošteni prema svojoj prošlosti, a time i prema sebi i svom životu. Emotivnim proživljavanjem nezadovoljenih potreba, oni konačno u potpunosti postaju njih svesni, daleko više i dublje nego kada samo o tome pričaju. Razrešavanjem sukoba i gubitaka u našim odnosima na bližnjima, klijenti automatski postaju svesni uticaja tih dugo godina potiskivanih emocija na različite sfere njihovog života i odnose i sa drugim ljudima. Naravno, fokus interesovanja savetnika su klijentovi odnosi klijenta sa bližnjima, i zbog korekcije odnosa sa njima u smeru poštovanja sledećih pricipa:



Teorijski koncepti Emocionalnog savetovanja su objavljeni u mojoj knjizi “Ljubav i bol” (Prosveta, Niš, 2003), detaljniji prikaz ovog pristupa je na sajtu UPSS-a, www.savetnik.org.rs  na strani “Dokumenti”. Oni koji su zainteresovani za edukaciju iz Emocionalnog integrativnog Savetovanja koja vodi do zvanja Akreditovanog psihološkog savetnika u Srbiji i Akreditovanog psihološkog savetnika u Evropi mogu se obavestiti o uslovima edukacije na navedenoj veb stranici ili na stranici http://marjantosic.googlepages.com  ili me kontaktirati emailom na adesu marjantosic@gmail.com (tel. 063-308-132 )


Autor teksta

Marjan Tošić




O.L.I. - PSIHODINAMSKO INTEGRATIVNO SAVETOVANJE


-O.L.I. psihodinamsko integrativno savetovanje je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lažnih informacija o sebi i svetu, proces dolaženja do lične istine. O.L.I. je skraćenica upravo za ova dva procesa: Otkrivanje Lažnih Informacija i Otkrivanje Lične Istine. Zadatak svakog čoveka je da otkrije kako funkcioniše život da bi bio kompetentniji da se u životu snalazi. Od rođenja nas uče tome kako funkcioniše život, ali u tom procesu primamo i mnogo lažnih informacija koje usvajamo i orijentišemo se prema njima. Primamo lažne informacije o tome kakvi smo mi, kako funkcionišu međuljudski odnosi, kako možemo uspeti u zadovoljavanju naših bazičnih psiholoških potreba, šta se može očekivati od života...Informacije primamo od osoba koje i same imaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lažna informacija vezana za neki bitan aspekt života koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblasti života. Lažna informacija je kao kompjuterski «bug» ili virus koji uništava «fajl» u kojem se nalazi. Virusi su skloni razmnožavanju, širenju. Lažne informacije su sklone da se generalizuju, uopštavaju.

       Stručnjaci za kompjutere razvili su programe čiji je cilj da otkriju «viruse» i eliminišu ih. O.L.I. metod je psihološki program koji ima sličnu ulogu u sistemu zvanom psiha. Njegova uloga je detekcija i otklanjanje lažnih informacija u sistemu uverenja čoveka koje su vezana za osnovne, bitne aspekte življenja-predstavu o sebi, predstave o međuljudskim odnosima, predstave o roditeljstvu, predstave o funkcionisanju čoveka, predstave o svetu i životu.

-O.L.I. psihodinamsko integrativno savetovanje je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lažnih informacija o sebi i svetu, proces dolaženja do lične istine. O.L.I. je skraćenica upravo za ova dva procesa: Otkrivanje Lažnih Informacija i Otkrivanje Lične Istine.


