Histerični (histrionični) poremećaj ličnosti


Zavodljivost

       Da li ste ikada primetili nekoga sa razdaljine ko je delovao tako uzbuđeno i pozivajuće da ste osetili potrebu da priđete bliže? Da li je ta osoba delovala kao da je prepuna života, nužno šarmantna i preplavljujuće seksualnosti do te mere da ste jedva uspeli da obuzdate svoje uzbuđenje?  Da li je ta osoba izvela zavodljivi balet koji vas je istovremeno privlačio i odbijao? Da li vas je mamila kao planinski izvor? Da li ste bili privučeni, kao moljac na plamen, njenoj usplamteloj ličnosti, toliko da ste poželeli da napustite uobičajene opreze i ustaljene puteve? Da li je vaša radost bila razuzdana kada se na kraju ta osoba otvorila i pustila vas unutra sa dobrodošlicom?  Da li ste osetili goruće, zaslepljujuće bogatstvo onoga ko je odabran iz mnoštva? Da li ste bili ispunjeni ponosom što ste preovladali nad bezbrojnim takmičarima koji su se skupljali i lepili za nju, kao pčele oko rascvetale ruže? Da li ste onda zamenili njen granit za zrnca zlata zajedničkog jezika i pružali komadiće srebra kao zalog povezivanja duše? Da li ste otkrili, međutim, da njenim venama teče pesak koji se sliva u kamenu pećinu? Ispitujući dubinu, da li ste otkrili vakuum u centru njenog vulkana? Ili je to bilo ledeno jezero? Da li je gorivo njene vatre obuzimajuće interesovanje na to kako ona izgleda i deluje drugima bacilo na vas ledenu senku?  Da li se pretvorila u hladnu kao leš za vas, u iznenadnom prisustvu određenih drugih? Da li ste se tresli od besa dok je ona trčala za njima pošto je vas odbacila i prestala da vas poštuje? Možete li da prihvatite da je vaš grimizni, potpuno rascvetali i mirisni cvet jalov od polena i bled u strasti? Hoćete li ikada sakupiti dovoljno snage da napustite vaše obožavanje za ovu papirnu ružu?

Osoba sa histeričnim poremećajem ličnosti pokazuje:  obuhvatnu i ekscesivnu emocionalnost i ponašanje u kome se traži pažnja. Emocionalno izražavanje može biti plitko i podložno brzim promenama. Ove individue konzistentno koriste svoj fizički izgled da privuku pažnju na sebe i suviše su zabrinuti impresioniranjem drugih svojim izgledom i pojavom.  


Traženje pažnje

       Esencijalne karakteristike histrioničnog poremećaja ličnosti su obuhvatna i ekscesivna emocionalnost i ponašanje u kome se traži pažnja. Obrasci počinju u ranom odraslom dobu i prezentovani su varijetetom konteksta. Individue sa histrioničnim poremećajem ličnosti osećaju se neprijatno i necenjeno kada nisu u centru pažnje. Često žive i dramatične, one teže da privuku pažnju na sebe i mogu u početku šarmirati nove poznanike svojim entuzijazmom, očiglednom otvorenošću ili flertovanjem. S vremenom, ovi kvaliteti slabe, kako individua kontinuirano zahteva da bude centar pažnje i glavna uloga u zabavi. Ukoliko nisu centar pažnje, mogu učiniti nešto dramatično (npr. izmisliti priču, napraviti scenu) da bi fokus pažnje pomerili na sebe. Ova potreba je često očigledna u njihovom ponašanju sa terapeutom (npr. laskanje, donošenje poklona, pružanje dramatičnih opisa fizioloških i psiholoških simptoma koji su zamenjeni novim simptomima pri svakoj sledećoj poseti). Izgled i ponašanje ljudi sa ovim stanjem često je neprimereno seksualno provokativno ili zavodljivo. Ovo ponašanje je usmereno prema osobama prema kojima ova individua ima seksualna ili romantična interesovanja, ali se takođe pojavljuje i u širokom spektru socijalnih i profesionalnih veza, izvan onoga što je primereno za socijalni kontekst situacije. Emocionalno izražavanje može biti plitko i podložno brzim promenama. Ove individue konzistentno koriste svoj fizički izgled da privuku pažnju na sebe i suviše su zabrinuti impresioniranjem drugih svojim izgledom i pojavom. Oni troše ogromne količine energije i novca na modu i održavanje sebe. Mogu “pecati komplimente” u vezi svog izgleda i mogu lako i ekscesivno biti uznemireni time kako izgledaju ili fotografijom na kojoj smatraju da su loše ispali. 

