O.L.I. Metod

Metod Otklanjanja Lažnih Informacija

Metod Otkrivanja Lične Istine


O.L.I. Metod je naš “proizvod”, nastao kroz više od dve decenije psihoterapeutske prakse. Koristili smo u svojoj praksi brojne psihoterapijske metode: psihoanalizu, transakcionu analizu, bioenergetiku, geštalt, kognitivno bihejvioralne procedure...Vremena su se menjala, život je postajao sve teži, ljudi koji su nam se obraćali za pomoć imali su sve manje vremena i novca za dugotrajna istraživanja sopstvene ličnosti. Osetili smo da nam je potreban neki metod koji je prilagođen našim uslovima života, našim ljudima. Tako smo počeli da kreiramo O.L.I. Metod. Osnovni zadatak koji smo postavili sebi je da meod bude efikasan, da proces traje relativno kratko (nekoliko meseci), ali da ne bude “plitak”. Želeli smo metod koji ostavlja trajne pozitivne efekte na kvalitet života osobe koja prođe kroz taj proces. Da bi to bilo moguće, metod je morao da sadrži saznajne procedure kroz koje bi osoba mogla da napravi “poprečni presek” svoje ličnosti, shvati šta želi od života i kako to može da postigne, prepozna one snage u sebi koje ometaju samorealizaciju, otkrije i pojača svoje potencijale, napravi jasan plan-životnu strategiju koja vodi ka ispunjenju postavljenih ciljeva i razvije dovoljno sopstvenu motivaciju, samopouzdanje i volju da radi na ostvarivanju svojih ciljeva. U klasičnim psihoterapijskim pristupima osoba dođe kod psihoterapeuta i priča o svojim problemima. Postepeno se otvara i korak po korak ide ka dubljem razumevanju sebe. Takva procedura je dobra, i može biti efikasna, ali može i da potraje prilično dugo. Zbog toga smo razvili određene procedure koje vode osobu kroz proces samootkrivanja postavljajući pred nju određene zadatke-upitnike i vežbe koje se rade i van seansi sa psihoterapeutom. Ti O.L.I. protokoli ciljano navode osobu na traženje odgovora na ključna pitanja o sebi i svom životu, zahtevaju da precizno i napismeno napravi poprečni presek svog života i jasno formuliše svoje životne strategije. Osoba koja prođe kroz O.L.I. Metod u svojim rukama ima jasan i precizan “akcioni plan” za realizaciju svojih životnih ciljeva u svim važnim oblastima života-ljubavi, karijeri, finansijama, roditeljstvu, braku, zdravlju, ličnom razvoju...Koji su osnovni sastojci O.L.I. Metoda? Navešćemo neke:

Osoba koja prođe kroz O.L.I. Metod u svojim rukama ima jasan i precizan “akcioni plan” za realizaciju svojih životnih ciljeva u svim važnim oblastima života


Psihološki “antivirus program”

Od rođenja smo “bombardovani” ogromnim brojem informacijama-o sebi, o svetu, o tome kako funkcioniše život, šta je dobro a šta loše, šta je moralno a šta nije, kako treba ići kroz život...u tom procesu primamo i mnogo lažnih informacija koje usvajamo i orijentišemo se prema njima. Primamo lažne informacije o tome kakvi smo mi, kako funkcionišu međuljudski odnosi, kako možemo uspeti u zadovoljavanju naših bazičnih psiholoških potreba, šta se može očekivati od života...U sličnoj smo situaciji kao neko ko je stalno priključen na internet, a nema nikakvu “antivirus zaštitu”. Ljudi oko nas ubacuju se u naš sistem, “spamuju”, “hakuju”, pokušavaju da nas ubede, zavedu, prodaju nam neke svoje vrednosti...Naše društvo posebno emituje takve lažne informacije kao radioaktivni element. Urušen je sistem vrednosti, sve je relativizovano, mediji nas bombarduju imidžima, lažnim slikama i predstavama o životu i vrednostima. Ako se naš softver, naša psiha, prepuni lažnim informacijama može se desiti da se, kako kažu kompjuteraši, “zabaguje”-zakoči.

O.L.I. metod je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lažnih informacija o sebi i svetu, proces dolaženja do lične istine.

O.L.I. metod je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lažnih informacija o sebi i svetu, proces dolaženja do lične istine. Nije usmeren samo na «pacijente». Sa uspehom smo ga primenjivali na ljudima koji žele da usavrše svoje veštine življenja  (na vrhunskim sportistima, menadžerima, umetnicima...) Zadatak svakog čoveka je da otkrije kako funkcioniše život da bi bio kompetentniji da se u životu snalazi. Ali informacije o tome često primamo od osoba koje i same imaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lažna informacija vezana za neki bitan aspekt života koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblasti života. Lažna informacija je kao kompjuterski «bug» ili virus koji uništava «fajl» u kojem se nalazi. Virusi su skloni razmnožavanju, širenju. Lažne informacije su sklone da se generalizuju, uopštavaju.

       Stručnjaci za kompjutere razvili su programe čiji je cilj da otkriju «viruse» i eliminišu ih. O.L.I. metod je psihološki program koji ima sličnu ulogu u sistemu zvanom psiha. Njegova uloga je detekcija i otklanjanje lažnih informacija u sistemu uverenja čoveka koje su vezana za osnovne, bitne aspekte življenja-predstavu o sebi, predstave o međuljudskim odnosima, predstave o roditeljstvu, predstave o funkcionisanju čoveka, predstave o svetu i životu.

