Optimizam-pesimizam


          Do pola puna čaša

            Bilo bi lepo kada bismo svi imali pozitivnu viziju budućnosti i kada bismo se suočavali sa svim izazovima očekujući pozitivan ishod. Naravno, ovo nije ni malo lako. Ponekad je iznenađujuće do koje mere dve osobe mogu da se razlikuju u doživlaju jedne iste situacije i okolnosti. Dok je za jednu osobu čaša do pola puna, dotle je za onu drugu do pola prazna. Ove razlike u stanovištima čine srž koncepata kao što su optimizam i pesimizam; pojave koje određuju ponašanje u svakodnevnom životu.

       U funkciji očekivanja koje osoba ima u odnosu na budućnost, stvari se procenjuju na jedan, ili na drugi način. Naše viđenje realnosti, na neki način, određeno je celokupnim iskustvom koje smo već doživeli, a koje boji doživljaj svega što nam se dešava u sadašnjosti. Jedan od načina da se suočimo sa realnošću jeste da imamo optimistički pogled na svet, što znači da sebe stalno teramo da mislimo kako će se sve razvijati upravo onako kako želimo i kako će imati pozitivan ishod.

Jedan od načina da se suočimo sa realnošću jeste da imamo optimistički pogled na svet, što znači da sebe stalno teramo da mislimo kako će se sve razvijati upravo onako kako želimo i kako će imati pozitivan ishod.


Šta je optimizam?

       Činjenica je da smo svi, u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo, optimisti ili pesimisti. Ne postoje osobe koje će u svakoj situaciji ispoljiti optimistične stavove. Ukoliko smo u prošlosti imali negativno iskustvo kod zubara, sigurno je da ćemo pre sledećeg susreta očekivati da osetimo bol. Ako smo navikli da se na sastanku kućnog saveta dosađujemo, sigurno je da nećemo očekivati da se na nekom od narednih desi nešto neočekivano u čemu ćemo uživati. To je jednostavno pitanje učenja, odnosno dosadašnjeg iskustva sa određenim okolnostima. Jednostavno smo naučili da se u određenim situacijama dešavaju određene stvari.

       Na to kako ćemo određene stvari doživeti obično utiče više faktora; prošlo iskustvo, psihičko stanje u kome se u datom trenutku nalazimo, informacije koje dobijamo od drugih osoba, i svakako, karakteristike same ličnosti. Svi ovi faktori ujedno utiču i na naše predviđanje razvoja određene situacije. Ukoliko smo u takvim okolnostima ranije doživeli nešto loše, a ako nam još i neko sa strane kaže da je imao slično iskustvo, velika je verovatnoća da ćemo usvojiti pesimističan stav.

Na to kako ćemo određene stvari doživeti obično utiče više faktora; prošlo iskustvo, psihičko stanje u kome se u datom trenutku nalazimo, informacije koje dobijamo od drugih osoba, i svakako, karakteristike same ličnosti.


Ako uz sve ovo imamo i predispoziciju da svet posmatramo na negativan način, postoje svi preduslovi da stvorimo jedan opšti model pesimističnog pogleda na svet.

Da bismo promenili ovakav pogled, trebalo bi da utičemo na sve one faktore koji utiču na našu percepciju stvarnosti.