Govor i logika

       Ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti često imaju stil govora i formu logike koja je ekscesivno impresionistička i siromašna detaljima. Snažna mišljenja izražena su sa dramatičnim utiskom, ali razlozi koji leže u osnovi obično su nejasni i difuzni, bez podržavajućih činjenica i detalja. Npr, osoba sa poremećajem ličnosti može prokomentarisati da je određena individua “najdivnije ljudsko biće koje sam ikada upoznao/la”, ali da, ipak, ne bude sposobna da obezbedi bilo kakav sprecifični primer ili dobru osobinu koja bi podržala ovakvo mišljenje. Ljude sa ovim stanjem karakteriše samodramatizacija, teatralnost i preterane ekspresije emocija. Oni mogu osramotiti svoje prijatelje i poznanike ekscesivnim javnim iskazivanjem emocija (npr. grljenje poznanika sa  ekscesivnom revnošću, nekontrolisano jecanje kao uzrok manjeg sentimentalnog događaja, doživljavanje temper tantrum-a-besa). Međutim, njihove emocije često deluju kao da su uključivane i isključivane suviše brzo da bi se duboko osetile, što može navesti druge da ih optuže za neiskrenost ovih osećanja. Oni takođe poseduju visok nivo sugestibilnosti, pošto na njihova mišljenja i osećanja lako mogu uticati drugi ljudi i prolazni trendovi. Ove osobe mogu imati previše poverenja u figure autoriteta koje vide kao sposobne da magijski reše njihove probleme. Imaju tendenciju da rade na (pred)osećaj i da brzo prihvate osudu prema drugima. Individue sa ovim poremećajem često smatraju vezu za mnogo intimniju nego što ona zaista jeste. Na primer, oni gotovo svakog poznanika zovu : “dragi, dragi prijatelju” ili se prema kolegama i stručnjacima koje su sreli jednom ili dva puta obraćaju ličnim imenom i bez persiranja. Često donose odluke bazirano na emocionalnosti, pre nego na racionalnosti i često su im detalji i činjenice dosadni. Odlutavanje u romantične fantazije je opšte mesto.

Često donose odluke bazirano na emocionalnosti, pre nego na racionalnosti i često su im detalji i činjenice dosadni.  Imaju stil govora i formu logike koja je ekscesivno impresionistička i siromašna detaljima.


Uzroci

       Nezvanični dijagnostički kriterijumi za histerični poremećaj ličnosti, bazirani su na psihodinamici i drugim teorijskim modelima uzročnosti. Osoba sa ovim poremećajem imala je istoriju detinjstva gde o njoj nije vođeno računa, nije joj pružana podrška, postojao je antagonistički odnos sa roditeljem ili starateljem istog pola i intenzivan, previše uključen odnos sa roditeljem ili starateljem suprotnog pola. Stres i nesvesne reprezentacije ovih simptoma, zajedno sa predispozicijama za kogniciju i temperament, hipotetički vode u problematično interpersonalno ponašanje i emocionalne probleme. 

Nestabilni porodični trougao

       Bazirano na ranim kliničkim opservacijama i zaključcima Jozefa Brojera i Sigmunda Frojda i radu tokom narednih godina sledbenika psihoanalitičkih teoretičara, histerični poremećaj ličnosti se smatrao rezultatom problematičnih odnosa koji su se dešavali tokom ranog detinjstva pogođene osobe. Majke devojčica koje bi razvile ovo stanje smatralo se da su zanemarujuće i emocionalno nedostupne za svoje ćerke. Devojčice bi kompenzovale ovo tražeći pažnju svojih očeva. Ovo bi vodilo rivalstvu sa majkom i strahu od osvete. Frojd i ostali su verovali da konačno ćerke žele da zamene svoje majke na sve načine, uključujući i onaj gde one postaju seksualne partnerke svojih očeva. Ove potonje želje i osećanja su uznemirujuće i neprihvatljive mladim devojkama i stoga su preseljene u njihovo nesvesno i izražene kasnije u njihovim životima kao znakovi, simptomi i karakteristike ličnosti  obuhvaćene histeričnim poremećajem ličnosti. Npr, samodramatizacija, ekscesivna emocionalnost i seksualna provokativnost su konceptualizovane da budu derivati dečijih pokušaja i dečijeg truda da skene pažnju oca sa majke na nju. Slično tome, smatralo se da kompeticija sa drugim ženama i devaluacija drugih žena proističu iz ćerkinog rivalstva sa majkom, za pažnju i osećanja oca. Simptomi kao što su preterana zavisnost, postignuće manje od mogućnosti i ponašanja primerena detetu smatralo se da su rezultat neuspeha deteta da formira identifikaciju sa svojom majkom kao zrelom i snažnom ženskom figurom. U dodatku, ostajući “mala devojčica” takođe je razumevano kao nesvesni odgovor dizajniran da izbegne hostilne odmazde majke za krađu njenog muža: “Kako može nevino, malo dete da bude u stanju da osvoji odraslog čoveka od odrasle žene?”.


