Samopoštovanje


Šta je to samopoštovanje?


Biblija kaže da smo prognani iz raja kada smo ubrali plod sa drveta znanja dobra i zla. Onda kada smo počeli da vrednujemo, da procenjujemo druge i sebe. Sveto pismo nam poručuje da ne sudimo drugima. Onako kako sudimo, tako će se i nama suditi. Ali, ljudi ipak sude, i sebi i drugima. Ta dva procesa su povezana. Bili toga svesni ili ne, mi sami sudimo sebi onako kako sudimo drugima. Ljudi koji prihvataju i poštuju sebe, prihvataju i poštuju i druge. Šta je to samopoštovanje i kako nastaje?

U psihološkoj literaturi se često diskutuje o razlici između samoprocenjivanja i samopoštovanja. Proceniti nešto znači vrednovati ga pozitivno ili negativno, a poštovati ga znači prihvatiti ga. Problem sa procenjivanjem leži u tome što ono što procenjujemo kao pozitivno kod sebe, i na osnovu toga sudimo o sebi, nije uvek konstanto. Nekada dobijamo, nekada gubimo, nekada smo bolji u nečemu, a nekada lošiji. Ako doživljavanje sebe baziramo na samoproceni često ćemo imati oscilacije.

Evo jednog malog primera koji može da odslika razliku između samoprocenjivanja i samopoštovanja. Ja, na primer, volim da pevam. A nisam baš neki pevač. Raspon glasa mi je mali, pa kad pesma ima veće oscilacije ja pevam falsetom koji baš i nije ugodan za slušanje. Ali, nema veze. Baš volim da pevam, svidelo se to nekome ili ne. Ne rastužuje me moj nedostatak talenta (iako sam bio profesionalni muzičar i dobro sviram. Ali, Bog me nije obdario glasom za pevanje). Jednostavno, prihvatam svoj način pevanja i ne opterećujem se time šta drugi misle, pa ni šta ja mislim o svojim povremenim falširanjima. Možda bih i mogao da vežbam i popravim svoje pevačke sposobnosti, ali mi do toga nije toliko stalo da bih vežbao. Kvalitet glasa ne mogu da promenim, i dobar mi je i takav kakav jeste. A možda bih i mopgao. Ja, jednostavno, volim da pevam i osećam da imam prava na to jer mi je lepo dok pevam. Moja samoprocena, niti procena drugih ne utiču na to osećanje.


Samopoštovanje, jednostavno, znači da se osoba dopada sebi, da voli sebe takvu kakva jeste. Samopoštovanje ne zavisi u toj meri od uspeha kao samoprocena, niti je rezultat upoređivanja sa drugima, jer uvek će se naći neko bolji. Samopoštovanje znači da volimo sebe zbog toga što jesmo, a ne zbog toga šta smo ili nismo u stanju da uradimo. 


Naravno, nije lako razvojiti ova dva procesa. Razvoj samopoštovanja zavisan je od procena koje smo dobijali od drugih, i procena sebe koje smo gradili na osnovu povratnih informacija koje smo dobijali od drugih.

Osobenosti ljudi koji imaju dobro razvijeno samopoštovanje:


- Smatraju sebe vrednima da budu voljeni i da vole druge, vredni toga da se drugi brinu o njima kao i toga da se oni brinu o drugima, da neguju druge i da budu negovani, da primaju i daju podršku, da budu saslušani i da slušaju, da budu podržani i da podržavaju. Osećaju da zaslužuju da budu prepoznati i podržani kao dobri ljudi, kao što su i sami sposobni da prepoznaju druge ljude kao dobre.

- Imaju produktivnu ličnost i realizuju svoje potencijale ostvarujući uspeh u   skladu sa svojim potencijalima.

- Sposobni su da budu kreativni, imaginativni u rešavanju problema. Spremni su da preuzmu rizike i optimistični u pristupu životu i ostvarivanju ličnih ciljeva.

- Obično su lideri i vešti su u ophođenju sa ljudima. Nisu ni preterano nezavisni (osećaju da su im drugi ljudi potrebni) niti preterano zavisni od drugih.

- Imaju dobru i realnu predstavu o sebi koja je u skladu sa onim što prezentuju drugim ljudima.

- Sposobni su da jasno kažu ko su, koji su njihovi potencijali i čemu su posvećeni u životu. U stanju su i da se izjasne o tome šta zaslužuju od života.

- Prihvataju odgovornost za posledice svojih dela. Ne optužuju druge za svoje neuspehe niti se vade na druge da bi opravdali neke negativne ishode.