Pristup preko sposobnosti

       Klijenti dolaze na savetovanje da bi rešili neki svoj psihološko-emotivni problem. Problemi klijenta mogu biti posledica njegovog nedovoljnog razumevanja sebe, sopstvenih emocija, potiskivanja, nerazumevanja odnosa, nesposobnosti izražavanja...Zapravo, svi problemi klijenta su posledica nerazvijenosti ili inhibicije nekih njegovih bazičnih ljudskih sposobnosti (sposobnosti da razume sebe, da ispolji adkevatno svoje emocije, da razume međuljudske odnose...da voli i da radi). Nekorišćenje bazičnih ljudskih sposobnosti vodi do psiholoških problema. Pristup preko sposobnosti se bazira upravo na detektovanju toga(osposobljavanju klijenta da sam detektuje) koje razvojne sposobnosti kod osobe nisu dovoljno razvijene ili su inhibirane, i da se pokrenu određene aktivnosti za razvijanje tih sposobnosti. Savetnički odnos se bazira na pomoći klijentu u treningu nedovoljno razvijenih sposobnosti. U tom procesu je klijent maksimalno aktivan-dobija zadatke (u dogovoru sa savetnikom) vezane za razvoj određenih sposobnosti na kojima aktivno radi i između seansi. Termin “integrativno” ima nekoliko značenja: 1. odnosi se na korišćenje saznanja i metodologija iz različitih psihoterapijskih i savetničkih pravaca, 2. odnosi se na proces bolje integracije u klijentovoj ličnosti, 3. odnosi se na proces bolje integracije klijenta u širu društvenu zajednicu.


Koncept negativnih veština


Svako ponašanje koje redovno dovodi do istog rezultata je odraz određene veštine i strategije. Verujemo da je čovek izuzetno kompetentno biće. Nijedna veština i strategija nisu loše same po sebi. Vredniju se u odnosu na cilj. Da li je ispasti glup veština? Naravno, ako u tome redovno uspevamo. Pitanje je samo kome treba takva veština i kojem bi cilju služila. Da li je veština biti depresivan? Naravno, kao i biti entuzijastičan i dobro raspoložen. Ako se pitamo zašto bi neko naučio neku veštinu koja ničemu pozitivnom ne služi, onda ne razumemo jednu suštinsku odrednicu ljudske prirode (žive prirode uopšte). Ljudi nikada ne razvijaju veštine koje ničemu ne služe. Ljudi nikada ne rade ništa od čega ne dobijaju neku korist (tzv. “sekundarna dobit”), jer ne bi bilo motiva koji bi pokrenuo to ponašanje. Gde je ponašanje, tu je i motiv. Gde je motiv, tu je i potreba koju ponašanje zadovoljava i uverenje da se tako može zadovoljiti potreba i da se, na neki način, isplati. Problemi sa kojima nam se klijenti obraćaju su nuzproizvodi dobro uvežbanih “negativnih” veština.

Svako ponašanje koje redovno dovodi do istog rezultata je odraz određene veštine i strategije. Problemi sa kojima nam se klijenti obraćaju su nuzproizvodi dobro uvežbanih “negativnih” veština.


Emotivno računovodstvo


       Čovek živi dobro ako je u stanju da dobro vodi računa o sopstvenim emocijama. Klijenti se obaćaju za pomoć savetniku jer nešto nisu dobro radili u tom procesu vođenja računa o emocijama-emotivnom računovodstvu. Naš posao je da ih edukujemo u tome. Svako računovodstvo zasniva se na nekim propisima-zakonima, na matematici i statistici. Cilj računovodstvenih procedura je da se dobije pregled stanja-«bilans stanja», «bilans uspeha», periodični ili završni račun, da se obračunaju porezi i doprinosi. Sve to važi i za emotivno računovodstvo. I u emotivnom životu je bitno da napravimo bilans stanja i bilans uspeha, da shvatimo dokle nas je doveo naš emotivni život, naša ponašanja, izbori, odluke, uverenja. Da uočimo kuda nas dalje vodi način života koji vodimo. Da li emotivno siromašimo ili se bogatimo. Kakve danke, namete, «poreze» plaćamo svom načinu življenja. Sve što radimo nešto košta. Da li smo svesni cene koju plaćamo, ili dozvoljavamo sebi da se iznenadimo i odjednom uvidimo da smo «švorc». Kao što «knjigovodstvo» ili «računovodstvo» u poslu ima neke određene procedure dolaženja do određenih preseka i stanja, na osnovu kojih se planira dalja organizacija posla i investicije, tako i emotivno računovodstvo ima svoje procedure. Neke od procedure su slične onima koje se koriste u poslovnom računovodstvu, ali su prilagođene za oblast emocija.