Stručnjaci za kompjutere razvili su programe čiji je cilj da otkriju «viruse» i eliminišu ih. O.L.I. metod je psihološki program koji ima sličnu ulogu u sistemu zvanom psiha. O.L.I. je psihološki “antivirus” program.


Emotivno računovodstvo


Svako čovekovo ponašanje usmereno je ka nekoj psihološkoj koristi. Čovek ništa ne radi ako od toga nema izvesnu dobit, ili korist. Ljudska bića, neprekidno, šta god radila, bave se određenim kalkulacijama u sopstvenom umu koje su, uglavnom nesvesna, preračunavanja odnosa zadovoljstva i nezadovoljstva koja određeni izbori i ponašanja koja proističu iz njih donose. To zovemo «psihološkom matematikom». Ljudi imaju individualne psihološko matematičke formule po kojima kalkulišu očekivanu dobit od određenih izbora i ponašanja. Te «lične psihološkomatematičke formule» određuju način ponašanja osobe i njen odnos prema sebi i svetu. Takve formule se izvode na «svetlost dana», u svest osobe koja prolazi kroz O.L.I. metod da bi se proverila njihova validnost. Da li naše unutrašnje kalkulacije daju realne rezultate? Da li dobro proračunavaju odnos «dobitka» i «gubitka» koji proističu iz naših stavova, sudova, procena, izbora i ponašanja? Firma koja nema dobro računovodstvo može da zapadne u velike probleme.

Čovek koji, svesno ili nesvesno, pogrešno kalkuliše dobit i gubitak koje proizvode njegovo ponašanje, misli, emocije, stavovi...može da “emotivno bankrotira”-zapadne u emotivnu krizu. Zato se u O.L.I. metodu uči “emotivno računovodstvo”.



Priča o Miletu “Fosni” i “Šabačkoj matematici”


Od Mileta zvanog “Fosna”(predpostavljate već da je Mile zidar) naučio sam šta je “Šabačka matematika” i to mi je dalo ideju za razvijanje psihološke matematike i emotivnog računovodstva. Mile Fosna je čovek koji je završio osnovnu školu i kao običan zidar otišao u svet “trbuhom za kruhom”. Sada je vlasnih jedne od većih građevinarskih firmi u Pragu. Međutim, nije mene Mile oduševio zbog svog poslovnog uspeha, već zato što živi jedan srećan i ispunjen život, okružen brojnom porodicom, decom i unucima, ženom koju voli...Mile je jedna od retkih osoba koje poznajem koja stvarno “živi kao čovek”. Prijatno je biti gost u njegovoj kući. Oseća se u vazduhu dobar život, radost, opuštenost, entuzujazam...Prosto, “da mu čovek pozavidi”.

-“Dobro, bre Mile,”, upitao sam ga u jednom trenutku kada sam osetio kako mu se divim, “u čemu je tajna tvog uspeha? Kako si uspeo sve to, a došao si kao golja, bez škole, bez ikoga svoga...?”

-”Pa, bato, sve uz pomoć Šabačke matematike!” (Mile je rodom iz Šapca)

-”Kakva ti je to, života ti, Šabačka matematika!?”

-” Pa, vidi bato, vi kad računate uz pomoć obične matematike počnete od početka papira, pa na kraju izračunate rezultat. U mojoj matematici ja počnem od kraja.”

-”Kako bre, Mile, od kraja!?”

-”Ja podvučem crtu na kraju papira, i tu napišem “meni treba da ostane ovoliko” , pa onda računam na gore, šta mi sve treba da bi mi ostalo toliko koliko sam planirao. I to ja ne računam tako samo u poslu, već u svemu što radim. U ljubavi, u braku, sa decom, sa prijateljima...”

-”Kako možeš u ljubavi da koristiš Šabačku matematiku!?”

-”Pa lepo. Ja napišem kako hoću da se osećam, a uvek hoću da se osećam kao čovek. Onda idem na gore, i napišem šta treba da radim, a šta da ne radim da mi tako i bude. Čim osetim da se ne osećam kao čovek zbog nečega što radim, ili ne radim, ja odmah menjam. Ne radim ništa što mi ne daje taj rezultat. To ti je Šabačka matematika. Prosto k´o pasulj, i uvek pali, samo ako stalno tako računaš.”

Au, bre Mile, pa ti si bolji psiholog od mene!”, rekao sam k´o iz topa, iskreno, i odlučio da “kupim znanje” od Mileta. Treba učiti od onih koji znaju. Miletovi životni rezultati, njegov “bilans stanja” i “bilans uspeha”, kako bi rekle knjigovođe, pokazivali su da ona zna kako se život živi. Od tada koristim “Šabačku matematiku” i u svom životu, i moram reći da mi je život mnogo bolji. Pokušavam da i druge naučim tome.


Toliko o Miletu i Šabačkoj matematici. Na narednim stranama pokušaću da vam objasnim šta je to O.L.I. metod i na koji način on može da bude od koristi ljudima koji žele da poboljšaju kvalitet svog života.

2 strana


Biti dobar čovek-uslov mentalnog zdravlja


Osnovni proces u O.L.I. metodu usmeren je upravo na razvoj ljubavi prema sebi, a samim time i prema drugoj osobi. Cilj metoda je da osoba postane dobar čovek.