- Altruistični su. Iskreno im je stalo do dobrobiti drugih, ali ne prihvataju preteranu odgovornost za druge čineći za druge ono što oni mogu da učine sami za sebe ne ulaze u ulogu velikog iskorišćenog dobrotvora ili žrtve. Daju drugima ono što im je stvarno potrebno i što ih usmerava ka razvoju.

- Sposobni su da se na produktivan način nose sa stresom koje donosi život, sa brigama, problemima, konfliktima. Nisu previše idalisti da bi postali nerealni, niti su smrknuti i ogorčeni. Imaju dobar smisao za humor, i sposobni su da održavaju balans između rada i zabave u svojim životima.

- Gledaju u budućnost kao na avanturu, sa pozitivnim uzbuđenjem i optimizmom. Prepoznaju svoje potencijale za uspeh i vizualizuju njihovo ostvarivanje u budućnosti. Imaju snove, aspiracije i nade za budućnost i trepere u želji za realizacijom.

Na osnovu gore navedenih osobina možemo prepoznati osobe sa visokim samopoštovanjem. A po čemu možemo prepoznati osobe sa niskim samopoštovanjem?


Osobenosti ljudi koji imaju nisko samopoštovanje:


Šta je potrebno za razvoj samopoštovanja?

       Da bi čovek poštovao sebe potreno je da ispunjava svoje životne zadatke, da razvija svoje potencijale. Sredina u kojoj se razvija može mu pomagati u tome ili ga ometati. Navešću koji od spoljašnjih faktora značajno utiču na razvoj samopoštovanja. Ali, to što osoba možda nije imala odgovarajuće spoljašnje okolnosti koje bi joj olakšale ispunjavanje razvojnih zadataka ne oslobađa je odgovornosti pred samom sobom za razvoj vlastitih potencijala. Ako ih ne razvije, imaće nisko samopoštovanje bez obzira na sve «olakšavajuće okolnosti» koje mogu da posluže kao «alibi» za zastoje u razvoju. Ti otežavajući faktori mogu da posluže čoveku da razume zašto je postao takav kakav jeste, da ne okrivljuje sebe za neispunjavanje razvojnih zadataka...ali, to neće promeniti činjenicu da zadaci nisu ispunjeni, i da nema samopoštovanja dok ih osoba ne ispuni kako zna i ume, makar i pod najtežim okolnostima. Odgovorni smo za sopstveni razvoj bez obzira na smetnje i prepreke koje nam život postavi. Imamo moć da damo pravi odgovor čak i pod teškim, ometajućim okolnostima. Ta moć je u nama, i protivteža je svim «objektivnim otežavajućim okolnostima» koja nas zadese. Čovek može da bira kako će da opaža, tumači i prihvata stvarnost, i na osnovu toga gradi svoju predstavu o sebi i svetu. Koji su spoljašnji faktori koji utiču na razvoj samopoštovanja?

Najgora usamljenost je ona koju imamo kada nam nije ugodno sa samim sobom


Mark Tven

Str. 2 i 3


Spoljašnji faktori koji utiču na razvoj samopoštovanja


       Samopoštovanje osobe se razvija pod uticajem okoline-porodice, škole, grupe vršnjaka, prijatelja, radne okoline i društva. Razvoj samopoštovanja okolina podstiče ako osoba dobija od okoline vaspitanje koje pruža:

-Bezuslovnu toplinu, ljubav i brigu-da bi osoba mogla da shvati kako je drugi ljudi prepoznaju kao biće koje zaslužuje da prima negu, podršku, nagradu, ljubav i da oseća povezanost. Okolina prenosi poruke topline, ljubavi, nege i fizičke bliskosti, zadovoljava životne potrebe za hranom, odećom, smeštajem i pruža osećanje stabilnosti i reda u životu.

-Prihvatanje osobe onakve kakva jeste-da bi osoba prepoznala kako je drugi ljudi vide kao vrednu individuu koja ima unikatni sklop osobina, veština, sposobnosti i kompetencija  koje je čine jedinstvenom. To prihvatanje pomaže individui da prepozna da su razlike između ljudi u redu i da je ohrabri da razvija svoju jedinstvenost. Prihvatanje omogućava osobi da razvije veze sa drugima a da zadrži i zdrave granice vlastite individualnosti.

-Dobru komunikaciju-okolina je spremna da sasluša osobu i pruži joj mogućnost da odgovori na način koji omogućava razrešavanje problema koji iskrsavaju. Prikladno davanje i primanje povratnih informacija ohrabruje se i potkrepljuje. Komuniciranje na emotivnom nivou je način ophođenja koji omogućava osobi da opstane u kontaktu sa svojim emocijama na produktivan način.

