1. strana



Konflikti, pojam, vrste, načini rešavanja



Konflikt je neizbežna pojava u našim životima, od rođenja pa do smrti. Ako se konflikt definiše kao sukob interesa, jasno je da možemo doživeti najrazličitije vrste konflikata sa najrazličitijim ljudima, kao i samim sa sobom. Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, štaviše on jako često može rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime. Do danas je napisano veoma mnogo knjiga o različim vrstama konflikata, kao i o načinima rešavanja istih. Ako zanemarimo detaljne podele, možemo se osvrnuti na ono što je najbitnije, a to je rukovanje konfliktima i pozitivne stvari koje iz njih možemo dobiti. Iz konflikta skoro uvek možemo da izađemo zadovoljni ili bar poučeni, a ne kako to implicitno važi - poraženi i osujećeni.

Osnovno pitanje je da li su konflikti poželjni ili ne?  Zavisno od toga kako reagujete kada se nađete u konfliktnoj situaciji, odgovor može biti pozitivan ili negativan. Mnogi ljudi kada su u sukobu reaguju suženim obimom pažnje, ne promisle dovoljno o svim aspektima situacije, ponašaju se naglo, reaguju telesno umesto misaono. Ako ste od tih ljudi, verovatno smatrate da je konflikt nepoželjan. Sa druge strane, manji broj ljudi smatra da konflikt otvara vidike, da je prilika za promišljenje i reorganizovanje postojećeg stanja, da ruši status quo i da pokreće na bolje. Tako, oni smatraju konflikt poželjnim. Čak iako nikada niste razmišljali o (ne)poželjnosti konflikata, možete naučiti veštine rukovanja istim. Možete sebi priuštiti da kada se nađete u sukomu sa sobom, sa drugima ili sa čitavom grupom ljudi, koristite dobro utvrđene strategije za rešavanje konflikata. To se sve može postići pravilnim razmišljanjem i vežbanjem. Pre toga, trebalo bi opisati najčešće vrste konflikata i obrazložiti njihove potencijalne pozitivne aspekte.

Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, štaviše on jako često može rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime.


Rani konflikti


Danas važi shvatanje da bez konflikta nema razvoja. Pošto značenje reči konflik potiče iz latinskog i u prevodu znači udar, šok, može se shvatati šire nego što je uobičajeno. Naime, u ranom detinjstvu, bez izvesne vrste šoka nema ni napretka. Svaka razvojna faza nosi poneki šok. Bebi je šok kada je gladna, a majka istog trenutka nije tu da je nahrani. Međutim, ovaj šok, odnosno mala frustracija, pomaže bebi da vremenom shvati da majka nije deo nje, njeno oruđe za hranjenje, i da počne da uvažava činjenicu da postoji na ovom svetu neko osim nje. Bez ove vrste šoka, beba ne bi bila u stanju da se normalno razvija. Ako odemo malo dalje u detinjstvo, kada dete već ima svest, nameru i mogućnost rasuđivanja, nalazimo mnoge druge korisne «šokove» koji pospešuju razvoj. Na primer, polazak u vrtić je jedna vrsta šoka. Tada dete uči da se postepeno odvaja od roditelja, dolazi u situaciju da bazičnu sigurnost stečenu u svom domu, menja za jedno mnogo nesigurnije mesto, ali na to mestu dobija šansu za učenje novih veština. Kada dete prihvati da je obdanište mesto na kom će provoditi neko vreme, ono pokušava da se uklopi u grupu dece. Tada uglavnom nastaju novi konflikti. Deca nemaju potrebe da izlaze u susret pridošlici na način na koji to rade topli roditelji. Deca se često međusobno sukobe, želeći da zadovolje svoje potrebe, a ne obazirući se na tuđe. Ovo je još jedan konflikt koji najčešće rezultira pozitivno sazrevanjem i uviđanjem da u životu moramo praviti izvesne kompromise, ili da moramo učiniti nešto značajno da bismo bili prihvaćeni kao vođa, te broj kompromisa svesti na minimum. Generalno, ovakvi sukobi mogu da motivišu dete da se bori za svoje mesto. Međutim, ako nije bilo dovoljno «konflikata» u prethodnim fazama, moguće je da se dete ni u ovom neće snaći dobro. Tako bi ono moglo da se povuče od drugara i da pati za majkom koja je ispunjavala sve želje. Već ovde može da se vidi suština izlaženja na kraj sa konfliktima.