Saveti sa strane

       Zamislimo studenta koji pokušava da donese odluku da li da napusti fakultet koji trenutno studira i da se prebaci na neki drugi, recimo fakultet dramskih umetnosti, koji je prilično teško upisati. Kolege sa fakulteta koji trenutno studira ga odgovaraju rečima;“ Nema šanse da položiš prijemni. Mnogo je teško. Mali broj ljudi uspeva da se upiše.“. Ova osoba koja je bila potpuno sigurna u to da želi da studira taj fakultet počinje da sumnja u svoje sposobnosti da svoju želju ostvari. Postoje situacije u kojima osobe oko nas mogu negativno da utiču tako što kreiraju negativna očekivanja ishoda u budućnosti. Osoba koja prima ovakve uticaje drugih često nije u mogućnosti da se odupre ubeđenju da neće uspeti u ostvarenju svojih zamisli. Automatski zauzima pesimističan stav prema ideji da pokuša da upiše fakultet koji toliko želi. Ne možemo se odupreti informacijama koje dolaze do nas od drugih ljudi, ali ono što možemo da uradimo jeste da proverimo da li je ona tačna. Treba imati na umu da pesimisti uvek više pažnje pridaju negativnim nego pozitivnim informacijama. Način na koji živimo je uvek rezultat informacija koje od drugih dobijamo, ali i načina na koji te informacije doživljavamo. Pesimista koji dobije dve potpuno kontradiktorne informacije, kao istinitu će prihvatiti onu koja pretpostavlja manju verovatnoću pozitivnog ishoda.

Važno je istaći da ljudi ne vole pesimiste, čak i kada samo teže takvom načinu mišljenja. Pesimisti se obično karakterišu kao mračni i „negativni“. Mnogo češče biramo za društvo one koji „misle pozitivno“, odnosno one od kojih možemo da očekujemo podršku i uverenje da smo sposobni da svoje ciljeve ostvarimo.

Pesimisti uvek više pažnje pridaju negativnim nego pozitivnim informacijama.  Pesimista koji dobije dve potpuno kontradiktorne informacije, kao istinitu će prihvatiti onu koja pretpostavlja manju verovatnoću pozitivnog ishoda.


Stanje duha u određenom momentu

       Pokušajte da zamislite učenika koji donosi odluku o tome koji će fakultet upisati, i na kraju se odlučuje za tehnologiju. Na dan kada treba da podnese prijavu za fakultet dešava se da ga profesor hemije izvede na tablu i postavi nekoliko pitanja na koja on ne ume da da adekvatan odgovor. Ova činjenica ga potpuno obeshrabruje i on odlučuje da ne podnese prijavu za fakultet koji toliko želi, već odlučuje da pokuša da upiše nešto za šta u tom momentu smatra da će lakše uspeti da završi.

       Ovu odluku ova osoba je donela pod uticajem trenutnog stanja duha. Vođen određenim pesimističkim raspoloženjem u datom momentu smatra da nema dovoljno sposobnosti da bude dobar student i da je fakultet koji je prethodno izabrao za njega isuviše težak. U tom trenutku mu uopšte ne pada na pamet da su njegove ocene inače izuzetno dobre i da je to prvi put da se dogodilo da ga je profesor pitao nešto na šta ne ume da da odgovor. Problem je u tome što ovakva odluka može da utiče na ostatak njegovog života i što zbog jednog lošeg momenta on odustaje od studiranja nečega o čemu je maštao celog života.

       Iako ovo jeste drastičan primer, neke odluke zaista mogu presudno da utiču na našu budućnost. Uvek treba da imamo na umu to da važne odluke ne treba donositi u afektu jer smo u takvim situacijama uvek pod uticajem specifičnog stanja duha koji može da ima negativan uticaj. Donošenju odluka treba pristupati hladne glave, uvak vodeći računa i o pozitivnim i negativnim posledicama.

Uvek treba da imamo na umu to da važne odluke ne treba donositi u afektu jer smo u takvim situacijama uvek pod uticajem specifičnog stanja duha koji može da ima negativan uticaj. Donošenju odluka treba pristupati hladne glave, uvak vodeći računa i o pozitivnim i negativnim posledicama.

Str. 2

Različiti pogledi na svet

       Nedavno se u jednoj španskoj fabrici desila zanimljiva situacija. Glavni prodajni menadžer je došao na ideju da bi firma u kojoj je zaposlen mogla da izvozi cipele u neke manje afričke zemlje. Kada je svoju ideju izložio na sastanku radnog tima, pojavili su se zanimljivi odgovori njegovih kolega. Jedan od njih je u startu počeo da negira postojanje ove mogućnosti uz stav da bi u tim zemljama mogli da prodaju samo nekoliko pari cipela, jer je to podneblje na kome niko i ne nosi cipele jer su ljusi naviknuti da idu bosi. Međutim, sa druge strane, pojavili su se i oni koji su smatrali da je ovo odlična ideja i da bi zapravo to bila potpuna inovacija; obzirom da su ljudi tamo navikli da idu uglavnom bosi, cipele bi za njih mogle da predstavljaju atrakciju i upravo bi se zbog toga prodavale u velikim količinama.