-Jasno definisana i postavljena ograničenja-ograničenja koja okolina postavlja (nije sve dozvoljeno, nisu dozvoljena ponašanja koja ugrožavaju druge, niti autodestruktivna ponašanja) su jasno definisana i postavljena, bez skrivenih  trikova i manipulacija. Granice uvode strukturu u život individue, uvodeći jasne referentne okvire za prikladno i neprikladno ponašanje. Granice omogućavaju individui da prepozna svoje odgovornosti i da odredi svoje ponašanje na racionalan način. Vaspitanje dece bez jasnih granica oslabljuje njihovo samopoštovanje.

-Poštovanje i ostavljanje širokog prostora za aktivnosti individue u okviru granica definisanih od okoline.-To ohrabruje osobu da koristi sopstvenu kreativnost, maštu, dovitljivost, imaginaciju da bi bila produktivna u okviru ustanovljene strukture. Restrikcije koje ograničavaju individualnost mogu dovesti do uskog fokusa i toga da ljudi postaju kruti i onemogućeni u punom korišćenju svojih veština, potencijala i sposobnosti-što umanjuje njihovo samopoštovanje.

-Slobodu unutar strukture-što omogućava individui da razvije osećaj lične autonomije, (ali ne raspuštenosti. Raspuštenost, ispoljavanje «neograničene slobode», «slobode bez odgovornosti» ne podstiče razvoj samopoštovanja). Suviše potiskivanja lične slobode može dovesti do ogorčenosti i eventualno do pobune. Nedostatak strukture obično vodi do narcističkih poremećaja ličnosti. Sloboda za ispoljavanje u okviru jasno definisane strukture (sloboda uz odgovornost) omogućava osobi da istražuje i ostvaruje svoje pune potencijale.

-Povezivanje-stvaranje osećaja pripadnosti i međusobne zdrave zavisnosti. Osećaj pripadnosti i zdrave uzajamne zavisnosti između osobe i njoj značajnih ljudi bitan je za razvoj samopoštovanja.


U koliko je osoba imala sreću da odrasta u sredini koja pruža gore navedene mogućnosti i pogodnosti za razvoj njenih potencijala, ispunjavanje razvojnih zadataka joj je bilo olakšano.

Većina ljudi, na žalost, nema tu sreću da odrasta u uslovima pogodnim za razvoj samopoštovanja. To, međutim, ne znači da je razvoj samopoštovanja nemoguć i u okolnostima koje tom procesu ne idu na ruku. Čovek ima moć da ispuni svoje razvojne zadatke i zasluži svoje samopoštovanje i pod teškim okolnostima.


O.L.I. metod i razvoj samopoštovanja


Psihoterapija je jedan od procesa koji mogu pomoći osobi da prevaziđe otežavajuće okolnosti koje su se isprečile na njenom putu ka samoaktualizaciji i samopoštovanju. O.L.I. metod je  procedura za razvoj ličnosti koju smo razvili i koja je usmerena upravo ka Otklanjanju Lažnih Informacija koje su ometujući spoljašnji faktori “usadili” u osobu-informacija o tome kakva je osoba, kakav je svet, kakvi su ljudi, čega je osoba vredna, kakvi su njeni stvarni potencijali, na šta ima pravo...Otklanjanje tih lažnih informacija otvara put Otkrivanju Lične Istine-oktrivanju punih potencijala i prava koje osoba ima u igri zvanoj život. Otkrivanjem lične istine čovek dolazi do svojih izvornih razvojnih potencijala i preuzima odgovornost za njihovu realizaciju.



Odgovornost za ostvarivanje sopstvenih potencijala i samopoštovanje.