Seksualni simptomi i sindromi

       Seksualna simptomatologija odraslih žena sa histeričnim poremećajem ličnosti takođe je, po teorijama, rezultat njihovih seksualnih čežnji za njihovim očevima i osvajanja njihovih očeva od njihovih majki u ranim periodima života.  Kako dete postaje starij,e ono postaje privučeno upuštanju u zabranjene veze sa starijim, oženjenim muškarcima (očinske figure), koje obuhvataju uzbuđujuće elemente opasnosti i incesta asocirane sa njenom čežnjom za ocem. Ona takođe postaje privučena idejom da se o njoj brine sveznajuća, sve obezbeđujuća očinska figura. U ovakvoj vezi, ona može da ostane nevina, bespomoćna i zavisna devojčica. Sa druge strane ona ima problem u formiranju zrelih i intimnih povezanosti sa dostupnim i primerenim muškarcima njenog uzrasta. Često se razvija obrazac u kome žena sa ovim stanjem flertuje i zavodi muškarce svog uzrasta sa ciljem sticanja njihove pažnje i obožavanja. Ona posebno uživa u fazi udvaranja, u kojoj oseća da neko teži ka njoj i sve dok se ne obaveže ona je u poziciji moći i kontrole. Kako se veza razvija, međutim, ona gubi interesovanje, delom zato što njen udvarač postaje poznatiji i “stvaran” za nju, i ne može više da se takmiči sa idealizovanom slikom njenog oca. Ona može imati problem da doživi ispunjujuću seksualnu intimnost sa prikladnim čovekom njenog uzrasta iz nekoliko razloga. Prvi od svih, njoj će biti mnogo teže da ostane bespomoćna, neugrožavajuća mala devojčica u zreloj vezi. Ona će biti percepirana od strane drugih, i njen partner će očekivati da se ona uključi u uživa u odrasloj seksualnoj vezi. Drugi, odraslo seksualno zadovoljstvo i ispunjenje mogu takođe da izazovu nesvesnu tugu i bol, zato što izazivaju osećanja odgovornosti i krivice povezane sa potisnutim seksualnim osećanjima prema ocu. Treći, sa udvaračem koji je dostupan, primeren i prihvatljiv, postoji realna mogućnost i potencijal za produženu, zrelu, posvećenu vezu. Nesvesno, ona može osetiti krivicu povezanu sa izdajom i napuštanjem njenog oca koja je dellimično kompromitovana njenim neuspehom da iskusi seksualno ispunjenje sa drugim muškarcem.  Konačno, mnoge žene sa histeričnim poremećajem ličnosti gaje bes i duboki prezir prema muškarcima. Ova snažna osećanja su rezultat nesvesnih osećanja  povezanih sa osećanjem da su nasamarene i eksploatisane od strane njihovih očeva. One veruju da njihovi očevi, dok su bili ludo zaljubljeni u njih i velikodušni,  nikada nisu u potpunosti ispunili njihova očekivanja ostavivši njihove majke i gratifikujući njihove seksualne čežnje. Ovaj bes i prezir može se manifestovati u kasnijim vezama sa primerenim muškarcima, tako što im ove žene ne pružaju zadovoljstvo pružanjem sopstvenog zadovoljstva.

Osoba sa histeričnim poremećajem ličnosti ima problem u formiranju zrelih i intimnih povezanosti sa dostupnim i primerenim muškarcima njenog uzrasta. Kako se veza razvija, međutim, ona gubi interesovanje, delom zato što njen udvarač postaje poznatiji i “stvaran” za nju, i ne može više da se takmiči sa idealizovanom slikom njenog oca. Mnoge žene sa histeričnim poremećajem ličnosti gaje bes i duboki prezir prema muškarcima.