       Činjenica je da su oba viđenja situacije ovih menadžera ekstremna i krajnje subjektivna. Međutim, možemo da postavimo pitanje koje od ovih viđenja je praktičnije. Odgovor na ovo pitanje je stigao nakon nekoliko meseci, kada su ovi menadžeri poslati u Afriku sa zadatkom da prodaju cipele. Nakon par meseci prodaje, mnogo više uspeha je imao onaj menadžer koji je tvrdio da bi za Afrikance cipele predstavljale atrakciju. Svakako, ne možemo u potpunosti da tvrdimo da one jesu bile atrakcija, ali je njegov početni pozitivan stav prema ideji doprineo da mnogo više truda uloži u njeno ostvarenje i shodno tome postigne bolji rezultat.

Da li ste autentični pesimista?

       Ivana sreće Mariju u kafeu na fakultetu i pita je kako je prošla na ispitima. „Užas. Verovatno nisam položila ni jedan.“, odgovara Marija. Nakon raspusta su se ponovo srele u redu za upis i Ivana kaže da je videla da je Marija položila sve ispite, i to sa dobrim ocenama. Pita je zašto je mislila da je tako loše uradila i zašto je mislila da će pasti sve ispite. Marija na to odgovara: „Pa, više volim da mislim unapred da će sve biti loše i da neću proći. Tako mi je lakše ako zaista padnem, ako položim, onda sam još zadovoljnija.“

       Stiče se utisak da Marija koristi pesimistički način mišljenja na vrlo praktičan način. Sa te tačke gledišta, izgleda da ako razmišlja pesimistički smanjuje se mogućnost frustracije. Suprotno, optimista koji očekuje da postigne određene rezultate, ukoliko do toga ne dođe, ostaje razočaran usled toga što njegova očekivanja nisu u skladu sa realnom situacijom.

       Ipak, mehanizam koji Marija koristi ne može se nazvati pesimizmom u pravom smislu reči. Pre bi se moglo reći da je to način na koji ona sebe štiti od mogućeg poraza i razočaranja, mehanizam odbrane. U dubini, ona je svesna da je dobro uradila ispite i da nema razloga za brigu. Ne bismo mogli da tvrdimo da je ovo „autentičan pesimizam“.

       Istinski, pravi pesimista nije svestan realne situacije. On kao da ima filter koji sve ono što mu se dešava boji u crno; on ne vidi moguće pozitivne ishode već samo one koji obeshrabruju.

Pravi pesimista nije svestan realne situacije. On kao da ima filter koji sve ono što mu se dešava boji u crno; on ne vidi moguće pozitivne ishode već samo one koji obeshrabruju.


Biti optimista

       Svi imamo svoje životne faze, i u odnosu na životne okolnosti reagujemo manje ili više optimistički, manje ili više pesimistički. Idelno je biti na sredini, odnosno posmatrati stvari na manje ekstreman način. Činjenica je da je pogled na svet koji je optimistički praktičniji. Kao što smo videli u predhodnom primeru koji se odnosio na menadžere, osobe koje imaju više samopouzdanja, koje više veruju u uspeh, imaju ujedno i veću šansu da taj uspeh postignu. Postoji i veliki broj naučnih istraživanja koja ovo potvrđuju; ljudi koji su optimisti su češće na dobitku na svim životnim poljima. Često nije važno samo ono šta možemo, nego i ono što mislimo da možemo. Takođe, izuzetno je važno i imati u okruženju ljude koji su optimisti, jer ako neko sa strane veruje da imamo sposobnosti da postignmo ono što želimo, veća je verovatnoća da ćemo i sami biti uvereni u to.