Životna sila i ljudski potencijali


Čovek se rađa sa određenim potencijalima. Ako ih ne ostvaruje to dovodi do osećanja neispunjenosti i nedostatka samopoštovanja i ljubavi prema sebi. Život je ekspanzivna sila koja teži da ostvari svoje potencijale. Ako u tome nailazi na prepreke javlja se osećanje nezadovoljstva koje se ispoljava kroz različite negativne emocije. Ljudska priroda nije takva da svoje potencijale može da posmatra kao «kolokvijalne», neobavezne predmete u školi života. Sve što postoji kao potencijal ima potrebu da se razvije. Ako čovek sprečava razvoj sopstvenih potencijala, ako ne radi na tome da ih realizuje, oni se deformišu i mogu da se pretvore u nešto suprotno, u psihološke ili fizičke deformacije. Šta se dešava kada se sprečava razvoj nekog organa, na primer stopala? (u nekim kulturama sprečava se razvoj stopala kod žene-malo, «dečje» stopalo smatra se prikladnim za ženu) Pa, dobijemo deformisani organ. Životna sila koja u sebe ima ugrađen «program» da raste, širi se, neće zaustaviti tu svoju tendenciju jer se organ nalazi u nekom kalupu. Životna sila nastavlja da «gura», prepreka joj ne dozvoljava, i na tom mestu sukoba razija se deformacija, «kvrga», bolest. To isto se dešava i sa psihološkim i emotivnim potencijalima čoveka. Razvoj psiholoških i emotivnih potencijala koje čovek ima njegov su «domaći zadatak», «obavezni predmet» koji je sastavni deo njegove ljudske prirode. On može da izabere da ih ne razvija, ali životna sila to ne može. Ona će uvek, po svom «programu», gurati napred, težiti da se ispolji, razvije, širi. Čovek će morati da troši veliku energiju da je zadrži. Možda i veću energiju od one koja bi mu bila potrebna da razvija svoje potencijale. Manje je energije potrebno da bi se održavao proces koji je prirodan. Na mestima sukoba razvijaju se emotivne i psihološke deformacije, «kvrge», bolest.

       Čovek koji ima razvijeno samopoštovanje duboko je svestan ove činjenice jer je u bliskom kontaktu sa životnom silom. On je voli i njen je prijatelj. Zato je prijatelj i sebi, i voli sebe. Prisetimo se šta radi cvet ili travka sa svojom potrebom da raste i razvija se. Šta ako padne na tlo koje nije pogodno? Iskoristiće svaku, i onu najmanju mogućnost da realizuje svoj razvojni potencijal. Možemo je videti kako «niče iz betona», kako nalazi sitne pukotine sa malo zemlje, vode...nalazi nekako put do svetlosti, i raste. Ne razmišlja o tome da je rast rizičan. Može da dođe jaka suša i vrućina i da je sprži. Neko može da je zgazi ili počupa...Svašta može da se desi u životu jedne biljke. Ali, to za nju nije razlog da se ne razvija dokle god može. Biljka svoj zadatak ne dovodi u pitanje. Možda zato što nema svest i nije sposobna da razmišlja i kalkuliše da li se razvoj isplati ili ne isplati (mada, ni to da biljka nema svest nije baš istinito) Čovek ima mnogo veću slobodu da upravlja svojim ponašanjem, da manipuliše svojim psihološkim mehanizmima, pa i slobodu da sputava sopstvenu životnu silu i razvoj svojih potencijala. Na žalost njegovu, nema i slobodu da zaustavi posledice takvog sprečavanja. Hteo on to ili ne, nastaju deformiteti, kvrge i bolesti u njegovoj psihi. Čovek ima slobodu da izabere ponašanje, ali ne i slobodu da za to ne mora da plati cenu. Ljudska priroda nije relativna. Ona ima svoje standarde-potencijale, i odstupanje od njih košta. Nisu potencijali svih ljudi isti. «Od onoga kome je više dato, više će se i tražiti» piše u svetom pismu. Čovek je, duboko u sebi, svestan svojih potencijala i u odnosu na njih meri sebe, meri koliko je ispunio svoj zadatak. Od toga zavise njegovo samopoštovanje i ljubav prema sebi koje su osnova njegovog kapaciteta za zadovoljstvo i psihološko-emotivnog «zdravlja».  

Svi ljudi, ako nemaju neki organski poremećaj mozga, rađaju se sa određenim potencijalima koji su njihovi razvojni zadaci. Ti potencijali su osnova za to da svaki čovek ima sve što mu je potrebno i što će mu ikada biti potrebno da bi mogao da bude dobar čovek, sposoban da voli sebe i druge, da radi i stvara,  bude ispunjen i raduje se životu. Životna sila od čoveka ne zahteva da ostvari nešto za šta ga nije obdarila. Ne traži od ljudskog bića da daje nešto što nema.

Svi razvojni potencijali jednog cveta već se nalaze u njegovom semenu. Povoljna sredina ih samo probudi i pruži neophodne uslove za razvoj. Tako je i sa čovekom. Povoljna sredina budi urođene potencijale ljudskog bića da voli, da se otvara prema svetu kao cvet, da daje i prima, da radi i stvara, da saznaje, osmišljava-daje smisao, da se igra, raduje i uživa u životu. Svako dobro iskustvo aktivira te potencijale i u um čoveka, u njegovu svest, dovodi standarde dobrog. Ako smo, makar i na trenutak, doživeli potpunu otvorenost, poverenje, bliskost, ljubav...to osećanje sebe i sveta duboko se urezalo u našu svest kao standard-«To smo stvarno mi, naše najbolje izdanje, naša mogućnost. To postoji u nama kao potencijal! Takvi možemo da budemo i tome treba da težimo.» To je naša autentična ličnost, naš puni potencijal nedeformisan kvrgama koje dobijamo u sukobu sa životnim preprekama. Ljudi se ne rađaju sa psihološko-emotivnim «kvrgama» (osim ako imaju neku organsku deformaciju, ili psihološko-emotivne rane koje su nastale još u stomaku majke.)