Nama treba priprema i obuka za život i rešavanje sukoba. Ako tu pripremu ne dobijamo adekvatno, naićićemo na preprake koje ćemo naknadno učiti da rešavamo. Tada konflikt može biti bolan, ili čak razoran za nas.

Poenta je u sledećem: od rođenja stupamo u neke vrste konflikata, jer su oni apsolutno neizbežni. Najbolje što možemo učiniti za sebe je da što pre naučimo da gledamo njihove pozitivne strane i da ih rešavamo


       Gotovo uvek možemo naučiti da uz malo muke ovladamo konfliktom i rešimo ga adekvatno. Da ih izbegnemo ne možemo, zato je najbolje da se sa njima suočimo. Deca se ponekad teško mire sa činjenicom da njihove potrebe ne mogu uvek i odmah da budu zadovoljene. To je u detinjstvu normalna stvar. Međutim, postoji dobar broj odraslih ljudi koji nije shvatio ovu činjenicu i koji na frustracije nekih potreba ili želja reaguje gorčinom, besom, povlačenjem ili užasavanjem. U odraslom dobu je to izvor poteškoća, nesporazuma sa drugima, nesporazuma sa sobom oko određivanja prioriteta u realnosti.


Od unutrašnjih do spoljašnjih konflikata


Pre nego što uopšte razmotrimo konflikte sa drugima, treba da se osvrnmo na sopstvene, unutrašnje sukobe koji nam onemogućavaja da postupamo u skladu sa relanošću i našim budućim dobrom. Kada doživljavamo unutrašnji konflikt to znači da ne možemo da pomirimo neke želje i misli tako da rade zajedničkim snagama u našu korist. Tada se doživljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. Unutrašnji konflikti mogu da se okupe oko različitih težnji. Nisu sve jednako pozitivne, niti poželjne.  Možda najlepši, ali često i najteži unutrašnji konflikt je kada pokušavamo da izaberemo samo jedan od dva jednako poželjna cilja. Na primer, žena dobija ponudu za atraktivan posao, sa dobrom platom, lepom kancelarijom, zagarantovanim poslovnim putovanjima i honorarima. Sa jedne strane to je ispunjenje njenog sna. Međutim, u toku života ona je ostvarila i drugi san, koji sada zahteva posvećenost. To je njena porodica koja je sačinjena od muža i dvoje male dece. Deca traže pažnju i majku, njenu negu, prisutnost i ljubav, drugim rečima traže puno vremena koje u slučaju prihvatanja posla ona ne bi mogla da im pruži. Iako je ovo konflikt koji uključuje izbor jednog od dva najlepša cilja, on može biti i najteži konflikt, jer osobu suočava mišljenjem da ne može imati sve o čemu je uvek sanjala. Postoje i drugi unutrašnji konflikti. Na primer - kako od dva zla izabrati manje. Ovakvi konflikti mogu nositi mnogo tenzije i nezadovoljstva, ukoliko se ne pomirimo sa tim da život nosi i takve situacije. Zaposlili ste se u firmi zajedno sa dobrim prijateljem. Vama posao ide bolje i napredujete, vaš prjatelj iz nekih razloga stagnira. Sada ste na više položaju od njega i šef vam daje zadatak da otpustite izvestan broj radnika koji više nisu potrebni. Između ostalih, na listi je i vaš prijatelj. Ovo je zadatak koji morate da uradite jer je u opisu vašeg posla, ali ne možete da saopštite prijatelju da je otpušten. Tenzija koju osećate vam samo odmaže da realno razmislite koje sve opcije imate i da izaberete pravu.

       Postoji još jedna primer unutrašnjeg konflikta, oponentan ovom prvom. Svodi se na pitanje kako da udovoljite i sebi i drugima kada imate suprotne želje. Da biste usrećili vašeg partnera, često mu pravite ustupke koje u stvari ne želite. Osećate se iscrpljeno i nesrećno zbog toga, a kao da nemate snage da njemu uskratite želje. Gledate crno-belo i trpite. Preispitujete se da li to sve uopšte ima smisla i osećate se pomalo uzaludno, međutim niste mu ništa ni pomenuli kako konflikt iz unutrašnjeg ne bi prešao u spoljašnji.