       Naravno, uz optimističan stav i verovanje u uspeh, važno je i da znamo kako da prihvatimo poraz, odnosno gubitak. Ukoliko nismo postigli ono što želimo u određenom momentu, to nikako ne znači da nećemo nikada postići. Optimista je upravo onaj  ko čvrsto veruje da izgubljena bitka ne znači i izgubljen rat i da je sve moguće popraviti s vremenom; ništa nije toliko crno kao što u nekom momentu može da izgleda.

Istraživanja pokazuju: Osobe koje imaju više samopouzdanja, koje više veruju u uspeh, imaju ujedno i veću šansu da taj uspeh postignu. Ljudi koji su optimisti su češće na dobitku na svim životnim poljima. Izuzetno je važno i imati u okruženju ljude koji su optimisti, jer ako neko sa strane veruje da imamo sposobnosti da postignmo ono što želimo, veća je verovatnoća da ćemo i sami biti uvereni u to. Uz optimističan stav i verovanje u uspeh, važno je i da znamo kako da prihvatimo poraz, odnosno gubitak.


Naučite da poštujete sebe

       Marija je trebalo da se pojavi na razgovoru u okviru konkursa za dodelu stipendije koji je organizovala skupština grada. U okviru tog razgovora, trebalo je da održi i malu prezentaciju koja ju je od svega najviše i plašila. Dugo se pripremala za taj razgovor, međutim, kada je došlo vreme da na njega ode, odlučila je da odustane. Iako su je roditelji i prijatelji nagovarali da ne posustane, i da nema šta da izgubi, nije promenila mišljenje.

       Često iza pesimističnig pogleda na svet stoji manjak samopouzdanja. Marija, jednostavno, ne veruje u svoje sposobnosti i ne veruje da može da uspe. Vrlo često ovaj nedostatak samopouzdanja predstavlja kočnicu ne samo za napredovanje, već i za samo iniciranje aktivnosti.

       Ovakav način razmišljanja je nužno menjati. Svi imamo pravo da pogrešimo, niko nije savršen! Onda kada stvari ne idu onako kako smo planirali i zamislili, nije smak sveta. Ako ne uspemo u nečemu iz prve, pa šta? Osim toga, ako ne probamo, nikad nećemo znati da li bismo uspeli. A ono što je još važnije, i ako pogrešimo, ostvarili smo napredak; iz grešaka se uči.

Treba da znate da:

Rezultati istraživanja pokazuju da osobe koje imaju optimističan pogled na svet u kome žive imaju veće mogućnosti da postignu uspeh i na privatnom i profesionalnom planu.

Na to da li ćemo na svet gledati sa optimističnim stavom utiče više faktora: prethodno iskustvo, trenutno psihičko stanje, stavovi ljudi kojima smo okruženi, kao i informacije koje imamo o određenoj situaciji.

Način na koji sagledavamo trenutnu situaciju kao i naše predikcije budućnosti određene su i našim načinom života.

Pesimisti su osobe koje veći značaj pridaju negativnim nego pozitivnim informacijama koje dobijaju od drugih.

Najveći rizik koji nosi pesimističan način razmišljanja jeste propuštanje mogućnosti zahvaljujući uverenju da ne postoji mogućnost da se uspe.

Rizik koji nosi optimističan način razmišljanja jeste da uvek postoji mogućnost da se precene mogućnosti određene situacije usled čega nastaje razočaranje.

Osobe koje su optimisti su mnogo prihvaćenije u društvu. Ljudi više vole da imaju u svojoj okolini one koji ih orabruju nego one koji stalno ističu negativne mogućnosti.


Najveći rizik koji nosi pesimističan način razmišljanja jeste propuštanje mogućnosti zahvaljujući uverenju da ne postoji mogućnost da se uspe.

Rizik koji nosi optimističan način razmišljanja jeste da uvek postoji mogućnost da se precene mogućnosti određene situacije usled čega nastaje razočaranje.

Osobe koje su optimisti su mnogo prihvaćenije u društvu.


Autor teksta

Smiljana Cvjetković