Intimnost



Strah od intimnosti


Iako postoje raznovrsne definicije intimnosti, u osnovi svih njih jeste da intimnosti podrazumeva brigu o drugoj osobi kao o sebi i otvorenost i prepuštenost toj osobi uprkos neminovnom riziku od povređivanja ili ostavljanja. Mnogi ljudi provedu godine u odnosu sa nekim, bilo da se radi o prijateljstvu ili romantičnoj vezi, a da ipak nikada ne postignu pravu intimnost. Zbog toga se često od ljudi čuje da, iako nisu sami, ipak se često osećaju usamljeno. Jedan od osnovnih uzroka ovakvog osećanja jeste strah od intimnosti.

Dva su osnovna razloga zašto ljudi izbegavaju da se u potpunosti otvore pred nekim i prikazu sebe takvim kakvi jesu. Prvi razlog, inače češći kod žena, jeste strah od povređivanja i ostavljanja, dok je drugi razlog koji je češći kod muškaraca strah od gubljenja sebe u odnosu sa drugim. Žene su emotivnije i, što zbog svojih urođenih karakterisika, što zbog drugačijeg načina vaspitanja, one su više od muškaraca okrenute drugim ljudima i sklonije su oslanjanju na ljude. Zato one mnogo više ulažu u odnose koje grade, ali i bivaju više povređene kada se ti odnosi naruše. Zbog toga se žene i više plaše napuštanja i povređivanja. Sa druge strane, muškarci više energije ulažu u stvaranje adekvatne slike o sebi i biranje i oblikovanje adekvatne socijalne uloge koju će igrati u životu. Veza za njih često znači rizik od narušavanja granica koje su uspostavili i gubljenja sopstvene uloge i imidza.


Dva su osnovna razloga zašto ljudi izbegavaju da se u potpunosti otvore pred nekim i prikazu sebe takvim kakvi jesu. Prvi razlog, inače češći kod žena, jeste strah od povređivanja i ostavljanja, dok je drugi razlog koji je češći kod muškaraca strah od gubljenja sebe u odnosu sa drugim.


Nesigurnost identiteta kao osnova straha

       Ipak, iako deluju različito, pa možda čak i dijemetralno suprotno, u osnovi ovih strahova je isti problem - nesigurnost. Žena koja je sigurna u svoje kvalitete i vrednosti neće imati prevelike sumnje da će je muškarac kome se u potpunosti otvori ostaviti, kao što ni muškarac siguran u svoj identitet neće osećati preveliki strah da će se taj identitet izgubiti ukoliko uđe u ozbiljnu vezu.

       Podeliti sa drugim ono što mi zapravo jesmo je problem onda kada osoba nema adekvatnu sliku o sebi. Ukoliko sebe vidimo kao osobu koja je puna mana i nedostataka, te samim tim nije ni vredna nečije pažnje i ljubavi, onda će biti veoma teško otkriti takvog sebe drugome. Ovakav stav prema sebi posledica je prehodnih iskustava osobe i to najčešće onih iz ranog detinjstva. Neprijatna iskustva su navela osobu da izgadi neki odbrambeni sistem kako bi se sačuvala i sprečila dalja odbijanja, izdaje i napuštanja zbog svoje neadekvatnosti. Na taj način strah od intimnosti ima funkciju zaštite od daljeg povređivanja. Naravno, ovaj proces se odvija nesvesno i osoba često nije svesna ni sopstvenog straha od intimnosti, a kamo li njegove funkcije. Držanje distance je mehanizam koji je nesvesno usvojen još u detinjstvu, onda kada je dete bilo okrenuto roditeljima koji nisu na adekvatan način odgovarali njegovim tadašnjim potrebama te učinili da se oseti nevoljenim. Ovo naravno ne znači da je dete zaista bilo nevoljeno, već samo to da je u nekim trenucima osetilo prekoravanja i grdnju od roditelja i to shvatilo kao posledicu soptvene neadekvatnosti. Problem je što su i roditelji nesvesni sopstvenih reakcija jer, usled nekih svojih nerešenih konflikata, ne uspevaju da detetu pokažu ljubav i prihvatanje i onda kada se ono ponaša na način koji oni ne odobravaju. Roditelji često dete koje čini neki nestašluik prekoravaju tako da ono shvati da je loš dečak ili loša devojčica. Tu nastaje glavni uzrok kasnijeg poljuljanog samopouzdanja. Deca koja ,dok su još mala, posmatraju sopstvene roditelje kao svemoguće i sveznajuće, od istih dobijaju poruku da nisu dobra. Njima ne ostaje ništa drugo do da u to poveruju i počnu da doživljavaju sebe na taj način.