Ovi primeri se mogu preslikati na brojne slične koji su locirani oko ovih polova. Za svaki postoji rešenje i rešenje može biti dobro.


0no što se često dešava i što nije najpoželjnije je da unutrašnji konflikti prerastaju u spoljašnje, sa izgledom da prerastu u svađu i da se završe obostranim gubitkom, umesto da se pretvore u razgovor i dogovor





2. i 3.. strana



Smernice za rešavanje konflikata


Principi za rešavanje unutrašnjih i spoljašnjih konflikata se ne razlikuju znatno. Osnovna razlika je u broju aktera. Nekad je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite šta je najbolje rešenje za vas, a nekad je potrebno da uključite i druge ljude u dogovor. Mada, ako bolje razmislite, rešenje svakog konflikta uključuje i druge osobe. Tipovi konflikata koji su opisani mogu iz unutrašnjih prerasti u spoljašnje, ali ono što im je zajedničko je da su veoma lični. Sva tri tipa konflikta uključuju emocije prema bližnjima. To znači da se mogu rešavati na intimniji način od  profesionalnih ili pravih neprijateljskih konflikata. Ovakvi lični konflikti se mogu rešavati mirnim putem. Sledeće stavke možete shvatiti kao smernice za pripremu i u najboljem slučaju rešenje konflikta. Ovo je baza koja se nalazi u svakoj nekonfliktnoj osobi i koju i bi i vi trebalo da prihvatite da biste izbegli konflikt. To možete uraditi na sledeći način:


  1. promišljanjem u zavisnosti od vaše odluke konflikt će ostati unutrašnji ili će prerasti u spoljašnji. Bez obzira na to, za rešenje konflikta neophodna je promišljanje koje može biti verbalizovano, a može ostati i u vama. Ovo promišljanje podrazumeva
  1. priznavanje sopstvenih osećanja priznajte sebi ili drugima kako se zaista osećate. Ako je u pitanju tenzija, tuga, nezadovoljstvo, nemojte skrivati i potiskivati ta osećanja, već ih priznajte. Ako ih skrivate, nećete imati mogućnost da ih proradite, možda ih nikada nećete ni osvestiti dovoljno, a onda postoji mogućnost da ćete dugo ostati nezadovoljni i bez kontakta sa svojim bazičnim osećanjima
  2. nalaženje alternativa ukoliko je do konflikta došlo, ukoliko se osećate ugušeno i tražite izlaz iz situacije, poželjno je da umesto da se gušite u svojim negativnim osećanjima, razmišljate o pozitivnim ishodima. Razmišljajte na koje sve načine može da se reši konflikt. Skoro uvek postoji više rešenja, i skoro uvek je neko rešenje zadovoljavajuće. Ako ste fiksirane na vaš očaj povodom konflikta, teško da ćete moći trezveno da razmišljate o rešenjima
  3. uzimanje u obzir vaših bližnjih napomenuto je da je svaki konflikt, koliko god on bio unutrašnji, obavezno u bliskoj bezi sa drugim osobama. Ljudska bića su društvena bića. Nema sreće na svetu bez drugih ljudi. Da bi vaša sreća bila prava, ona mora da uključi i sreću vaših bližnjih. Ukoliko pokušate da donesete sebičnu odluku, ne uzimajući druge u obzir, konflikt se neće rešiti srećno ni po druge ni po vas.