Smatram da psihološki problemi kod ljudi nastaju upravo zato što se udaljavaju od svog prirodnog potencijala da budu dobri ljudi. Ono što zovemo psihoterapija, nije ništa drugo do vaspitanje čoveka da razvije svoj urođeni potencijal-dobar čovek. Kao što pametni roditelji definišu cilj vaspitanja-da im deca postanu dobri ljudi, tako i O.L.I. trener postavlja cilj rada sa klijentom-da ta osoba postane bolji čovek-da ostvari sopstvene pune potencijale za ljubav i rad.

Kada se ti potencijali ne ispunjavaju nastaje ono što nazivamo psihološkim problemima ili poremećajima. Ljudsko biće nije relativan pojam. Sve što nam je potrebno od «opreme» da budemo «dobar čovek», a time i ispunjena i zadovoljna ljudska bića koja vole sebe i druge, dato nam je u genima. Sve već imamo, i potrebno je samo da to realizujemo. Neostvarivanje tih urođenih potencijala ima svoju cenu-nisko samopoštovanje, nedostatak ljubavi prema sebi, poremećaji u odnosima sa drugima i životom.

Ako to već imamo, zašto ne volimo sebe jer je potencijal u nama? Možda ne znamo, nismo sveni da imamo te potencijale? Onda nam je potrebno da Otkrijemo Ličnu Istinu. Možda su nas ubedili da nismo dovoljno vredni da bi nas voleli, i da bismo voleli sebe. Onda je potrebno da Otklonimo Lažne Informacije. To što neki ljudi od kojih smo zavisili i koji su imali bitan uticaj na naš život nisu dovoljno voleli sebe, pa nisu bili sposobni da na pravi način vole i nas, ne govori o nama već o njima. Informacije o sebi koje smo dobili gledajući sebe kroz njihove oči nisu istinite. To su lažne informacije. Da bismo došli do lične istine, do pravih informacija o sebi, potrebno je da odstranimo one lažne. Time se bavi O.L.I. metod, sa ciljem da vaspitanici dođu do dubokih saznanja o sopstvenoj vrednosti (onoj koja se krije u njihovoj autentičnoj ličnosti) i vrednosti drugih ljudi. Time će postati bolji ljudi, a time i psihološki zdravi ljudi. Jedini način da se bude psihološki «zdrav» čovek koji voli sebe (svoje stvarno biće, a ne narcistički lažnu sliku o sebi) je da se bude «dobar čovek». To je zakon koji je ugrađen u strukturu ljudske prirode. Ovaj zakon je čvrst kao i fizički zakoni, kao zakon gravitacije, i niko nije izuzet iz njega.

Možda vam sve ovo zvuči kao hrišćanska moralna propoved, a ne psihološko štivo. Videćete da se pojam «dobar čovek» u velikoj meri podudara sa porukama koje Gospod daje u Svetom Pismu o tome kakav čovek treba da bude jer je stvoren «po liku Oca svoga». Bili vernici ili ne, verovali u to da nas je takvima stvorio Bog, ili evolucija, ili vanzemaljci... ali činjenica je da čovek ima u sebi ugrađene neke «standarde», neke potencijale, «talente», koji su u isto vreme i naši razvojni, životni zadaci. Neispunjavanje tih zadataka dovodi do toga da ne volimo sebe, a time i da razvijamo unutrašnje sukobe, rastrzanost, neslaganja...i psihološke probleme iliti poremećaje.

Za neispunjavanje obaveza prema samima sebi (potencijalima svoje autentične ličnosti) kažnjavamo sami sebe. Zbog tih kazni ljudi se obraćaju psihoterapeutima. Kazne ih bole, i oni bi da ih se reše. Hteli bi da se oslobode bola i kazni, a da ne ispune svoju obavezu prema sebi, obavezu da postanu dobri ljudi. E, to ne može. Ne zato što psihoterapeuti to ne bi hteli. Neki bi i hteli. Ne može zbog toga što to ne dozvoljava zakon ugrađen u ljudsku prirodu (ko god da ga je ugradio). Pa, kad je već tako, a tako je, zar nije pošteno ljudima koji se obraćaju psihoterapeutima to i reći: «Psihološki zakon koji je ugrađen u ljudsku prirodu kaže da je jedini način da se stvarno oslobodite svojih psiholoških problema to da postanete dobar čovek».

Mnogi će reći da čovek ima u sebi i potencijale za zlo, za to da postane zao čovek. I to stoji. Ali, ako ne razvije svoje potencijale za zlo čovek neće biti kažnjen nedostatkom ljubavi prema sebi i nedostatkom samopoštovanja. Ako ne razvije potencijale za zlo čovek neće imati psihološke probleme i poremećaje. Tako da nije neka šteta ako se ti potencijali i proćerdaju.

Jedini način da se bude psihološki «zdrav» čovek koji voli sebe (svoje stvarno biće, a ne narcistički lažnu sliku o sebi) je da se bude «dobar čovek». To je zakon koji je ugrađen u strukturu ljudske prirode.



Kakav je čovek taj «dobar čovek»?