O.L.I. Savetovanje i iskustva iz psihologije uspeha

       U biznisu je poznato da se «uslovi poslovanja menjaju» i da ne važe stalno ista pravila. Mora se stalno testirati tržište, poslovna stvarnost. Ne postoje formule koje važe uvek i u svakoj situaciji. Ako se aktuelno poslovanje rukovodi pasivom, ako se sadašnjost rukovodi formulama iz prošlosti, velika je opasnost od bankrota. Poslovnog ili emotivnog.

Svi mi već imamo nekakvu svoju psihološku matematiku i emotivno računovodstvo koje određuje naše ponašanje. Ne bismo se ni pomerili da nešto u nama ne preračuna rizik gubitka i dobitka i kaže nam «kreni». Ono što se u biznisu naziva «risk management» ili menadžment rizika odvija se u nama svakog trenutka našeg postojanja. Naš softver to radi neverovatnom brzinom, nesvesno, uhodanim formulama, navikama, metaobrascima. Problem nastaje kada u softveru imamo bag-virus, pogrešnu formulu koja iskrivljuje dobijene informacije i daje pogrešan rezultat. Onda nam je potreban antivirus program da detektujemo i otklonimo pogrešnu formulu. Psihodinamske psihoterapije se time bave-pomažu ljudima da otkriju informacione «viruse» u sistemu zvanom psiha. Metodi emotivnog računovodstva su usmereni upravo na otkrivanje tih nesvesnih pogrešnih formula za preračunavanje gubitka i dobitka i menadžment rizika. Kao i svako drugo računovodstvo, i emotivno računovodstvo zahteva da bude evidentirano «napismeno», crno na belo. Metodi emotivnog računovodstva zahtevaju olovku i papir (ili kompjuter). Crno na belo pristup ne dozvoljava konfuzije koje možemo imati dok stvari «stoje u glavi». U glavi možemo imati suprotne stavove, kontradikcije, jednu do druge, a da to uopšte ne primećujemo. Crno na belo pristup bitno umanjuje takve mogućnosti.


Cenovnik životnih odluka


       Jasno je da sve u životu nešto košta. Kad uđemo u radnju, normalno je da pogledamo cene ako hoćemo nešto da kupimo. U «radnji» zvanoj «život» cenovnik nije okačen. Uglavnom se dešava tako da mi prvo posegnemo za nekim «proizvodom» života, a onda nam tek kažu koliko košta. Da smo znali cenu, možda to ne bismo ni uzeli. Kad stignu računi, osećamo da život nije fer. Čak iako su nam rekli za moguću cenu, a mi se nadali da je ipak nećemo platiti, ili da ćemo makar izbeći «porez na dobit», osećamo da život nije fer. Da, život često nije fer. A često nismo ni mi fer prema njemu. Da smo malo bolje gledali, i bolje slušali, i više obraćali pažnju na život, i trudili se da naučimo pravila igre i da «gledamo istini u oči»...shvatili bismo da ipak postoji cenovnik na «artikle života» i doneli bismo svestan izbor da li hoćemo ili nećemo da platimo cenu. Ako se i odučimo za nešto što znamo da skupo košta, posledice nećemo pripisivati nekim psihološkim problemima koji su nas «spopali», već ćemo biti svesni da je to cena našeg izbora. (Unutrašnji lokus kontrole). U procesu O.L.I. Savetovanja učimo klijenta da što preciznije i jasnije izvede svoj cenovnik životnih izbora kako bi mu to pomoglo da napravi bolje emotivno računovodstvo i bolju životnu strategiju.


U procesu O.L.I. Savetovanja učimo klijenta da što preciznije i jasnije izvede svoj cenovnik životnih izbora kako bi mu to pomoglo da napravi bolje emotivno računovodstvo i bolju životnu strategiju.


Edukacija za O.L.I. Psihološke savetnike:


Oni koji su zainteresovani za edukaciju iz O.L.I. - psihodinamskog integrativnog savetovanja koja vodi do zvanja Akreditovanog psihološkog savetnika u Srbiji i Akreditovanog psihološkog savetnika u Evropi mogu se obavestiti o uslovima edukacije na web sajtu Udruženja Psiholoških Savetnika  www.savetnik.org.rs ilina sajtu www.akademijauspeha.com. Email kontakt: jnebojsa@ikomline.net , mob. Tel. 063/157-5082


Autor teksta

Nebojša Jovanović