  1. dogovorom kada dobro promislite šta želite, izlistate sve alternative, onda treba doneti odluku u vidu dogovora. Dogovor može biti sačinjen u vama kao dogovor između suprotnih stavova ili može biti dogovor sa drugom osobom. Dogovor podrazumeva promatranje sledećih elemenata:
  1. iznalaženje prioriteta- kada ste u prethodnom koraku izlistali alternative, među njima pronađite ono što vam je prioritet. Da li vam je prioritetnija karijera ili deca. Da li vam je prioritetniji drug ili novac. Bitno je da ne brkate pojmove.  Prioritet vam nikako ne može biti da pobegnete od konflikta. To je samoobmanjivanje. Uvek je priorit rešiti konfikt
  2. kompromis kompromis podrazumeva da malo dobijete, ali malo i izgubite. Pošto je prioritet rešiti konflikt, a ne možemo uvek imati sve što poželimo, ponekad se moramo nečeg odreći zarad našeg budućeg dobra i sreće. Kompromisna situacija se najbolje vidi u primeru sa partnerom. Ukoliko vi i vaš partner imate različite želje, ne mora neminovno dolaziti do svađe ili razilaženja, takođe ne morate trpeti njegove želje i zapostavljati svoje. U ovom slučaju je kompromis, takođe baziran na prioritetima, skladno rešenje. Ako volite vašeg partera onda vam je on prioritet. Da biste voleli partnera, morate prvo voleti sebe, tako da ste i vi prioritet. Kada su dva prioriteta u sukobu želja, najbolje je da se nađu na sredini, odnosno da naprave kompromis. Sigurno postoje aktivnosti koje volite zajedno da radite, a ove koje ne volite zajedno, možete i odvojeno.
  3. pomirenje postoji varijanta i da pomirite suprotne stavove u vama ili između vas i vaše okoline. Ovo ponekad može biti dobitna kombinacija jer se tako ne odričete ničeg, međutim ovo nije uvek lako ostvarivo. Možete da pomirite potrebu za karijerom i majčinstvom tako što ćete potražiti podršku vaših bližnjih, organizovati vreme i napraviti plan rada, ali kako dan traje 24h pazite da se ne opteretite jer tako nema ništa od zadovoljstva. Najbolje je da se uzdate u sebe, ali nije greh tražiti podršku u bližnjima. Za pomirenje suprotnih sila treba dosta truda, ali zrelim i stabilnim ličnostima to često polazi od ruke.


Kako sve ovo izgleda kada se verbalizuje? Opisani konflikti su bazično unutrašnji, ali mogu postati i spoljašnji. Opisane tehnike za rešavanje konflikata su takođe bazično unutrašnje i odnose se na pripremu za suočavanje sa konfliktom. Vi ste osoba koja sama sa sobom prvo mora da promisli i da se dogovori, da prizna sebi svoje želje i prioritete. U idealnoj situaciji i u skladnim međuljudskim odnosima, sve može proći ovako glatko, međutim, to često nije slučaj. Često druga strana ne želi da tako olako prihvati vaše stavove već nameće svoje. Tada nastaje pravi spoljašnji međuljudski konflikt koji zahteva veštine pregovaranja i slušanja. Što je konflikt bliži kulminaciji, to vam je potrebno više veština rešavanja konflikata kako se ne biste «slomili», već uspeli da budete konstruktivni.


Svađe


Ako niste uspeli da usvojite smarnice po kojima funkcioniše nekonfliktna osoba, vi i sa bližnjima možete lako ući u pravi konflikt, svađu, koja često podrazumeva neprijateljske stavove, pa i uvrede. Često se čuje da se ljudi vole, ali da su u stalnim konfliktima i da ne mogu da ih reše. To nije tačno. Moguće je samo da ne znaju kako da ih reše. Ali rešenje postoji i nalazi se u prihvatanju sebe i drugih i nenasilnoj komunikaciji. Rešenje je u prihvatanju realnosti koja ponekad osujećuje naše želje. Osnovno pitanje je da li zaista želite da rešite konflikt sa drugim ljudima, ili prosto želite da budete u pravu? Da li hoćete da budete gospodar ili da živite u fer odnosima. Ako želite da gospodarite, možda i možete to da postignete novcem, titulom i težnjom ka savršenstvu. Čak i ako to dobijete, očekujte strahopoštovanje, a ne poštovanje, očekujte povinovanje, a ne prihvatanje. Najveći broj ljudi nema tu mogućnost da se ponaša kao kralj, zato bi bilo poželjno da ne razvija takva očekivanja. U sferi međuljudskih intimnih odnosa, sreća se nalazi u razumevanju i prihvatanju, a ne isticanju sopstvenih potreba kao jedinih bitnih. Kao što je napomenuto, veše želje bez drugih ljudi teško da mogu biti ostvarene, a svaki prioritet podrazumeva suočavanje. Međutim, iako mnogo ljudi ovo zna na svesnom nivou, ipak ne postupa kao ranije opisana nekonfliktna ličnost, već ulazi u svađe, ponekad veoma žestoke sveđe sa bližnjima.

Šta raditi u takvim konfliktnim, a emocionalno obojenim situacijama, kao što su partnerske, porodične i prijateljske svađe, koje ponekad mogu da naruše ceo koncept srećnog života? Bežanje od konflikata nije rešenje. Potiskivanje problema je možda najgore rešenje. Jedino je suočavanje sa konfliktom potencijalno dobro rešenje. Potencijalno, jer se treba suočiti na pravi način.