Najopštiji dar, a i najvredniji dar kojim su, kao urođenim potencijalom, obdareni svi ljudi je potencijal za ljubav. Potencijal za rad i kreativnost udružen sa potencijalom za ljubav najosnovniji su potencijali čoveka i njihovo ostvarivanje osnova su samopoštovanja i mentalnog zdravlja


“Biofilija” i samopoštovanje

Čovek sa razvijenim samopoštovanjem duboko je svestan svoje odgovornosti za razvoj sopstvenih potencijala (kao i za podsticanje tih potencijala kod drugih ljudi i živih bića koje voli. To je njegova odgovornosti prema životnoj sili  koju duboko voli i poštuje). Spreman je da ih razvija uprkos rizicima, patnji, bolu, preprekama na koje nailazi. To ispunjavanje darova, potencijala koji su mu dati, i podsticanje tih potencijala kod drugih, dobar čovek doživljava kao smisao svog postojanja, svoju misiju na ovom svetu i vezu sa nečim većim od sebe. To se zove biofilija-ljubav prema životu.

Rekao sam već da nisu potencijali svih ljudi isti. Postoje, međutim, «opšta mesta» u ljudskoj prirodi, potencijali koji su dati svim ljudima, i «posebni darovi» ili «talenti» kojima su obdareni neki ljudi. Neiskorišćeni dar se pretvara u «prokletstvo», zadaje određenu bol onome ko ga ima a ne razvija ga, ne raduje mu se. Najopštiji dar, a i najvredniji dar kojim su, kao urođenim potencijalom, obdareni svi ljudi je potencijal za ljubav. Potencijal za rad i kreativnost udružen sa potencijalom za ljubav najosnovniji su potencijali čoveka i njihovo ostvarivanje osnova su samopoštovanja i mentalnog zdravlja. To su «glavni predmeti» u školi života. Posebni talenti nisu manje važni. Oni su «individualni program» sa životnim zadacima koji su pripremljeni posebno, individualizovanim pristupom za svakog «učenika» u «školi života».

Potencijali se ne realizuju na svakom uzrastu na isti način. Svaki životni uzrast ima neke svoje zadatke čijim ostvarivanjem osoba stiče i utmeljeljuje svoje samopoštovanje. Preskočiću zadatke za razvoj potencijala u detinjstvu, jer njihovo opisivanje bi zahtevalo posebnu knjigu, s obzirom na to da ih je najviše u najranijim godinama. Baviću se razvojnim zadacima odraslih, punoletnih ljudi. Kao što se i školsko obrazovanje zasniva na modelu «koncentričnih krugova», što znači da se suštinski iste stvari uče u osnovnoj, pa u srednjoj školi, pa i na fakultetu, ali se uče na različitim nivoima složenosti i «težine», tako se i u «školi života» «gradivo» uči po sličnom modelu. Realizacija potencijala za ljubav ne manifestuje se na isti način kod bebe, školarca, adolescenta i zrelog čoveka. Međutim, «princip je isti, sve su ostalo nijanse». Životni zadaci koji su pred pedesetogodišnjakom u svojoj suštini ne razlikuju se od životnih zadataka đaka prvaka. Napraviću poređenje sa matematikom. Računska radnja zvana sabiranje u suštini je ista kada sabiramo 2+2, kao i kada sabiramo 2.437.753 +345.649. Naravno, težina zadatka nije ista, i sabiranje sedmocifrenih brojeva nije razvojni zadatak sedmogodišnjeg deteta, ali računska operacija sabiranja, sama po sebi, jeste. Baveći se razvojnim zadacima odraslih ljudi zapravo i ne preskačemo razvojne zadatke dece, samo odmah prelazimo na teži nivo životne «igrice». Sve što treba da savladaju kao odrasli ljudi su već morali da savladaju kao deca, samo na manje teškom i složenom nivou.

Ako neke životne veštine koje su oblik realizacije životnih potencijala osoba nije savladala na tom jednostavnijem nivou kao dete, biće joj jako teško da ih savlada kao odrasla osoba na složenijem nivou. U tom slučaju biće joj neophodna pomoć stručnjaka ili neke mudre i vešte osobe koja je sposobna da odrasle uči onome što su trebali da nauče kao deca.