  1. Dobar čovek ne laže ni sebe ni druge.


Može li čovek da preživi u ovom šašavom svetu a da ne laže? Makar malo? A šta je malo? Koliko grama laži se može smatrati malim laganjem? Da li je, možda, to postajanje dobrim čovekom opasna stvar? Zar neće svi oni koji lažu biti u nekoj prednosti? «Zamisli kad bi otvoreno rekao šefu šta mislim...ili ženi (mužu) za švalerku...Pa ne da se ne bih izlečio, već bi sebi na vrat natovario još veću bedu!...», reći će neki.

To su psihoteraputi radili i do sada. Učili su ljude da ne lažu prvo sebe, a posle i druge. Za početak, da budu iskreniji u trapijskom odnosu, da ne lažu sebe i terapeuta, a posle... Posle im je sve teže da budu u odnosima u kojima ima puno laži, pa će učiniti sve što mogu da te odnose promene, ili da izađu iz njih...I tako čovek dođe do toga da izbaci laži iz svog života. Došli ste da se oslobodite patnje, a dobili ste nešto što niste tražili. Što vam s jedne strane prija, osećate se bližim sebi, ispunjeniji...ali vas i košta...izgubili ste mnoge odbrambene mehanizme zasnovane na samolagarijama i shvatili da ste odgovorni za mnogo toga što vam se dešava u životu. Možda je pošteno da vam se to odmah kaže na početku. Ako «kupite» nešto što se ispostavi kao vredno, red je da, na početku, znate i koliko to «košta». Ne mislim na cenu seansi koje vam psihoterapeut naplaćuje, već na onu drugu cenu, cenu promene. Biti dobar čovek ima velike prednosti, ali i cenu koštanja.


Cenovnik životnih odluka


U O.L.I. metodu radi se na tome da se čoveku što jasnije predstavi «cenovnik životnih odluka». Sve ima svoju cenu. Šta god radili u životu, menjali se ili ostajali isti, platićete određenu cenu. Dobro je da znate šta je to. Vaša osećanja, doživaj sebe i života, to je cena koju plaćate za određene životne odluke. Nije isto ako kažete sebi «ne znam šta me je spopalo. Nešto sam sav depresivan, bezvoljan...ne znam zašto...» ili «Dono sam određne odluke, radim neke stvari koje za posledicu imaju to da se osećam tako i tako...» U ovom drugom slučaju nije vas ništa spopalo, već ste samo platili cenu za neke svoje izbore. Ako nećete da plaćat tu cenu, napravićete druge izbore. Loša vest je-vi ste odgovorni za svoja osećanja. Dobra vest je-imate moć da upravljate svojim životom.

Šta god radili u životu, menjali se ili ostajali isti, platićete određenu cenu. Dobro je da znate šta je to.


Zašto je laž toliko loša za psihu

kad može da bude prilično korisna u životu?


       Gotovo sve teorije koje su iskrsle iz psihoterapijskih pravaca, ili psihoterapijski pravci koji su iskrsli iz teorija ličnosti, govore o tome da je istina lekovita, a da je laž uzrok psiholoških problema. Mada će se to činjenica uglavnom naći izrečena drugačijim rečima, ona stoji kao pozadina svih takozvanih «otkrivajućih», psihodinamskih terapija i psihoterapijskih metoda. Možemo mi pričati o mehanizmima odbrane, potiskivanju, reaktivnoj formaciji, racionalizaciji...ali, sve su to različita imena za načine na koje čovek može da laže sebe i druge. Istina se može svesti na sledeće: Čovek izobličuje realnosti, sopstvenu istinu, nesvesno ili svesno, da bi se zaštitio od neprijatnih osećanja. Čovek laže, svesno ili nesvesno, zato što od toga ima neku korist-izbegava nešto neprijatno. Ta korist ne mora biti zdrava korist. Može nas štititi od neprijatnosti i bola, ali u isto vreme i zaustavljati razvoj naše ličnosti i time nam nanostiti veću štetu od koristi. Kao što kaže poslovica «Skuplja Dara nego mera.»

Često nismo svesni odnosa štete i koristi koju imamo od sopstenih izbegavanja istine.  Tada je «psihološka matematika», «emotivno računovodstvo» i «cenovnik životnih odluka» spasonosno rešenje.



«Zakoni psihodinamike»


       Iz velikog broja takvih analiza unutrašnjih psihološkomatematičkih formula u radu sa ljudima izveo sam «statistiku» koja je, nedvosmisleno, ukazivala na određene psihološke zakone. Ti zakoni, čvrsti poput zakona u fizici, kažu:


-Prvi zakon psihodinamike-«Zakon potiska»-«Svaka laž, uronjena u psihu ili um, istiskuje onu količinu samopoštovanja i psihološkog zdravlja kolika je «zapremina» te laži.» ili, drugačije izraženo: «Stepen u kojem čovek, svesno ili nesvesno, laže sebe ili druge obrnuto je proporcionalan stepenu u kojem se približava idealu «dobar čovek», to jest psihičkom zdravlju.


-Drugi zakon psihodinamike «zakon spojenih laži» (izveden iz prvog) glasi: «Stepen u kojem čovek, svesno ili nesvesno, laže sebe, srazmeran je stepenu u kojem laže i druge»


-Treći zakon psihodinamike, «zakon spojenih sudova» glasi: «Sudovi o sebi spojeni su sa sudovima o drugima». Kako sudiš o sebi, tako sudiš i o drugima.