Baza rešenja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inače ne razumeju. Kada reagujete na neki sukob agresivnim ćutanjem, ne očekujte da će to bilo ko razumeti. Morate komunicirati. Međutim, ta komunikacija treba da bude prava i iskrena komunikacija. Svađa nije primer iskrene komunikacije.Sagovornici pokušavaju jedno drugo da optuže za izazivanje svađe. Raste tenzija. Naravno, ne slažu se oko toga ko je prvi počeo. Razgovor prerasta u viku. Vikom pokušavaju da smire viku, optužujući jedno drugo ko je prvi počeo da se dere. Kako Kristof Kare zanimljivo to ilustruje, uglavnom žena upućuje sledeću rečenicu : nerviraš me jer se dereš, a od partnera dobija povratnu : derem se jer me nerviraš. Ovaj primer dovoljno dobro ilustruje ishod ovog konflikta. Naravno, ljudi se vrte u krug i ne uspevaju ništa da reše. Razgovor prestaje kada se energija istroši, a konstruktivno rešenje izostaje. To otvara put novim konfliktima.


Osnovno pitanje je da li zaista želite da rešite konflikt sa drugim ljudima, ili prosto želite da budete u pravu? Da li hoćete da budete gospodar ili da živite u fer odnosima.


Dakle, ako želite da izbegnete mučne svađe u koje možda često ulazite, valjalo bi da izbegnete sledeće tri stvari:


    1. ne postavljate pitanje ko je prvi počeo. To očigledno može samo da nervira, i svakako nije najbitnije na svetu. Najbitnije je da konflikt postoji, a utvrđivanjem ko je prvi počeo, nećete ga rešiti.
    2. ne vičite šta time postižete? Naravno da postižete pražnjenje energije i tenzije koja vas preplavljuje. Ali, šta konstruktivno postižete? Ponekad možete zaplašiti vašeg sagovornika i ispasti «pobednik», ali da li je to rešenje konflikta? Gore je opisano da imperatora ima malo, a vi se verovano nalazite u odnosu koji je implicitno baziran na jednakosti. Vikanje samo sputava vašu sreću.
    3. ne budite pasivno-agresivni ako želite da durenjem postignete cilj, možda i postignete, ali kratkoročni. Pravo rešenje konflikta se ne postiže ni otvorenom, ni pasivnom agresijom.



Kada se nađete u neposrednom konfliktu sa vašim bližnjim, poželjno je da se postavite na sledeći način. Ukoliko je konflikt već verbalizovan i u toku, ukoliko je dobrim delom već postao svađa, a vi saučesnik, usvojite sledeće načine ponašanja:


  1. obraćajte pažnju na sadržaj poruke, ali i na formu sadržaj poruke vam najbolje govori šta osoba misli, dok vam forma može odati kako se oseća. Intonacija, izraz lica ponekad govore više nego same reči
  2. slušajte i odgovarajte pustite sagovornika da ispriča svoju priču i saslušajte ga pažljivo. Dajte mu do znanja da ste ga čuli i odgovorite vašim iskrenim stavom na njegovu poruku
  3. budite autentični igranje različitih igara može da donese pobedu u bici, ali ne i u ratu. Igranje igara ne rešava konflikt, već ga produbljuje. Zato budite to što jeste. Ne plašite se da kažete šta mislite i osećate. Jedino tako možete razmotriti problem
  4. predlažite rešenja iako mislite da ste promislili sve alternative i da možda znate koje je najbolje rešenje vašeg problema, možda se druga strana ne slaže sa vama. Predlažite rešenja i zajedno diskutujte o njima. Sa druge strane, pokušajte da se suzdržite od zahteva da i vaš sagovornik bude pun inovativnih rešenja. Jednostavno recite šta vi mislite da je ispravno i pokušajte da diskutujete o tome
  5. ukoliko se nađete u konfliktu sa jako teškim sagovornikom koji se koristi «zabranjenim» stilovima komunikacije u konfliktu, optužuje vas, biva pasivno-agresivan ili viče, nemojte na sebe uzimati zadatak da ga prevaspitavate. Time možete samo pojačati tenziju. Umesto toga, ne odustajte od vaših principa dobre komunikacije. Ostanite staloženi i držite se osnovne priče. Fokusirajte se na osnovni problem i ne dozvolite da vas sporedni ometu.