Problemi sa samopouzdanjem

       Terapeut Robert Burney, raspravljajući o problemima straha od intimnosti, navodi da je ključni problem u ovakvom načinu vaspitanja  to što se određeni postupci poistovećuju sa samom osobom. Bitna je razlika da li se detetu šalje poruka : Napravio si grešku. Učinio si nešto što nije u redu. ili Ti si greška. Sa tobom nešto nije u redu. Ukoliko dete poistoveti sebe sa neadekvatnim ponašanjima, ono će se i samo tako osećati i tražiće načina da pobegne od tih osećanja. Zbog toga se vremenom sve više distancira od svoje emotivne strane, pa i od sopstvenog bića u celosti, i okreće nekim drugim vrednostima na osnovu kojih stvara sliku o sebi. To su najčešće izled,  bogatstvo, popularnost ili slično. Uloga ovih spoljašnjih vrednosti jeste da povrate samopouzadanje koje je narušeno ranom emocionalnom traumom.


Osoba koja se plaši intimnosti mora prvo raditi na sopstvenom samopouzdanju i određenju svog identiteta, a tek onda na učenju kao postaviti zdrave granice u odnosu i otvoriti se nekome.


Ove odbrane izgradjene u detinjstvu sada, u odraslom dobu, mogu postati izvori novih trauma. Dva su raloga za to. Prvo, osoba se zbog nepostojanja unutrašnjih vrednosti i osećanja snage sopstvenog bića oseća prazno i nepotpuno, ma koliko pokušavala da to nadomesti spoljašnjim vrednostima. Drugo je to što ove osobe, kao bi opravdale sopstvene mehanizme i njihovu korist, nesvesno tragaju i dovode sebe u situacije koje će im potvrditi njihov način života. Ako negde u sebi imaju imlicitno uverenje da nisu vredni ljubavi, oni će ulaziti u takve veze koje će to uverenje potvrditi. Na taj način, stalno ulazeći u nove kratke veze sa neadekvatnim osobama i tražeći ljubav uvek na pogrešnim mestima, one potvrdjuju svoju teoriju, a ujedno i sebe čuvaju od mogućnosti da se od njih ikada očekuje da se potpuno otvore. Upravo zbog toga, osobe sa strahom od intimnosti češće nego drugi, imaju iskustva ostavljanja, izdaje i izneverenih nada.

Dešava se, često, da kada neko počne da radi na sebi i dođe do otkrića da se zapravo plaši intimnosti i razotkrivanja reši da se promeni tako što će se u sledećoj vezi potpuno razotkriti. Onda ove osobe, već na početku veze, skidaju sve svoje gardove i dolaze do još jednog razočarenja kada ta veza ne uspe. Rešenje nije u napuštanju sopstvenih granica već u rušenju starih mehanizama i izgradnji novih. Osoba koja se plaši intimnosti mora prvo raditi na sopstvenom samopouzdanju i određenju svog identiteta, a tek onda na učenju kao postaviti zdrave granice u odnosu i otvoriti se nekome. Ovo nikako nije lako naučiti ukoliko postoje emocionalne traume iz prošlosti, ali ono što je sigurno jeste da se trud isplati kada na kraju osoba nauči da nema razloga za strah i konačno uspe da uspostavi zdrav odnos sa drugim.


Kada je pravo vreme za intimnost


Intimni odnosi nas prate kroz čitav život, ali ipak, za pravu intimnost, u smislu poverenja i predanosti u romantičnoj vezi, pravo vreme je između dvadesete i tridesete godine života. Ovaj period kao kritičan za razvoj osećanja intimnosti navodi i Erikson, psiholog koji je poznat po svom modelu ljudskog razvoja kroz različite stupnjeve u kome za svaki stupanj postoji i karakteristična vrlina koja se tada treba razviti. Erikson intimnost objašnjava kao istovremeno gubljenje i nalaženje sebe u drugome. Ukoliko u ovom periodu čovek ne razvije intimnost, osećaće se izolovano. Zbog tog razvojnog zadatka u ovom periodu je i češće javljanje straha od intimnosti nego li u drugim periodima života. Ali, isto tako je bitno imati na umu i to da se ovaj strah u tim godinama može shvatiti kao normalna razvojna kriza koja se sa godinama rešava, dok u kasnijim godinama zadržavanje ovog straha ukazuje na ozbiljniji problem.