Ovaj zakon, međutim, ima dve ravni ispoljavanja u kojima je, naizgled, kontradiktoran samom sebi:

Površinski nivo: «Umanjujući sebe, čovek uzdiže druge. Umanjujući druge, čovek uzdiže sebe.»

Dubinski nivo: «Umanjujući sebe, čovek umanjuje i druge. Uzdižući sebe čovek uzdiže i druge.»

Manifestni nivo zakona spojenih sudova je lako primetiti. Osobe koje umanjuju sopstvenu vrednost i odriču se svojih moći veličaju vrednost i sposobnosti drugih. Ako se smatraju nesposobnima, na primer, da vode računa o sopstvenom zdravlju, veličaće sposobnosti, znanja i titule lekara. Ako se smatraju nesposobnima da upravljaju sopstvenim životom tako da im on pruža zadovoljstvo i ispunjenost, veličaće psihoterapeuta. Svoj «centar kontrole», kako se u psihologiji označava subjektivni doživljaj o tome gde je mesto kontrole, gde je smešten uzrok dešavanja u našem životu, premestiće spolja, u drugu osobu, u autoritet. Time će uniziti sebe, a uzdići drugoga. Naravno, prividno. Psihoanalitičarima je dobro poznata pojava takozvanog «pozitivnog prenosa» i «prenosnog izlečenja». Obično se pozitivan prenos javlja na početku psihoanalize kada klijent veliča psihoanalitičara (prenoseći na njega «pozitivna» osećanja, očekivanja, stavove vezane za osobe iz detinjstva (obično roditelje). Poznato im je, međutim, i to da su efekti «prenosnog izlečenja» i «pozitivnog prenosa» kratkotrajni i površinski. Do razrešenja takozvane «transferne neuroze» ne može doći dok na površinu ne ispliva i «druga strana medalje»-negativan prenos, negativna osećanja, stavovi i očekivanja vezana za značajne osobe iz prošlosti. Tek kad se taj «čir» iscedi, dolazi do razvoja realnog odnosa između analitičara i analizanta, i do stvarnih pozitivnih osećanja.


Umanjivanje sebe pred drugim je izraz nepoverenja

       Proces se, obično, odvija ovako. Analizant umanjuje sebe veličajući analitičara. Tek kad stekne određenu dozu poverenja u svog analitičara, on mu pokazuje i drugu stranu medalje. Zašto bismo pred nekim koga smatramo stvarno vrednim, razumevajućim, dobrim čovekom, umanjivali sebe, a uzdizali njega? Pa, zato što mu, u suštini, ne verujemo već mu se udvaramo. Podilazimo mu. Tako se štitimo. Samim tim što se lažima štitimo od njega, mi pokazujemo da mu ne verujemo i da ga ne smatramo baš tako «dobrim» kao što prikazujemo. Ne možemo umanjivati sebe pred nekim, a da time ne umanjujemo i tog drugoga. Kada mu ukažemo poverenje time što izrazimo i negativna osećanja prema njemu, sumnje, ambivalenciju...uzdigli smo sebe jer smo sebi dali pravo da izrazimo ono što doživljavamo kao istinu. Time smo uzdigli i onoga kome to iznosimo jer ga smatramo dostojnim istine. Možda ga pogrešno vidimo, možda su naša osećanja prema terapeutu nerealna, prenesena sa osoba u prošlosti koje su doprineli da se ogradimo lažima...Ali, time što smo dozvolili tim osećanjima, mislima i stavovima da izađu na svetlo dana, da ih otvoreno kažemo svom terapeutu, otvorili smo mogućnost i da proverimo koliko njemu sve to «pristaje», koliko je realno zasnovano na njegovim osobinama ličnosti i ponašanju. Dakle, na dubljem psihološkom nivou, svako umanjivanje sebe pred drugom osobom je, u isto vreme, i umanjivanje te osobe. Uzdizanje sebe otvaranjem ka istini pred drugom osobom je i uzdizanje te druge osobe. Ona postaje dostojna našeg poverenja, naše istine. Dali smo joj šansu. Komunikacija lažima, koliko god ona bila «udobna» ili «ugodna» drugoj osobi, umanjivanje je i te osobe, i onoga koji takvu komunikaciju pokreće. Ona je odraz nepoverenja iza kojega se kriju negativne misli, osećanja i stavovi prema drugome, a i prema sebi. Kako sudimo sebi, tako sudimo i drugima. Ovaj psihološki zakon nije spolja nametnut, nije proistekao iz nekih «tablica vrednosti» koje su čoveku nametnute. On je utkan u prirodu čoveka, u način njegovog funkcionisanja.

Ne možemo umanjivati sebe pred nekim, a da time ne umanjujemo i tog drugoga. Kada mu ukažemo poverenje time što izrazimo i negativna osećanja prema njemu, sumnje, ambivalenciju...uzdigli smo sebe jer smo sebi dali pravo da izrazimo ono što doživljavamo kao istinu. Time smo uzdigli i onoga kome to iznosimo jer ga smatramo dostojnim istine.