Šta sve radi svađalački tip?


    1. šalje negativne poruke ovo se može poistoveti sa sebičlukom, jer osoba traži da se odreknete svojih želja i stavova da biste nju usrećili
    2. ističe se ako je cilj pobediti u svađi, deo svađanja je isticanje, šepurenje, pokušaji da se reputacija gradi na sputavanju sagovornika
    3. podsmeva se na različite načine. Odbijanjem dalje priče, direktnom ironijom, namernim pogrešnim tumačenjem
    4. etiketira vašu celu ličnost pokušava da okarakteriše nekim vašim ponašanjem. Ako ste nekada postupili nemarno, kaže vam da ste nemarna osoba. Ako ste nešto prečuli, kaže da ste nepažljivi
    5. pogrešno uopštava koristi se rečima uvek i nikad na neprikladan način. Ako pojedinac želi da rasplamsa svađu i iz nje izađe kao pobednik, često će vam uputiti rečenicu tipa «ti nikada nisi tu za mene» ili «uvek hoćeš da siteraš svoje»


  1. često se dešava da smirenost jednog sagovornika još više povećava tenziju u drugom, koji je rešio da izađe kao pobednik iz konflkta, a ne da ga zajedničkim snagama reši. Ukoliko je vaš sagovornik agresivan i ne omogućava vam da nastavite razgovor o prvobitnom problemu, ne insistirajte. Obrazložite da niste za taj vid komunikacije, već da želite da zaista popričate o problemu, trezveno i uzajamno
  2. ponekad ni ovo ne dovodi do rešenja. Često se to dešava u situaciji sa jako dominantnim ili agresivnim ljudima. Oni često žele da gospodare situacijom i sve drže pod kontrolom. Ako uvidite da je komunikacija, koja je srž rešavanja konflikata, nemoguća sa vašim sagovornikom, vratite se na početak i ponovo preispitajte svoje prioritete. Da li želite da imate odnos sa osobom koja neće da vas sasluša i sa vama razgovara?


Poenta je u tome da zaisata postoje osobe koje nisu naučile osnovne veštine komunikacije, koje ne veruju poslovici da «lepa reč zlatna vrata otvara», po prirodi su impulsivne i jako je teško ostvariti kontakt sa njima. Ako ste vi «mirotvorac» pa naiđete na takvu osobu, manja je šteta. Možete pokušati da svojim veštinama poboljšate komunikaciju, a ako ništa ne funkcioniše, možete i otići. Veća je, međutim, šteta ukoliko ste vi sami impulsivni, konfliktni i nekompromisni. Tada verovatno vi bivate izvor tenzije i gajite nerealistična očekivanja da će se ostatak sveta povinuti vašim željama. Bilo bi poželjno da preispitate koliku korist, a koliku štetu dobijate od toga. Ako uspevate da osvajate svoje ciljeve na silu, verovatno vas se ljudi plaše, možda vas i ne vole, ali moraju da vas trpe, a možda još nešto gore od toga. Rečeno je da svaki konflikt i unutrašnji i spoljašnji implicitno uključuje i druge ljude. Ako težite sreći i skladu, poželjno bi bilo da to postižete razumevanjem, saosećanjem, razgovorima i dogovorima.



Osobe koje nisu naučile osnovne veštine komunikacije često su po prirodi impulsivne i jako je teško ostvariti kontakt sa njima. One su izvor tenzije i  gaje nerealistična očekivanja da će se ostatak sveta povinuti njihovim željama.


Razumevanje sagovornika u konfliktu


Ne prerasta svaki konflikt u pravu svađu. Kada se nađete u konfliktu sa osobama koje vam nisu bliske i koje ne dozvoljavaju sebi da vas optužuju, konflikt se uglavnom svodi na nerazumevanje i na skrivena loša osećanja. Možete sebi da omogućite u takvoj situaciji da ispitate teren i bolje shvatite vašeg sagovornika, te postanete sposobni da rešite nesporazum:

  1. precizno definisanje na vama je da na početku konfliktne situacije precizno definišete šta je to što vam se čini kao problem. Recite odlučno i bez snebivanja šta vam smeta, kako se osećate i šta biste želeli. Ne očekujte čuda. Vaš sagovornik još uvek ima prostora da se ne upusti u mirovno rešavanje problema, već da teži da produbi konflikt. Ukoliko je ironičan, nepažljiv slušalac, ukoliko pokušava da podriva vaš stav ili rešenje, izneće na bilo koji način ono što je njegovo mišljenje. Tada se poslužite sledećim smernicama za razumevanje
  1. Postavite podpitanja ne oslanjanjte se na svoje veštine tumačenja. Koliko god dobar tumač bili, svakom promakne nešto i svako ponekad zaluta u pogrešnu interpretaciju. Otvoreno pitajte da vam se pojasni sve što vam nije jasno
  2. Filtrirajte ako podpitanja šire priču, filtriranje je sužava. Svaka priča ima višak značenja. Za vas je bitno da saznate osnovno značenje. Filtrirajte informacije dok niste sigurni da ste shvatili samu srž priče.
  3. Uopštavajte uopštavanje prevazilazi granice osonovne poruke. Pokušajte da povežete ovu situaciju sa nekom sličnom. Da iz nje izvučete generalno pravilo
  4. Zamenite uloge u vašim mislima. Ako zaista želite da rešite konflikt, potrudite se da najbolje razmete sagovornika. Stavite se u mislima na njegovo mesto i pokušajte da shvatite kako se oseća
  5. Pojašnjavajte drugim rečima ispričajte srž poruke onako kako ste je vi shvatili. Obavezno nakon toga pitajte sagovornika da li ste dobro shvatili. Najbolje je da to učinite rečima «ako sam dobro razumeo/la»..ili «čini mi se da...»
  1. ovaj deo razgovora se završava tako što je nakon vaše precizne definicije viđenja problema dobijena i precizna definicija vašeg sagovornika. Sada ste spremni da pregovarate




4.strana


Tehnike rešavanja konflikata

Nakon smernica koja vam mogu pomoći da razumete i pojasnite nastalni sukob, postoje i brojne tehnike koje vam pomažu da ga aktivno rešite.



Konstruktivni konflikti


Do sada su opisane tehnike za rešavanje konflikata, načini na kojima možete upravljati konfliktima, ali opisano je da su konflikti sastavni deo život i da bez njih i nema života, nema razvoja. Možda je lakše sagledati konstruktivnu stanu konflikta u ranom detinjstvu, kada se na konflikt gleda kao na neminovnost. Međutim, kroz ceo život možete naći konstruktivne konflikte, pa makar se oni činili i bolnim. Ljudi koji su navikli na kontinutet života često odbacuju konfliktne situacije i brane se od konflikata misleći da su opasni i destruktivni. Ali, konflikt je šansa za razvoj kroz ceo život, ne samo u najranijim danima. Šta sve konstruktivno konflikt može da donese?




Kada se sagledaju pozitivne strane konflikata i kada se shvati da je konflik neizbežan, ostaje na nama da se trudimo da od svakog konflikta izvučemo ono najbolje. To se radi apsolutim odustajanjem od svađa i okretanjem mudrosti slušanja i razumevanja sebe i drugih

       Opisano je mnogo tehnika za rešavanje konflikata među kojima ima onih koje vode zajedničkim dobicima. Svađa uvek vodi obostranim gubicima.  Računica je jednostavna, a sve tehnike su tu da bi se naučile i primenile. Pre promene pristupa, najbolje je promeniti stav. Svaki konflikt se može posmatrati kao šansa za razvoj i unapređenje. To nije optimizam, već realno stanje stvari.

Autor teksta

Renata Senić


Trening životnih veština za adolescente


Životne veštine koje se uče i uvežbavaju na našim trening grupama su:

-Veštine komunikacije, veštine ispoljavanja (trening asertivnosti) i socijalne snalažljivosti, upravljanja emocijama, rešavanje konflikata, odupiranje povodljivosti, odupiranje lenjosti, kritičko mišljenje

-Veštine donošenja odluka, veštine postavljanja ciljeva, upravljanje vremenom, veštine planiranja, veštine izgradnje samopoštovanja i samopouzdanja...


Ako vašem adolescentu nedostaju neke od ovih životnih veština, predložite mu da ih uvežba u našoj “školi” životnih veština.

ili

se uključite u našu grupu “problemi i veštine roditeljstva”

Centar za razvoj ličnosti”

011-2179-917, 063- 157-5082


O.L.I. Metod-Grupa-trening životnih veština za odrasle

Sredom od 19,30-21h