Da vidimo koji su to razvojni zadaci usemereni ka realizaciji čovekovih psihološko-emotivnih potencijala od čijeg ispunjavanja zavisi samopoštovanje osobe.


Razvojni zadaci koje odrasla osoba može da ispuni da bi omogućila razvoj svog samopoštovanja:


Od 18-32 godine starosti

  1. Odvajanje od primarne porodice (porodice u kojoj je osoba rođena i odgojena) To ne znači kidanje veza sa porodicom, već promena oblika vezanosti.
  2. Razvijanje individualnog osećaja autonomije
  3. Razvijanje sebe kao osobe nezavisne od primarne porodice
  4. Prenošenje pažnje, usmerenosti... od primarne porodice na nove aktivnosti i obaveze (npr. škola, studije,  posao, hobiji...)
  5. Učenje veština samostalnog  upravljanja životom (sopstvenim finansijama, obavezama, svojom porodicom)
  6. Uspostavljanje odnosa  sa roditeljima kao odnosa odrasli-odrasli
  7. Razvijanje profesionalnog identiteta i učenje prilagođavanja “svetu odraslih”
  8. Testiranje sopstvenih snaga i uspostavljanje zdravih i efikasnih obrazaca za razrešavanje konflikata.
  9. Uspostavljanje intimnih veza sa drugim značajnim osobama.
  10. Učenje da se zahtevi primarne porodice i ono što je naučeno u primarnoj porodici  testira u odnosu na “svet odraslih”,  da se stavi u prikladnu perspektivnu i odmeri prema realnosti iz ugla odrasle osobe sposobne da bira i menja svoje stavove kako bi ih bolje uskladila sa stvarnošću.
  11. Uspostavljanje socijalne “mreže”, društva, kruga poznanika i prijatelja u različitim sredinama (u školi, na poslu, u komšiluku, društvu...)
  12. Uključivanje u društveni život, razumevanje političkih zbivanja, socijalne odgovornosti.
  13. Povećavanje sposobnosti za komunikaciju u različitim interpersonalnim odnosima.
  14. Istraživanje sebe u odnosima sa partnerom (zabavljanje, probni “brak” i sl.) izbor bračnog partnera ili partnera za trajnu vezu.
  15. Održavanje intimnih prijateljstava sa poverenjem, ljubavlju i vođenjem računa o potrebama prijatelja.
  16. Održavanje zdravem stabilne i prikladne seksualne interakcije u vezama
  17. Obavezivanje bračnom partneru-osećaj privrženosti i odanosti.
  18. Usklađivanje sa bračnim partnerom, definisanje načina funkcionisanja u braku-modela funkcionisanja porodice, stvaranje kompromisa važnih za održavanje veze koja podstiče razvoj oba partnera, usklađivanje ciljeva, očekivanja, uloga, finansija, načina rešavanja problema.
  19. Pružanje uzajamne podrške u braku ili trajnoj vezi, produbljivanje veze.
  20. Usklađivanje sa bračnim partnerom oko načina podizanja dece i funkcionisanja u roditeljstvu.  Uspostavljanje zdravo, efikasnog i komplemetarnog obrasca za razrešavanje problema unutar porodice.
  21. Identifikacija sa ulogom roditelja, prilagođavanje potrebama deteta (dece) za zavisnošću i emocionalnom vezanošću. Sposobnost za održavanje balansa između roditeljstva i odnosa sa bračnim drugom.
  22. Prepoznavanje detetovih potreba za odvajanjem, prihvatanje njegovog intelektualnog razvoja, seksualnosti, potreba za nezavisnošću. Pomoć detetu da se uklopi u neve sredine (grupu vršnjaka, predškolsku ustanovi, školu...)
  23. Procena svoje bračne veze-da li se ona razvija, produbljuje ili guši razvoj partnera i čini ih nezadovoljnima i nesrećnima. Preduzimanje akcija za popravljanje odnosa ili odluka o razdvajanju ili razvodu.
  24. Ako dođe do razvoda, prilagođavanje situaciji razvoda, samostalnog roditeljstva, ili prikladne komunikacije sa bivšim partnerom, usklađivanje roditeljstva u takvoj situaciji vodeći računa o interesima deteta (dece). Nalaženje novog partnera. Nastavljanje života usmerenog ka razvoju svojih potencijala.