Kako Mefisto naplaćuje svoje usluge


Da odgovorim na pitanje koje sam postavio u podnaslovu: Zašto je laž toliko loša za psihu kad može da bude prilično korisna u životu? Zato što je laž umanjivanje sebe, a time i drugoga. Od laži čovek može da ima određenu korist. Može da ga zaštiti od neprijatnih osećanja, da ne vidi nešto što mu ne prija, da ne oseća neki bol...ali, to ima svoju cenu koja je veća od onoga što je nameravao da «kupi». Lažući sebe, čovek gubi sebe. Gubi svesnost o svojoj suštini, o svojim stvarnim, suštinskim potrebama, o svojim potencijalima za otvaranje ka svetu, za ljubav, za kreativnost, rad, zadovoljstvo i ispunjenost. Tako čovek umanjuje sebe. Lažući sebe, on nužno laže i druge jer im ne otkriva svoju stvarnu sopstvenost već neko fitkivno, socijalno ja, koje je «bleda senka» onoga što on stvarno jeste, njegovih izvornih potencijala. Time ih čini nedostojnima sebe, i nudi im nešto što misli da oni misle da je prihvatljivo. Time im, zapravo, kaže da nisu dostojni istine, kao što je nije dostojan ni on sam, to jest umanjuje ih kao i sebe. Da, laž umanjuje čoveka. Zato su «usluge» koje ona pruža previše skupe da bi se isplatilo koristiti ih, osim kada nemamo drugog izbora. Kada smo mali i nejaki, možda i nemamo drugog izbora ako smo suočeni sa izrazito bolnim situacijama i odnosima. Ali, kad odrastemo taj izbor postoji ako hoćemo da ga napravimo. Imamo mogućnost izbora i odgovorni smo za njega.

Laž umanjuje čoveka i stvara psihološke probleme. Zato su «usluge» koje ona pruža previše skupe da bi se isplatilo koristiti ih, osim kada nemamo drugog izbora.


Može li se emotivno bankrotirati

Pogrešna psihološka matematika i netačno emotivno računovodstvo mogu dovesti do emotivnog bankrotiranja. Ako prepoznamo tipične psihološkomatematičke kalkulacije osobe možemo sa velikom sigurnošću i predvideti da li će, kada i kako emotivno da bankrotira.


Svaka psihološka metematika koja se ne zasniva na poznavanju gore navedenih zakona koristi pogrešne formule za proračunavanje odnosa dobitak-gubitak, i time dovodi do negativnog životnog rezultata. Čovek «ulazi u minus», psihološki, emotivni minus. Zbog tog minusa ljudi se obraćaju psihoterapeutima. Svesni su da imaju neki minus, neku patnju, falinku, muku, prazninu, simptom...ali, ne znaju odakle im taj minus, kakve veze oni imaju sa tim...Ljudi često osećaju da ih je taj minus, koji je posledica njihove pogrešne psihološke matematike, naprosto snašao, desio im se «neopravdano i ničim izazvano». Najveći problem za psihoterapeuta je da ih dovede do toga da shvate kako svoj minus prave sami, svojim načinom percepcije, tumačenja stvarnosti, svojim nesvesnim (i svesnim) samoobmanama i ponašanjem. Ja ne kažem da je čovek kriv za sopstvene psihološko-emotivne minuse, jer je mnogo spoljašnjih uticaja doprinelo tome da postane takav kakav jeste. Ali, kažem da je odgovoran. Odgovoran znači da ima mogućnost izbora da na adekvatniji način odgovori na životne izazove, situacije i odnose sa kojima se suočava. Ljudi izbegavaju da budu svesni svog doprinosa sopstvenim minusima da bi izbegli sopstvenu odgovornost za vlastiti život i psihičko «zdravlje». Bez shvatanja i prihvatanja sopstvene odgovornosti za svoje «dobro» čovek neće promeniti ništa kod sebe što bi ga moglo dovesti do psihološko-emotivnog «plusa», do dobrobiti. Nije teško zaključiti da je, prema psihološkim zakonitostima o funkcionisanju ljudske prirode, a ne prema nekom spoljašnjem moralnom kodeksu, nužno da dobar čovek ima i sledeću osobinu-Odgovornost.


  1. Dobar čovek je odgovoran prema sebi i drugima


Odgovornost. U korenu reči ove ljudske osobine leži i njena osnovna funkcija. Odogovornost je adekvatan odgovor na zahteve situacije. Odgovornost je neprestano osluškivanje, skeniranje stvarnosti, koje ima za cilj da odredi i da najadekvatniji odgovor na tu stvarnost. Odgovornost znači realnost, objektivnu procenu stvarnosti. Odgovornost znači sposobnost da se proceni koji je odgovor na situaciju će dati najbolje rezultate. Odgovornost je spremnost da se takav odgovor i pruži.

Dobar čovek, dakle, shvata i prihvata da je odgovoran za sopstvenu percepciju sebe i sveta, kao i za odgovore koje daju reagujući na stvarnost. On se ne vadi na druge. Priznaje sopstvene doprinose i dobrom i lošem što mu se dešava u životu. To mu daje moć, jer uzrok zbivanja stavlja na pravo mesto-u sebe. Tu, u sebi može da napravi najveće promene i time najviše doprinese svom psihološko-emotivnom plusu.


Dobar čovek je odgovoran za:

a. Sopstvenu percepciju sveta, drugih ljudi. Za svoja tumačenja stvarnosti i sliku sveta koju stvara na osnovu tih tumačenja.

  1. Stvaranje predstave o sebi, svojim potencijalima, dobroti, osobinama.
  2. Odgovore koje daje i posledice koje iz tih odgovora proizilaze.
  3. Ostvarivanje sopstvenih potencijala.
  4. Očuvanje svog zdravlja
  5. Odnose sa drugim ljudima
  6. Svoj odnos prema planeti na kojoj živi i živim bićima, čovečanstvu, naciji, društvu.