Intimni odnosi nas prate kroz čitav život, ali ipak za pravu intimnost u smislu poverenja i predanosti u romantičnoj vezi pravo vreme je između dvadesete i tridesete godine života. Ukoliko u ovom periodu čovek ne razvije intimnost osećaće se izolovano. Zbog ovog razvojnog zadatka u ovom periodu je i češće javljanje straha od intimnosti nego li u drugim periodima života.




























2. strana




Vrste intimnosti



Po Lauri Lewis, postoji osam različitih vrsta, odnosno stupnjeva intimnosti. Ovi različiti stupnjevi se mogu posmatrati i kao razvojni put jedne zdrave veze. Ono što se često dešava jeste da parovi preskoče neki od ovih stadijuma razvoja veze odmah prelazeći na neki od narednih, najčešće seksualnu intimnost. U takvim vezama osobe često navode da osećaju da nešto nedostaje, ali da nisu sposobne da to nešto jasno i odrede. Osećaju se neispunjeno i nepovezano sa partnerom, a kako su već ušli u šesti ili sedmi stadijum intimnosti, deluje im neverovatno da je njihov problem zapravo nedostatak potpune intimnosti u odnosu.

Tri vrste intimnosti sa kojima najveći broj parova ima problema su intelektualna, duhovna i emocionalna. One se često preskaču ili zbog toga što osobe žele da što pre stignu do seksualne intimnosti ili zbog toga što ni same nisu intelektualno, duhovno, niti emocionalno stabilne i sigurne u sebe te ne mogu to ni da podele sa nekim u vezi.


Ono što se često dešava jeste da parovi preskoče koji od ovih stadijuma razvoja veze odmah prelazeći na neki od narednih, najčešće seksualnu intimnost. U takvim vezama osobe često navode da osećaju da nešto nedostaje, ali da nisu sposobne da to nešto jasno i odrede.


-Fizička


Fizička intimnost odnosi se na ono što prvo primećujemo kada neku osobu upoznamo. To su sve one karakteristike na koje se obraća pažnja u prvim sastancima na početku veze, na primer način na koji osoba govori, misli, izgleda i komunicira sa okruženjem. Kada nam se neko dopadne na prvi pogled, i sa njim poželimo da ostvarimo vezu, uglavnom se radi o tome da smo zapravo uspeli da ostvarimo ovu vrsti intimnosti. Takođe se i prijatelji najčešće biraju na osnovu ostvarenja ovakve intimnosti. Da bi veza imala ostvaren ovaj nivo intimnosti nužno je da postoji dopadanje u smislu izgleda,  gestukalacije ili slično. Karakteristično za parove koje lako ostvare ovaj nivo intimnosti u početku jeste izražen osećaj ponosa kada su jedno pored drugoga.


- Estetska


Odnosi se na deljenje sličnog ukusa i stila u muzici, drugim umetnostima, oblačenju itd. Nakon početne privlačnosti koja se ostvaruje u prvom stadijumu intimnosti, parovi ispituju dalju kompatibilnost kroz knjige, filmove, slike itd. Iako potpuno poklapanje u ovim stilovima nije niti moguće, niti neophodno, ono što jeste neophodno je to da partneri dobro poznaju sklonosti i preferencije druge osobe i razumeju ih i prihvataju i pored toga što se razlikuju.



- Rekreaciona


Rekreaciona intimnost odnosi se na zajedničke sportove ili hobije kojima se partneri bave. Ni u ovoj vrsti nije neophodno potpuno poklapanje, čak je i poželjno da svaka osoba u vezi ima neki hobi koji će ostati samo njen i koji neće deliti sa partnerom. Na taj način se sprečava gubljenje sebe u drugoj osobi i preterana zavisnost od partnera. Ipak, pored tih aktivnosti, poželjno je da osobe u vezi imaju i neke zajedničke aktivnosti. Dostići ovu vrtsu intimnosti ne mora da zahteva bavljenje istim sportom ili hobijem, već samo postojanje nekih aktivnosti koje će partneri raditi zajedno u slobodno vreme.