Muškarci sa histeričnim poremećajem ličnosti

       Psihodinamika muškaraca koji zadovoljavaju kriterijum za histrionični (ili histerični) poremećaj ličnosti je postulirana slično kao i ona kod žena sa ovim stanjem. U ovim okolnostima, međutim, malo dete muškog pola razvija intenzivnu i erotiziranu vezu sa svojom majkom sa kojom se blisko identifikuje. Iz varijeteta razloga -  očeva odsutnost, zlostavljanje, nezainteresovanost, ekstremna kompetitivnost sin se ne oseća podržanim, bezbednim ili bliskim sa svojim ocem. Frojd i mnogi drugi psihoanalitičari veruju da muškarci koji su imali ovakva iskustva u detinjstvu, takođe razvijaju i duboko ukorenjena osećanja genitalne neadekvatnosti kao rezultat iskustava. Posledice u odraslom dobu su mnogobrojne. Neki muškarci sa ovakvim iskustvima iz detinjstva razvijaju snažan ženski identitet, dok drugi postaju hipermaskulini. Na primer, muškarac sa ovim stanjem može ostati intenzivno povezan sa osećanjem velike odgovornosti da se brine o svojoj majci, u odsustvu uključenog oca/supruga. Kao odrasli, ovaj čovek može da se ne oženi i da živi u istoj kući sa svojom majkom, putuje na odmore sa njom i brine se odano o njoj sve do njene duboke starosti. Kao dodatak, on može da ne manifestuje nikakav interes za odraslu seksualnost bilo ka muškarcima ili ka ženama, ili može imati nekoliko površnih, neposvećenih seksualnih veza tokom života. U onome što deluje kao kontrast, drugi muškarac, sa sličnom porodičnom dinamikom u detinjstvu, može, kao odrastao, preuzeti hipemaskulini identitet. Takva osoba može postati bodibilder, biti opsednut borilačkim veštinama i preuzimati rizike kao što je alpinizam da bi demonstrirao svoju snagu i hrabrost. On može osvajati mnogo žena i imati mnoge seksualne susrete. Može se čak i oženiti nekoliko puta, često sa “trofej ženom”. Međutim, ovaj muškarac neće razviti stalnu, ispunjujuću seksualnu vezu ni sa jednom ženom. On je, izgleda, mnogo više zainteresovan da mu se žene dive (ali i muškarci) nego da doživi ili pruži seksualno zadovoljstvo. Kako žena sa kojom je u vezi počinje da ga upoznaje bolje, shvatiće da je on neveran, nesiguran i da nije iskreno uključen niti zainteresovan za nju kao individuu. Drugačije rečeno, kod njega se može prepoznati da je nesiguran, posebno u vezi svoje maskulinosti, koja izaziva njegova kompetitivna, egzibicionistička, samouključena i sebična ponašanja. Kao i žene sa ovim stanjem, muškarci sa histeričnim poremećajem ličnosti, kao deca, suviše su uključeni i povezani sa roditeljem suprotnog pola i nisu u stanju da se identifikuju već se pre plaše osvete od roditelja svog pola.

Neki muškarci sa ovim poremećajem ličnosti razvijaju snažan ženski identitet, dok drugi postaju hipermaskulini. Muškarac sa ovim stanjem može ostati intenzivno povezan sa osećanjem velike odgovornosti da se brine o svojoj majci, u odsustvu uključenog oca/supruga.


Sugestibilnost

       Individue koje su sugestibilne su one osobe na koje drugi suviše lako utiču, koje prihvataju direkcije drugih bez dovoljno kritičkog ispitivanja i, shodno tome, imaju tendenciju da budu pokorni. Sugestibilni ljudi imaju poteškoća u pravljenju razlike između ideja i instrukcija koje su njihove i onih koje su im nametnuli drugi ljudi. Sa njihovom živom maštom i poverljivom prirodom, deca mogu biti veoma sugestibilna. Ljudi koje su veoma podložni hipnozi imaju tendenciju da budu sugestibilniji od većine drugih ljudi, i oni su čak i sugestibilniji kada su u stanju hipnotičkog transa. Zanimljivo je napomenuti da je Žan-Martin Šarko upotrebljavao hipnozu u svom pionirskom radu na razumevanju i tretmanu žena za koje se verovalo da pate od histerije. Mnogi savremenici i eksperti veruju da postoje predispozicije bazirane na mozgu za epifenomen i sugestibilnosti i podložnosti hipnozi. Ukoliko je sugestibilnost zaista moždano bazirana predispozicija sa varijablinim prisustvom u populaciji, moguće je da je ovo nasledna osobina, koja delom stvara i predispoziciju da određene individue razviju histerični poremećaj ličnosti.

       Ono što valja napomenuti na kraju je to da, čak i ako ste nekoga prepoznali u ovom tekstu, pogotovo svog partnera ili partnerku, važno je da tu osobu ne napadnete optužbama, ili da njegovu potencijalnu patologiju upotrebite kao oružje. Osobe sa poremećajem ličnosti najčešće ne vide da imaju problem i odbijaju stručnu pomoć, ali to nije uvek slučaj. Takođe, imajte na umu da samo stručnjaci za mentalno zdravlje mogu da vrše adekvatnu dijagnostiku. Predloženo rešenje je: pričajte. Pokušajte da pričate sa svojim partnerom ukoliko smatrate da ima poremećaj ličnosti. To je svakako bolje rešenje od svađe ili napada, zar ne?

Jelena Orlandić