Od 28 do 40 godine starosti

  1. Produbljivanje posvećenosti radu i porodici
  2. Ovladavnje nemirima, frustracijama koje dolaze zbog obaveza prema poslu i porodici.
  3. Povećavanje produktivnosti u radu i porodičnom životu.
  4. Razvijanje određenog, jasnog obrasca donošenja odluka, rešavanja problema i raspoređivanja sopstvenih moći. Zrelost i doslednost obrasca. Prevazilaženje mladalačkih nedoumica, lutanja i neodlučnosti. Spremnost za zrelo preuzimanje rizika.
  5. Proširivanje socijalne mreže, kruga poznanika, saradnika, prijatelja...
  6. Poboljšanje svog društvenog statusa
  7. Učenje načina za bolje izlaženje na kraj sa stresom u bračnom i porodičnom životu, povećanje strpljivosti, fleksibilnosti, proširene percepcije, mudrosti.
  8. Prihvatanje odrastanja i odvajanja dece. Sazrevanje u ulozi roditelja, u sposobnosti da se uspostavi porodična struktura.
  9. Prihvatanje svojih roditelja kao starijih ljudi, prihvatanje teškoća koje starost donosi.
  10. Dublje društveno angažovanje. Razumevanje društvenih problema.
  11. Prihvatanje potreba dece-adolescenata za samostalnim životom i odlaženjem iz roditeljskog “gnezda”. Primerena pomoć deci u formiranju socijalnog, seksualnog, emocionalnog i profesionalnog identiteta.




Od 38-55 godine starosti

  1. Evaluacija sopstvenog načina života, “podvlačenje crte”, preispitivanje ostvarenosti ciljeva, ličnih ideala, potencijala...
  2. Preispitivanje bračnog odnosa koje vodi do produbljivanja veze ili do razvoda i prilagođavanja životu van braka (ili novoj vezi ili braku)
  3. Prilagođavanje drugom (ili trećem...) braku (i eventulnom novom roditeljstvu )
  4. Poboljšanje društvenog statusa
  5. Prihvatanje odlaska dece iz porodice, preavilaženje sindroma “praznog gnezda”.
  6. Reorganizacija bračnog života, nalaženje novih oblika funkconisanja.
  7. Prihvatanje supružnika dece koja su se odvojila i stupila u brak. Prihvatanje unučića i uloge babe ili dede.
  8. Prihvatanje i adaptiranje na gubitak važnih ljudi do  kojih može doći u ovim godinama-smrti roditelj, članova familije, bliskih prijatelja ili supružnika


Od 55-65 godine starosti


  1. Prihvatanje pune autonomije svoje dece koja su u braku, prihvatanje bliskosti sa pravom na različitost, poštovanje za drugačije izbore svoje dece, balans između ukljčivanja i nemešanja u život dece,  razumevanje i podrška, dobar odnos sa njihovim bračnim partnerima, prihvatanje unučića i uloge dede i babe. Posvećenost unucima sa  ležernošću i mudrošću zrele osobe.
  2. Pripremanje za penziju i prihvatanje penzije, drugačijeg načina života
  3. Razvijanje novih interesovanja, novih životnih radosti koje donosi život sa više slobodnog vremena i manje ambicija. Obnavljanje interesovanja, hobija, talenata...koji nisu imali dovoljno prostora za ispoljavanje za vreme godina ispunjenijih obavezama.
  4. Prihvatanje starenja i gubitka vitalnosti, pokretljivosti, slabljenja zdravlja...kao prirodnog procesa. Usporavanje tog procesa kreativnim življenjem i životnim radostima zrelog doba. Prihvatanje i razumevanje tog procesa kod supružnika.
  5. Prihvatanje smrti  supružnika, prijatelja, voljenih osoba...koje starost odnosi. Održavanje želje za životom, doprinosima životu u skladu sa svojim mogućnostima.
  6. Stvaranje novih odnosa, socijalne mreže starijeg  doba
  7. Mudro odnošenje sa mlađim generacijama, razumevanje promena koje donose «nova  vremena», nenametljivo prenošenje životnih mudrosti.
  8. Brižan odnos sa sopstvenim roditeljima i njihovim staračkim problemima, (ako su još živi). Prihvatanje smrti roditelja.
  9. Korišćenje kreativnih potencijala i veština za aktivnosti van zaposlenja.
  10. Prilagođavanje na eventualne bolesti i gubitak fizičkih moći. Prihvatanje sopstvene smrtnosti bez osećanja gorčine. Zahvalnost životu za radosti koje su preživljene. Uživanje u generacijama koje se razvijaju.


Nakon 62 godine starosti

  1. Prilagođavanje životu bez supružnika u slučaju smrti supružnika. Održavanje želje za životom.
  2. Održavanje socijalnih kontakata
  3. Evaluacija sopstvenog života, prihvatanje dobrih i loših stvari, uspeha i neuspeha, mirenje sa sobom, prenošenje iskustava i životnih mudrosti.
  4. Prihvatanje brige i nege od strane druge osobe ako je potrebna. Prihvatanje uloge onoga koji prima negu.
  5. Zahvalnost prema životu, prihvatanje odmora i veće zavisnosti od drugih. Uživanje u plodovima svog produktivnog života. Uživanje u generacijama koje rastu.