-Intelektualna


Prvi ozbiljniji test svake veze, i ujedno trenutak kada počinje da se razvija osećaj dublje povezanosti između partnera, jeste trenutak u kome se postiže intelektualna intimnost. Zahvaljujući postojanju ove vrste intimnosti osobe mogu da u vezi dele svoja uverenje, stavove, strahove i nade, bez ustezanja i strahovanja o tome kako će ih druga strana prihvatiti. Iako se naziva intelektualna, ova vrsta intimnosti nema mnogo veze sa nivoom inteligenicije niti sa obrazovanjem, već više sa uverenjima i karakterom partnera. Ovde spada i deljenje stavova o crkvi, politici i porodici.


-Duhovna


Jedan od  oblika intimnosti koji se najteže dostiže, i koji mnogi parovi ne uspevaju da postignu ni nakon više godina u braku, jeste duhovna intimnost. Zbog težine dostizanja, njen nedostatak je jedan od najčešćih razloga neuspeha veza. Da bi se dostigao ovaj nivo intimnosti neophodno je da svaka od osoba u vezi pre toga uspe da jasno odredi sebe, svoja uverenja i smisao sopstvenog života. Tek nakon toga, osobe u paru mogu izgraditi zajednički moralni sistem i svrhu. Tek kada se ovo desi, dolazi do prelaženja sa ja i ti na mi. Partneri su stvorili svoje zajedništvo u kome dele osećaj svrsishodnosti, stav prema svetu i očekivanja od budućnosti.


-Emocionalna


Ova vrsta intimnosti ne odnosi se na pozitivna osećanja i zaljubljenost, kako se često pretpostavlja,  već na prihvatanje partnera u celini, takvog kakav je, sa svim vrlinama i manama. Znak da je dvoje ljudi došlo do ovog nivoa intimnosti jeste njihovo slobodno izražavanje svih osećanja onda kada su zajedno. Ukoliko žena koja je u braku zove svoje prijateljice svaki put kada je nervozna, a sa mužem ispoljava samo pozitivna osećanja, ili obrnuto, ukoliko muž služi isključivo kao upijač negativnih emocija, onda je to znak da u odnosu nedostoje emocionalne intimnosti.





-Seksualna


Želja da se što pre dosegne ovaj nivo intimnosti je jedan od čestih razloga zbog kojih veze ne opstaju. Ukoliko ne postoji želja da se ostvari duža veza, nema ničeg lošeg u tome što osobe prolaze kroz prva tri nivoa intimnosti a zatim, preskačući intelektualnu, duhovnu i emocionalnu intimnost, teže da razviju seksualnu. Ipak, koristeći ovaj obrazac isuviše dugo, kroz zabavljanje i kraće veze, vremenom ovo postaje jedini mogući način prolaska kroz vezu za koji osoba zna.  Problem nastaje onda kada se sretne neko sa kojom osoba želi da ostvari dublju vezu, a ipak se obrazac preskakanja srednjih nivoa intimnosti ponavlja. Tada se veza završava, a da nijednom od partnera nije jasno šta je zapravo istoj nedostajalo. Ova vrsta intimnosti se ne odnosi samo na postojanje seksualnog odnosa, već i na slobodu partnera da u istom eksprimentiše, ukoliko to želi, i jasno pokaze svoje sklonosti. Problem je što, ukoliko nema ostalih oblika intimnosti,  onda je teško razviti i potpunu i pravu seksualnu intimnost.


-Bezuslovna


Najviši nivo intimnosti koji retko koji par postigne je bezuslovna ljubav. Može se posmatrati kao ideal kome treba težiti, a koji se ipak retko u potpunosti ostvaruje. Slično je potpuno ostvarenoj i samoaktalizovanoj osobi. Najbolji dokaz postojanja ovako duboke povezanosti između partnera jeste podrška partneru i kada prolazi kroz turbulentne periode, kada se čini da se menja ili kada je očigledno da greši. Ponekada je potrebno dozvoliti partneru i da pogreši, i da bude gori od onoga što se od njega očekuje, ukoliko je to posledica krize kroz koju prolazi. Podrška i u ovakvim situacijama može upravo biti ne samo dokaz ljubavi, već i pomoć u izlaženju iz krize.


Svi nabrojani stadijumi intimnosti su zapravo različiti aspekti jedne stabilne i duboke veze izmedju dve osobe. Oni se mogu posmatrati i kao pokazatelj stepena razvoja veze i iskoristiti za određenje smera u kome se veza treba dalje razvijati.


Autor teksta

Dragana Miletić