Ne plaćajte više nego što je nužno


Naravno, nije udaljavanje od ugrađenih standarda ljudske, od naše autentične ličnosti,  jedini izvor patnje za čoveka. Spoljašnji svet mu može doneti mnogo patnje. Ali, odstupanje od standarda dobrog čoveka je minus, «greh» i patnja koju čovek bira sam, i time najviše gubi svoje samo-poštovanje i psihičko «zdravlje». Da bi se zaštitila od spoljašnjih izvora patnje  ljudska bića često biraju da izdaju sopstvene prirodne potencijale, odbrane se samoobmanama i zadrže takve «olakšavajuće» mehanizme samozaštite. Međutim, cena izdaje sebe je mnogo veća od bola koji nam zadaje spoljašnji svet. Naučite da ne plaćate više nego što je nužno.

4 strana


Kako se sprovodi O.L.I. metod

Kako se možete uključiti u O.L.I. avanturu rada na sebi


O.L.I. metod sa sprovodi na više različitih načina, iako svaki od njih vodi ka istom ciju i rezultatima. Različiti načini postoje da bi se zadovoljile različite potrebe ljudi koji žele da učine nešto za sebe kroz O.L.I. proceduru. Koji su to načini?


  1. Individualne O.L.I. seanse-Neki ljudi ne žele da rade u grupi, iako je rad u grupi jeftiniji, a ima i neke svoje prednosti (pozitivna atmosfera grupe može da podstakne na promene. Osoba u grupi ima mogućnost da vidi i kako drugi ljudi rešavaju svoje probleme, da testira svoje promene u socijalnom okruženju, da vidi kako širi krug ljudi reaguje na njene promene...). U individualnom radu osoba ima kompentno vreme jednočasovne seanse za sebe.  To pruža mogućnost sigurnijeg otvaranja (ne ulazi u rizik otvaranja pred ljudima koji nisu profesionalci i lakše joj je da iznosi lične stvari) i sticanja dublih uvida u sebe. Osoba dobija i određene zadatke (popunjavane O.L.I. upitnika) i odgovori na zadatke su tema sledeće seanse. Na taj način se skraćuje period potreban za postizanje željenih promena jer je osoba aktivna u samoistraživanju i van O.L.I. sansi na struktuiran način-protokoli koje popunjava vode je kroz proces. Seanse se održavaju 1-2 puta nedeljno, mada se može raditi i sa manjom učestalošću.
  2. O.L.I. grupni rad-prednost rada u O.L.I. grupama je u tome što su dolasci daleko jeftiniji od individualnih seansi (3 puta), kao i to što sama grupa pruža brojne mogućnosti za upoznavanje načina na koje drugi članovi grupe izlaze na kraj sa sopstvenim problemima, grupa stvara pozitivnu atmosferu želje za promenama. Članovi grupe podržavaju i inspirišu jedni druge za pozitivne promene. Grupa nudi mogućnost da osoba proveri svoje nove obrasce ponašanja u emotivno pozitivnom soijalnom okruženju. Grupa podstiče motivaciju za ostvarivanje cijeva. Članovi grupe često komuniciraju i podstiču jedni druge i van grupnih sastanaka. Često se razvijaju nova prijateljstva i širi «krug podrške», ljudi u koje s ima povrenje i koji su na sličnom putu. O.L.I. grupe se obično sastaju jednom nedeljno u trajanju od 1,5-2 sata u večernjim terminima. Grupa se sastaje onoliko dugo koliko članovi grupe osećaju da im je potrebno( obično od 3-6 meseci). Neki članovi se okupljaju i u trajnije, «napredne» O.L.I. grupe za kontinuirani rad na sebi. Te grupe se ne bave samo rešavanjem određenih problema koji muče članove grupe već razvojem kapaciteta članova, istraživanjem potencijala njihovih ličnosti, kreativnih potencijala, talenata, proširivanjem svesnosti, intlektualnih i duhovnih puteva samoaktualizacije.  
  3. Tematske O.L.I. radionice-za razliku od O.L.I. grupe u kojima se članovi bave svim značajnim oblastima svog života, tematske radionice okupljaju ljude koji žele da se bave određenim područjima života u kojima imaju probleme, žele neke promene ili žele da steknu određena znanja i veštine. Tematske radionice takođe traju 1.5-2 h, odvijaju se jednom nedeljno u večernjim terminima, i obično traju mesec dana(4-5 radionica na jednu temu). Trajanje radionica se može produžiti ako članovi grupe to žele. Onda se formira napredna grupa za rad na određenu temu koja se sastaje dok članovi grupe osećaju potrebu za radom u grupi. Prednost rada u tematskim radionicama je ta što su «svi u istom čamcu»-sve članove interesuje upravo tema zbog koje su došli, i razgovor se ne širi na ona područja života koja nisu u žiži interesovanja nekih članova. Sa druge strane, ljudi ubrzo shvate da su sve oblasti života međusobno povezane, pa se dešava da članovi koji su krenuli na jednu tematsku radionicu nakon nje pređu u drugu ili se uključe u trajnu O.L.I. grupu. Ne retko oni koji su došli zbog problema u vezi ili braku na radionicu «umeće ljubavi» shvate da «moraju da porade na sopstvnoj ličnosti», pa se uključe u radionicu «autentična ličnost» ili shvate da su im potrebne veštine za bolje organizovanje svog života pa krenu na «životne strategije». I u ličnom razvoju važi ona sentencija da «Svi putevi vode u Rim». Sve je povezano.  Najposećenije tematske radionice su «Autentična ličnost», «Životne strategije», «Umeće ljubavi-veštine komunikacije», «Trening za samopouzdanje», «Analiza snova», «Veštine roditeljstva», «Vladanje stresom»...