Ova lista, naravno, nije zakonski akt. Ne obuhvata sve razvojne zadatke niti su vremenski okviri nešto što mora biti fiksirano. Ona je samo spisak izazova koje život postavlja pred ljude. Ljudi nam se najčešće obraćaju za profesionalnu pomoć upravo zbog toga što ne uspevaju da sami izađu nakraj sa nekim od ovih životnih zadataka. Ako imate neki problem koji vam je teško da rešite sami, vrlo je verovatno da ćete ga naći u ovoj listi kao životni izazov koji vam je teško da rešite. I onda to ugrožava vaše samopoštovanje.

        1. Koraci koje možete preduzeti za popravljanje vašeg samopoštovanja
  1. korak: popunite kratak upitnik o samopoštovanju

Upitnik o samopoštovanju (uputstvo zaokružite T ako izjava važi za vas ili N ako ne važi)



-Mogu da diskutujem sa drugima o mojim dobrim osobinama, veštinama, sposobnostima i uspesima. To me ne uznemirava.

T

N

-Nije mi teško da se ispoljim kada osetim da neko ugrožava ili ignoriše moja prava

T

N

-Siguran sam u to ko sam, kakav sam i šta radim u životu

T

N

-Ne opterećuju me osećanja nesigurnosti i anksioznosti kada se prvi put upoznam sa nekim

T

N

-Dobro sam izbalansirao(la) svoj život u odnosu na rad, porodični život (vezu), socijalni život, rekreaciju i uživanje i duhovni život

T

N

-Svestan sam uloge koju sam igrao u svojoj primarnoj porodici i obično sam bio u stanju da te obrasce ponašanja prilagodim svom sadašnjem životu u svoju korist.

T

N

-Osećam da sam povezan sa meni značajnim ljudima u kući, na poslu, u školi, u zabavi, u društvu...

T

N

- U stanju sam da ispunjavam svoje razvojne zadatke tako da održavam dobro samopoštovanje

T

N

-Zadovoljan sam svojim postignućima (u školi, na poslu, u porodici, i u društvu)

T

N

-Dobro rešavam probleme. Moje mišljenje nije zamagljeno iracionalnim uverenjima ili strahovima

T

N

-Spreman sam i na konlikt ako je to potrebno da bih zaštitio svoja prava

T

N


  1. Korak-Odgovorite na sledeća pitanja

a)Da li kod vas postoje znaci slabog samopoštovanja?(pogledajte spisak na prvoj strani)

b)Razmislite o tome šta je nedostajalo u vašem detinjstvu ili adolescenciji što je moglo uticati na vaš nedostatak samopoštovanja?

c)Kako procenjujete svoju povezanost sa vama značajnim osobama(roditeljima, braćom i sestrama, partnerom, prijateljima, decom...)Zapišite osobe koje su vam značajne i ocenite vašu povezanost sa njima kao: lošu, prosečnu, iznadprosečnu, ili odličnu.

d)Pogledajte životne razvojne zadatke i procenite da li ste ih i u kojoj meri ispunili u skladu sa vašim uzrastom tako da omogućuju vaše dobro samopoštovanje.

  1. Korak. Rasmislite o tome šta možete da uradite kako biste popravili svoje samopoštovanje

a) Obratite pažnju na to kako ste se osećali dok ste odgovarali na prethodna pitanja, posebno na pitanje o razvojnim zadacima.

b)Razmislite o tome da li su ta osećanja bazirana na nekim iracionalnim uverenjima koja imate o sebi, svojim sposobnostima, o svetu...na iracionalnim strahovima koje imate u vezi sa vašim sposobnostima i mogućnostima.

c)Razmislite o tome šta biste mogli da učinite da biste popravili vaše samopoštovanje

d)Napravite plan i krenite da ga realizujete, uključujući u njega i vama značajne osobe.

e) Ako vam ne ide, ne oklevajte da zatražite stručnu pomoć.



Nedostatak samopoštovanja čini vas previše zavisnim od mišljenja drugih, od spoljašnjih pokazatelja vaše vrednosti. Ne činite to sebi. Učinite sve što možete, a možete dosta toga, da poboljšate svoje samopoštovanje i živite život dostojan čoveka.


Promenite stvari koje možete promeniti, prihvatite ono što ne možete promeniti, i naučite da razlikujete jedno od drugog.



Nebojša Jovanović