«Životne strategije»-uči se: Kako izvršiti sistematsku samoprocenu? Koji su najčešći uzroci neuspeha i uspeha. Metode kreiranja uspešne životne strategije. Postavljanje ciljeva. Određivanje prioriteta. Analiza ciljeva i definisanje zadataka. Upravljanje vremenom. Akcioni plan. Kako sačiniti efikasan ugovor sa samim sobom.

«Autentična ličnost»-uči se: Kako da otkrijete i afirmišete vašu autentičnu ličnost. Koliko odstupate od svojih punih potencijala. Otkrićete odsudne trenutke, odlučujuće izbore i centralne ljude koji su vas formirali takve kakvi ste sada. Promenićete sliku o sebi i osloboditi snažnu kreativnu energiju.

«Umeće ljubavi-veštine komunikacije»-uči se: Kako da otkrijete svoje stvarne potrebe, motive za izbor partnera, i jasno definišete ciljeve vaše veze. Koje su najčešć greške pri izboru partnera, «mitovi» sa kojima ulazimo u odnose, o tipičnim greškama koje narušavaju odnose, kako ih prevazići, o različitosti percepcija muškaraca i žena, o načinima za prevazilaženje razlika, o uticaju odnosa prema samom sebi na vezu.  Uče se veštine za konstruktivno građenje odnosa u kojima se razvijaju oba partnera.

«Trening za samopouzdanje» -uči se: Šta je samopouzdanje i samouverenost. Kako se stiče i razvija. Kako s razvija samopoštovanje. Unutrašnji dijalog-kako ga prepoznati i otkloniti negativne poruke koje upućujemo sami sebi. Asretivni trening-trening samopotvvrđivanja i slobodnog ispoljavanja.

«Veštine roditeljstva»-uči se: Koje su razvojne potrebe deteta u određenim uzrastima, kako ih zadovoljiti. Najčešći sukobi sa detetom i kako ih rešiti. Najčešće greške roditelja, kako ih otkloniti, koji su efikasni modeli roditeljstva i dobre “cake” za modeliranje ponašanja deteta.

«Vladanje stresom»-uči se: veština za prepoznavanje stresa i odbranu od njega.Kako da promenite vaša  tumačenja stvarnosti koja vas uvode u stres, da kontrolišete svoju fiziologiju-puls, pritisak, perifernu cirkulaciju, reakciju kože...Videćete kako utiče stres na vas i kako ga možete kontrolisati, uz pomoć najsavremenije elektronske opreme( biofidbek i neurofidbek uređaji).

“Analiza snova”-radionica za radoznale, one koji žele da razumeju značenje svojih snova, da razumeju fenomen sna i načine na koji se snovi mogu analizirati uz pomoć psiholoških metoda


  1. Seminari-Seminari su oblik prenošenja znanja kroz koji odgovara ljudima koji žele da u kratkom periodu dobiju informacije i znanja koja su im potrebna za rešavanje određenih životnih problema. Često su seminari uvod u naše radionice. Preko jednodnevnih seminara se zainteresovani upute u neku od naših aktivnosti, pa zatim odluče da stečeno znanje uvežbaju na radionicama. Seminari su uglavnom jednodnevni-6 sati, i odvijaju se preko vikenda. Najposećeniji su seminari «Nemoguće dete-ADHD-deficit pažnje i hiperaktivnost kod dece»( Posećuju ih roditelji ali i prosvetni radnici psiholozi, pedagozi), «Vladanje stresom», «Psihologija uspeha».



Besplatne radionice: Ove radionice vode mladi psiholozi i apsolventi psihologije pod našom suprvizijom. Besplatne radionice su: «Kako pomoći prijatelju u krizi», «Trening krativnosti i pozitivnog mišljenja», «Grupa podrške roditeljima teške dece».

Besplatno online savetovalište i psihološki forum: Na našem sajtu www.akadmijauspeha.com možete postavljati pitanja vezana za probleme koji vas muče, i dobićete besplatne savete. Na forumu sajta možete diskutovati o raznim psihološkim temama i razmenjivati mišljenja i znanja sa učesnicima foruma. Posetite naš sajt i družite se sa nama.


Promene u oglasu

O.L.I. Metod:

-Individualne seanse

...................................

-O.L.I. Grupni rad

................................

-Tematske O.L.I. radionice:

*«Životne strategije»

*«Autentična ličnost»

*«Umeće ljubavi-veštine komunikacije»

*«Veštine roditeljstva»

*«Trening za samopouzdanje»

*«Vladanje stresom»

*“Analiza snova”

Ostaje isto

Seminari:

-«Nemoguće dete-ADHD-deficit pažnje i hiperaktivnost kod dece»

.........................................

“Vladanje stresom»

...................................

«Psihologija uspeha»


P.S. Ako je prva kolona pretrpana možeš da suziš treću. Ne moraju baš da budu iste širine